Policijski glasnik

БРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

225

Пресуцом првостеп. суда за град Београд, № 9151 осуђени су: Милан на иет а Ђорђе на две тодине робије. Милан има 23 год., средњег је стаса; црномањаст, а Ђорђе 27 година, средњег стаса, косе смеђе, очи жућкасте, у липу роав, по занимању надничар. Јеврем Марковић, звани „Ћопа". Да га болест није омела (сакат је) колико је по природи дрзак и опасан, претекао би чувенога разбојника Илију Гавриловића. Још док је малољетан био хајдуковао је с пок. ДеспиКем хајдуком. Године 1880 осуђен је на две године робије због опасне крађе, коју је извршио Јелици Лазаревић из Стојника. Јуна мес. 1884 год., у друштву са Јоцом Јевтовићем обио је дућан Михаила Албахари, ситничара у улици »Стари ТелеграФ" и из истог покрали разне ствари. Поротном пресудом првостепеног суда за град Београд, Јеврем је због ове крађе осуђен на 20 година робије у тешком окову и 5 год. полициског надзора. Са ове осуде пуштен је 1. априла 1897 год. и од тог доба живи по Београду издржавајући се прошњом, пошто га је болест (узетост) толико обрхвала, да је постао неспособан за ма какав рад. Само по некад Јеврем се сети „срећнога доба«. То бива, кад заради мало више новаца и попије мало више »шушљинге« (ракије). Тада се мирни просијак претвара у правог звера. Са ножем у руци, вукући се на коленима, Јеврем боде кога стигне. Тада је опасан и за мимопролазнике и најневинији може да страда. Било је неколико случајева, да се Јеврем у таквим наступима тукао и са жандармима, а једном приликом кидисао је и на самог чиновника у Управи града Београда. Муке су имали тада жандарми, да га савладају и затворе у ћелију. Тек после 24 сата, Јеврем је дошао к себи. Родом је из Сибнице, среза космајског , окр. подунавског, има 38 год. средњег је раста, округла лица, косе и бркова смеђих. Т Р А Ж И 0 Е. Драгољуб Гавриловик, бив. шегрт код Ђоке Обрадовића, бравара овд. 22. пр. м-ца побегао је од свог мајстора и до данас се није вратио, нити се пак зна где је. Драгољуб има 15 год., средњег је стаса, црномањаст, у оделу од модрикастог шајка. На предњој страни главе, баш у средини, Драгољуб нема косе. Место, на коме нема косе, велико је колико петодинарац. Ако ко ма шта сазна о Драгољубу, нека јави његовом оцу Јови Гавриловићу, каФеџији у Крагујевцу или Управи гр. Београда с позивом на Бр. 15575. Првостепени суд за град Београд, актом својим од 1. тек. м-ца тражи, да се пронађе и њему одмах упути Аврам Сасон, бив трговац из Београда, те да га саслуша по његовој кривици због банкротства.

2 • 1. У прошлој години донели смо ову слику на стр. 94. (12. број) »Полицијског Гласника« у рубрици »Из полицијског албума с( , а под наслбвом »Владимир Ћирић, варалица, лопов и коцкар с( . Као што се читаоци могу уверити, ми смо још тада у опису његове личности изнели невероватне ствари, на какав је начин вршио преваре над трговцима и занатлијама београдским. За све оне побројане угурсузлуке ово је лице суђено и осуђено под именом „Владимир Ћирић«. Али, сад нам стиже писмо из унутрашњости, од једног званичног лица полицијске струке, које тврди, да ово лице није Владимир но неки — Душан Жуњић из Пожеге.

„Душан је пре неколико дана био у Куршумлији — продужава у своме иисму достављач. — За кратко време извршио је више превара над грађанима, код којих се представљао да је учитељ из Старе Србије, помоћник порески, агент трговачки који продаје шиваће машине и т. д. в Кад се сазнало његово занимање и да је он та варалица и коцкар под именом Владимир Ћирић, он еј осетио и побегао некуда. „Дакле, Душан је родом из вароши Пожеге, година има 18 —20, слика донета у бр. 12. од пр. год., у свему одговара ори■НЦ гиналу и Физиономији Душановој; само што је још мало погурен и кад иде више је напред повијен — погнут. Врло је препре■мии ден и опасан коцкар. и варалица, у правом смислу у извршењу операција и недела

'' ' && Р

доследан је Милојевићу. Услед овога , прекб је потреоно да уредништво понова донесе његову слику нод именом: Душан Л{уњиИ, коцкар и варалица из Пожеге , како би на њега све власти могле да скрену пажњу" и т. д. Пошто је ово лице заиста извршило у Беграду небројене преваре и кажњавано и судски и полицијски, уредништво »Полицијског Гласника« знајући да је било доста случајева, да се неко под туђим именом годинама крије, — одазива се жељи достављача и доноси слику овога неваљалца, тим пре, што је и овде у Београду вршио преваре над разним лицима, под разним именима. Молимо дакле све оне, који овога познају, а нарочито власт ср. пожешког, да се известе тачно које је ово лице, па о томе да јаве уредништву. Ово је нужно још и с тога, што уредништво спрема велики албум (од преко 3000. сликаних криваца, у коме поред осталога треба да су тачно обележена и њихова имена, и места одакле су. 2., Од начелника ср. таковског, г. Мих. Вуксановића добили смо ово писмо : »Ухваћени кесарош у ср. Јадранском, чију је слику уредништво изнело у 27. броју свом: зове се аравим именом Иван ЂуровиК , родом из Татинца у ср. ужичком (близу саме вароши Ужица) по занимању је био шустер. Ја држим, да га и многи Ужичани познају. Ја сам га уапсио у очи ово-годишњег вашара, Г.-Милановачког овде, •— 8. маја т. г. и по издржаном петодневном затвору прогнао за Ужице. Дакле, лаже да му је име Живојин Алексић, а погрешно је и дотични срески начелник јавио да му је име Јован.« Доносећи ово писмо ми поново доносимо и слику овога кесароша, с молбом да дотична полицијска власт из чијег је среза овај — сада по имену — Иван, јави уредништву: да ли се баш тако зове, те да се индентнчност његова утврди.