Policijski glasnik

188

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25

сам свога оца . . . ја сам га убио . . . свога оца Павла . . . убио јатаганом«!.... Г. Радовић је одмах отишао у Српце и затекао чича Павла још у животу, али на умору, и неколико минута по начелниковом доласку он је издахнуо. Г. Радовић га је ипак могао саслушати и чича Павле му је у прекидима иснричао како се ова несрећа десила, и означио је ЈосиФа као убицу. За тим се занео, и у бунилу по којц пут изговарао: »Сине . . . сине (( ... па је у томе и умро. ЈосиФу је 40 година, има жену и четири ћерке, од 16, 12, 5 и 2 године. Пре неколико година био је кмет у селу. познат је као добар грађанин. — Ово му је једино рђаво дело до сада. •Сазнао сам, да је један његов брат од стрица (треће колено у правој побочној линији) био луд у. својој 14 години, па оздравио ; љегов стриц од рођења је слабоуман; његов брат познат је као опасан убојица и кавгаџија. — На ЈосиФу нема никаквих знакова душевиог обољења. Разговарао сам лично с ним приликом мога проласка кроз Кучево за Дубоку, када сам га и сликао.* Он у главноме о овом делу вели овако: »Може битн да је и мени и моме оцу био кисмет да тако буде ... па тако се потревило . . . Оно је грехота, али кад се потреви случај, шта ћеш му .. . па ја се кајем, али кад је то било, шта могу сад да радим". Јосиф је у свему признао дело. — Он је већ спроведен првостеп. пожаревачком суду на осуду. Правд а ће се задовољити ваљда уништсњем још једнога човечјег живота .'... 4.. јуна 1896. год. Београд. Д-р В. М. Суботић (мла1,и).

П01ИЦИЈ0КИ РЕЧНИК, Општински послови. (наставак) з. Уверења која се издају као иотребна за ослобођење од иорезе. Суду општине ваљевске. Молим суд да ми изда уверење о томе, да сам новац у 3000 динара, који сам нрошле године била дала под иптерес Петру Милићу, учитељу, уложила у овој години у зидање моје куће, коју сам подигла у овдашњој вароши. Ово уверење ми је потребно ради тога, да би се ослободила плаћања порезе на ову суму. 13. Марта 1898. год. Милка Петровић Ваљево. удова. Рађено у суду општине граца Вал^ева, 13. Марта 1898. год. у Вал^еву. Дођоше суду, Марко Ђорђевић, абаџија и Митар Божовић пензионар овд., па изјавише: Ми уверавамо суд и јамчимо му, да је г-ђа Милка Петровић, удова, свој новац у 3000 динара, који је прошле године дала иод интерес Петру Милићу, учитељу, од истога узела и у овој годпни уложила у зидање своје ново-подигнуте грађевине у овд. вароши. Марко Ђорђевић. Митар Вожовић. Оверава Члан суда: А. Марј.ановић. (На полеђини): № 8423. На јемство грађана издати молитељци уверу по наплати таксе. Председник суда : 13. Марта 1898. год. М. Тајсић. Ваљево. Чланови: А. Марјановић. Ф. Радојичић. Увера. Суд општине града Ваљева, по прибављеним доказима уверава сваку државну власт, да је г-ђа Милка Петровић, * При ФотограФоваљу, слика је испала врдо рђаво, с тога јс не можемо донети. Уреди.

овд. удова, свој новац у 3000 динара, који је у нрошлој години дала иод интерес Петру Милићу, учитељу, од истог изузела и уложила га у зидање своје ново-г.одигнуте грађевине у овд. вароши. Ову уверу нздаје јој суд ношто је таксу у 2 динара нлатила. Секретар : (М. II.) Председник суда : Љ. Пегровић. М. Тајсић. Увера. Суд онштине косјерићск<2 уверава сваку надлежну власт, да је Марко Ивановић, према понисној књизи под Б. узео сада 63. годпну старости, према чему би се имао ослободити од плаћања непосредне порезе на личност. Ову уверу издаје му суд на захтев, пошто је прописну таксу у 2 динара платио. Од суда општнне косјерићске 24. Маја 1897. год. № 785. У Косјерићу. Ппсар: (М. II.., Председник суда: М. Анђић. Р. Обрадовић. Увера. Суд општине пожешке, прома прибављеним доказима уверава сваку државну власт, да се Стојан Николић, раденик коларски од Октобра месеца 1890. па до Априла 1897. године бавио у Аустро-Угарској где је се усавршавао у своме занату. Ову уверу издаје му суд на захтев, пошто је прописну таксу у 2 динара платио. Од суда општине пожешке, 28. Маја 1897. године Л« 584. у Пожези. Писар: (М. 11.) Председник суда: - Д. Настић. К. Петровћћ. Увера. Суд општине града Крушевца, по прибављеним доказима, уверава сваку државну влаот, да је Мплан Богојевић абаџија од 1. Априла 1896. па све до 10. Маја 1897. године био на издржавању казне затвора у Пожаревцу, на коју је земаљским судовима био осуђен. Ову уверу издаје му суд на захтев, пошто је прописну таксу у 2 динара платио. Од суда онштине града Крушевца, 20. Јуна 1897. године № 4564. у Крушевцу. Секретар: (М. II.) Председник суда: Љ. Јосимовић. Т. Ранковић. Увера. Су^; општине америћске, по своме личном знању и уверењу, уверава сваку државну власт, да је Милун Марковић овд. стања посве сиротног, јер нема више од 2 плуга земље са кућицом, а оптерећен је са женом и четворо деце, и да их издрлГава једино од инвалидске подиоре, коју прима и да је за свакп рад несиособан. Ову уверу издаје му суд на- захтев, као сиротном, бесплатно. Од суда општине америћске 1. Марта 1898. год. № 456. у Америћу. Писар:- (М. П.) Председник суда: С. Гвоздић. П. Ранојевић. Увера. Суд општине лукавачке, по своме личном знању и уверењу, уверава сваку власт, да је Мплан Иантић, земљоделац овдашњи, претриео велику штету ове године од града, који је пао 25. Јула ове године, тако, да му је сва летина сатрвена, стока иобијена, воће иоломљено и да је остао ове године без хране за себе и своју чељад. Ову уверу издаје му суд на захтев бесплатно. Од суда општине лукавачке 22. Септембра 1897. године № 5932, у Лукавцу. Писар: (М. II.) Председник суда: Д. Стајић. - Н. Терзић. Увера. Суд општпне зајечарске, по ирпбављеним доказима, уверава сваку државну власт, да Милан Јосимовић, калфа абаџиски, од како је изашао из сталног кадра 12. Новембра 1896. год. па до данас, нпје нредузео пикакву радњу било на своју