Policijski glasnik

БРОЈ 21. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 16. МАЈА 1898. ГОДИНА II. ЧЈОП) С/^О ООО ОбО ООО ОДО О<?0 ООО СЈОО (УТГО&Ј ОСО ОРО ООО ОУГ ооо ООО СДО 090 ОРО ОСО СУРО ОРО СОО сг?0 ООО сгур ООО С<У? С«РО'0<9О ОјСГ) ООО ООО ООО осо ОСО с/>р ОСО ООО 050 ОЈСГ) ООО ООО с<зо ооо ООО ОСО ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ст'ручни лист за све полицијске радње уур с/ур оос1 оуз 090 с/ур а^оо с^о с/У0;С>ур с/го ооо-рбо с/у> сгго с<>о соо оео ооо оро Сгоо с/>о ог?о ооо су?о с/>о ооо ооо с^о с.оо ооо осо ооо соо с/>о озо об>о ооо ооо ооо о<?о с«оо с/?о сео с/х> ооо ооо ооо »ПОЛИ.ДИЈСЕИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По нотреби биће ванродних бројева. Претшата се шаље уредништву у Веограду »КраљМилапова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на лошти. Ц ена Ј елис ту: чиновнидима, учитељима, званичницима, ошитинским ннсарима и осталим званичницима у оиште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, иолугодишње 4 динара, ну ови се но овој цени могу иретнлатити само нреко својих команданата, полицијске односно иограничне жандармерије. Надлештвима у оиште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, иолугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не иродају се. Писма само плаћена примају се. Рукоииси не враћају се. Огласи по погодби. с//.- ооо осо ооо <у>о с^>о о9о ооо ооо осо с// оур -уур обо оуг уур о &о с/У- сх-у5~ооо ооо ^^ур сор обо ооо с/уз о ^соу обо оур о -ур с/ур о^ о ^Г ооо сгуГс^о с/ур^ о ^о

БЕЗ РАДА И БЕЗ КРОБА. Већ је довољно познато, од колико је гатетних моралних последица оскудица и недовољност станова. Услед тога, и што многи остају без крова над главом, често је по неко принуђеи, да иође путем злочинства, којим, може бити, не би никад пошао, ако би још на време дошао у другу околину; ако би у великоварошком метежу нашао какве моралне потпоре, акр би био уверен, да, у сред те мнотољудности, није сам и од свију напуштен, него, да му се ипак нека кућна врата отварају, где може отпочинути и доби.ти нове снаге у борби за живот. Овде хоћемо да опишемо и пажњу ширега круга скренемо на два така добротворна дома, на берлинску Радничку Колонију и на Азил (прибежиште) за лица која су без крова остала. Оба су установљена приватним срествима и до сада су веома корисно делали, али би се племените тежње могле још и далеко више остварити, кад би за то било обилније иомоћи од стране имућнијих. Ту је пространо ноље, да свако у истини покаже своју праву љубав према ближњем, да на делу носведочи оно, што је тако често и обично само на устима. Држава је данас још у приликама, да без јаке номоћи приватних не може довољно да одговори свом великом социјалном циљу, а они не треба бојажљиво да затварају џепове своје испред оних наћеника, којима се помоћи мора ! 1. Верлинска Радничка Колонија. »11р с1ет ЛУесШпд-«, тако се пекад зваше стари племићски дворац, подигнут испред северпог дела Берлина, и »на Ведингу« зову и данас берлинци онај велики и јако насељени део вароши, који се пружа испред некадашње оранијенбуршке капије. Раније то беше земља пустара, и колонисти, који се у последњој трећини осамнаестога столећа, на заповест краљеву, ту населише, с тешком муком су из мршава земљишта извлачили мало плода. Али ова, тако презирана и песковита земља носи данас друге и веома богате плодове: куће на четири и пет спратова, поређане у улице, којима краја не можете догледати; па ипак њихови становници исто тако мучно зарађују свој хлеб, као и некадањи колоиисти, настањени ту на заповест великога Фридриха. Случајно или намерно, тек и данас налази се на Ведингу, »ир с!ет ЛУесИтд", једна колонија, коју је веома интересно упознати, али за коју само мали део берлинскога становништва нешто зна, јер се ретко о њој говори а још ређе пише. Па ип-ак, тако у тишини, дејствује она веома корисно, и неуморно доириноси изравнавању социјалних противности, задовољна са успесима својим, које јој радосно признају њеии ученици, и на пажљивом уважењу, које налази на највишем месту, јер, кад је недавно свечано појачавана колонија, цар је нослао једног од ађутаната, да га при тој свечаности заступа. Одавно сам био намеравао, да иосетим ову колонију, али је све остало само гола намера до једног случаја, који ме најнад директно нагна. Један просјак, коме сам мали дар уделио, Ј оцј стајаше крај мене, цешто устежући се, и у рукавда окреташе свој шешир, који једва да се још могаше звати шеширом. »Желите ли још што?® — »Јесг, ако ми за то нећете замерити ; да ли немате карте за радничку колонију?" — Морадох казати да немам, али ушггах човека, да ли може бити и без карте пуштен. »Же, навалд је велика", па, и непитан, причаше ми , да је прошле зиме више месеца у колонији ра-

дио, а у пролеће, на жалост, наговорен неким познаником, изашао, зато би сада желео само да га приме. Рекох му, да ми се јави после неколико дана, пошто се надам, да ћу му моћи тада жељу исиунити, и бејах весео што ћу сад, овако „приморан«, једанпут разгледати берлинску радничку колонију. Дуг је пут дотле, док се од Вединга, кроз дугачке улице и пространа ноља, у^е у рајникендорФшку улицу, која има карактер и сеоски и варошки: час велике и нове куће за давање под закуп, као какве касарне, час ниске кућице, чији кровови, рекао бих, земљу додирују, овамо гомиле дрва и камења поред подивљалих вртова, онамо брижљиво обделавана пољца и празне зградице, на 'Све стране повучене улице и тек мало насељених кућа. Ту, у месту које светска варош није притисла, склонила се берлинска радничка колонија; ту је њен дом, који те чисто зове некако пријатељски, са красним вртом напред, скромном предњом кућицом и уз то већим зградама, које служе иарочитим сврхама Колоније. Но пре, него што бисмо се користили љубазношћу и предусретљивошћу домаћиновом за потребна разгледања, неће бити без потребе, да бацимо један иоглед на постанак, значај и смер ових радничкпх колонија у опште, а берлинске посебице. Те колоније су произашле из тежње, да се стаје на пут модерној невољи, званој скитничко просјачење, које чешће нагло повећава број злочинстава, и да је, ако не са евчм уклони, а оно бар сведе на мању меру. Између разних иредлога, учињених тога ради, налази се и предлог: без рада и крова остале прибрати привремено на борављење у радничким колонијама. Настор Д-р од Боделшвинг први је, који се нрактички прихватио тога посла, уредивши августа 1882. код БилеФелда, под именом »Вилхелмово село® двојаку једну таку радничку колонију, која је имала сврху : онима, који немају рада и траже га, без обзира на вероисповед и сталеж, давати посла, у колико су заиста још за рад подобни, било сеоски или ма који други, док не буде могуће на другом месту корисна рада наћи им, и тако пружати им руку да се отргну од живота беспосличења и скитње ; а тиме опет нерадним вагабундама да се не да могућности за извињавања, да бајаги немају никаква рада. Пошто је Д-р Боделшвинг овај благотворни посао отпочео и њиме постпзавао најбоље успехе, тако, да је привлачио пажњу, стало се питати: да ли се ове колоније могу заводити и по великим варошима? Јако се бојало, да неће вароши у том случају привући још већи број лица без рада осталих и нерадних вагабунда! При свем том није се дало тиме заплашити, јер се надало, да бојазни не може од тога бити, ако буде јаке пажње и правилне организације, даље, ако буде сноразума са сличним заводима. Та је нада најрадосније потврђена. Пошто је уклоњен тај најтежи приговор, приступи се и у Берлину завођењу једне радничке колоније по обрасцу Боделшвингову, а поље ту беше припремљенс, у колико је већ постојало удружење за помоћ без рада заосталима, које је овим лицима од октобра 1882. сваке недел^е пружало доручак и том приликом их религиозним духом напајало. Тако помагани, почели су молити удружење, да им даје не само недељну милостињу, него редовнога рада. Да би се томе одговорило, образова се из удружења један нарочити одбор, који озбиљно и иредано, материјално помогнут пријатељима и присталицама, приступи остварењу Берлинске Радничке Колоније. У први мах узета је под закуп кућа и ту уређена радионица, где без рада