Policijski glasnik

БРОЈ 40. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 19. СЕПТЕМБРА 1898. ГОДИНА II. &сг> РУР 090 ооо ојоп> (^оо с сп ојоо С/У> О ог> ОбО сг?0 ООО ОО 1 ? оео ООС ООО сгго С«бО С/?Р 05>0 ооо ооо ооо ООО (У?0 осг> ојсп С/УР С/У5 СДО ОбГ5 090 С/уг ооо ОУ5 ојо ^ СУУР ОСО С/УЗ ОУР сг?о с/?о с^?о С.О? ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ П0ЛИЦИЈСКЕ1 РАДЊЕ сјоо с/ур с/уо <уур оур оур оур с/т? с/то с /9С> оу^ ау оао с/у? <^с/г ~о&г руг- оу: оу с<>о ооо ооо ооо ооо с«б?о (У/г с/>о оро о^о ооо с^ с/зо ооо с/>о оу^ с/ур с/>о с />о о>о оур о?о с/>о о^о ооо с/5о озо о^о оао »ПОЛИЦИЈСКЖ ГЛАОНИК" 5 ивлази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претндата се шаље уредништву у Бе»граду »КраљМиданова® уд. бр. 16., а у унутрашњости код овдашћоних скуиљача иди на пошти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичницима, онштинским иисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се но овој цени могу претилатити само преко својих команданата, полицијске односно мограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, иолугодигање, 15 динара. Поједини бројеви »Подицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. х< -у,-. XX. XX. -хх у/ XX XX хх •/.' V - СХХ .- Г.Л // уу /ХТ XX XX XX XX XX XX XX :хх у/ XX х/. 'XX XX XX УХ УХ :хх ✓Х ;хх XX V..' х.х XX

ИЗ БОЛНИЦЕ БА ДУШЕВНЕ ВОЛЕСТИ У ВЕОГРАДУ. Прилог за грађу за српску судсву психијатрију.

„Луди Гу^а" закдао жену. Р Е Ф Е Р А Т Саоаштаван у седницама сри. лекар, друштва ,. 23. сеат. 1806. и 4. јан. 189 7. год. ОД Д-РА ЈЗОЈ. ЈЛ, ј^УБОТИЂА ( м ^ЛАЂЕГ а ) СЕКУНДАРНОГ ЛЕКАРА У ЕОЛНИДИ ЗА ДУШ. БОЛЕСТИ «». (нАСТАВАк) 6. На десној руци између обеју коотију радијуса и улне, од нрилике по средини њиховој, рана 5 см. дугачка, оштрих ивица и углова у дубини вертикално долази до саме коже на другој страни. 7. Испод ране под 6. ка корену руке рана 3 см. велика а 1 см. широка, оштрих ивица и углова, у дубини својој пролази само кроз кожу. 8. На длановима обе руке, нарочито на прегибима прстију, ране оштрих ивица, и углова у разним величинама, тако да су дланови са свим исечени. На левој руци једна овака рана пролази са свим кроз длан. 9. Шкољка десног ува одсечена. Пошто су овакве новреде нађене то је даљц рад секције обустављен. Мигиљење: Смиљка је умрла насилном смрћу. Повреде су нанешене оштрим оруђем — ножем. Смрт је ироузроковала рана под 5. јер су њоме повређене важне артерије, вене и нерви по живот. Смиљка. је се очајно бранила што сведоче ране на длановима, које су постале при одбрани хватањем ножа за оштрицу. Губитак ока а и рану под 3. проузроковапе су »вране с( . јер је Смиљка неколико дана у потоку убијена лежала. Шкољка десиог ува одсечена је, ио свој прилици, пошто је Смиљка већ мртва била. Рана на врату није постала једним потезом ножа већ у неколико пута, ово показује сама унутрашња површина ране, јер је неравпа. 3. Априла 1896 год. Кг. М. Величковић Влашка лекг.р среза космајског Општински суд издао је уверење о. Милоју, да је » сла.6 раденик, пошто је суманут. ВлаЗања је доброг.« III. Радња првостепене судске вдасти. Решење м арвостеиеног аодунавског суда (11. маја 1896. год. № 8266.), сви троје стављени су под суд и у притвор. 20. маја 1896. имао је Милоје да да одговор на тужбу државног тужиоца. У акту стоји записано : »Онт. Милоје није умео да каже има ли шта у одбрану или не. Кад је позват да да реч на тужбу, он је само одгсварао речј-у: »не знам а тако исто и кад је позван да одреди браниоца (№ 8782.).« Први аретрес (12. јуна 1896. № 10035). На овом претресу Милоје је порекао своје признање, учињено код полиц. власти, да је своју жену убио. Вели да је то лажно признао, јер га је тукао пандур, признање му је силом изнуђено, вели он.

Државни тужилац г. Пачић изјавио је, да пристаје да се Милоје прегледа лекарски, ако суд сумња у његову здраву иамет. Бр&нилац Милојев, г. Симић адвокат рекао је ово: »Сам суд из ислеђења данас из акта могао се уверити, да оат. Милоје не расиолаже собом, да је умом ограничен, те ио томе, да је 'лишен слободне воље. Ово се поткрепљује како његовим изгледом, нелогичним говором, и свима знацима једнОг човека, који иредставља човека слабог ума, или иомраченог ума, и кад се узме у обзир, и кад би стојало све оно, што се ислеђењем утврђује, и да је убиство извршено на онај начин, онда апсолутно нема никаквог повода ни једно од оптужених да с намером изврше онако грозно дело и то с оруђем —• једном бритвом, — која се случајно нашла код убијене. Све ове околности порађају сумњу у здраву свест туженога, и за то молим суд да нареди лекарски комисијски преглед од стручних лекара — психијатра јер то захтева сама важност нредмета и дела, које за собом повлачи казну смрти. с< Решење суда гласило је: да се Милоје пошље у општу државцу болиицу, на посматрање његовог душевног стања здравља. (Решавали: председник Н. Ђ. Нинић; судије: Вој. Т. Ц. Јанковић, Петар Одавић; деловођа писар Стев. Грубић). 11. јуна 1896. јавио је апсанџија суду, да се Милоје разболео од срдобоље и моли да се спроведе у болницу, што је суд одмах и наредио да се учини (№ 10221.)... Управа опште држ. болнице јавила ј.е 20. јуна (№ 1419.), суду да Милоје није телесно болестан и с тога га је и вратила суду. Односно оног другог захтева судског да се у Ои. Држ. Бол. посматра душевно стање Милојево, уирава болнице одговорила је суду у истом своме акту овако: »А ако суд хоће да зна стање душевног здравља Милојевог, нека изволи то тражити путем састава комисије л.екарске у суду, а ова болница за то наје надлежна. Управник болнице Др. Св. Атанасијевић (с. р.). к После овога суд је умолио г. мин. ун. дела, и г. мин. је одобрио да се Милоје спроведе у Лудницу на посматрање односно његовог душевног стања, где је иримљен на дан 3. јула 1896. г. (С№ 6231.). IV. Мидоје у Лудници. Резултат носматрања у Лудници над Милојем, описан је у овој сведоџби: Лекарска Сведоџба. Првостепени суд округа подунавског, актом својим № 10649. од 2. јула 1896. год. послао је на иосматрање, у Болницу за Душевне Болести, свога притвореника Милоја Бркића, из села Влашке, »пошто се из уверења општин. суда види, да је он оглашен за с-уманутог , а међутим оптужен је за убиство своје жене. с( У исто време, суд је послао на употребу и сва акта овога дела, и нагласио је, »да ако управа нађе да је потребно да се Милоје задржи у болници, она ће изволети о томе известити суд, у противном изволеће послати га натраг суду. с( Да се ово посматрање изврши, наредио је г. министар ун. дела својим актом од 29. јуна 1896. С№ 6231. Из судских акта види се, дајеМилоје оптуженза убиство своје жене Смиљке, која је нађена заклана ван села, у јарузи