Policijski glasnik

БРОЈ 48. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 14. ПОВЕМБРА 1898. ГОДИНА II. 0>0 060 Р9Р ОУО СХУЗ (^ОО сг>р ОСГ> ООО ОбУР С/У5 ОУ> ООО ОУО ОУ5 ОУ> Обо С<РО ООО 090 Об?Р С/уО ООО 6бО а<уС ОУР РЗО ООС1 С/У5 с»6 з с«90 ООО С/У5 С.ОО С/70 ООО ООО (КУа а<УЗ СУОО С/У5 с«у? П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИДИЈСКЕ РАДЊЕ С/УР С/УО С/9Р ОУР С/УО С/>Р 0>90 О<У0 с/уг <>УР О^о С<РО 090 С>00 -090 ОУ Р?Р С/>Р С<00 С/>0 О&о ООО С/9Р ОР!р ООО 0?0~050 ООО 060 090 ООО С<?р С<уО ОСО ООО ООО осо ООО С 9Р С.6ЈО ООО 0<?0 060 ОРО с/?о (У?о ооо соо сууа »ПОЛЖЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издазн једанпут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претдлата (е шаљг уредништву у Веограду на »Великом Тргу" до Уараве града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Цена јелисту: чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичннцима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичари: (а и м жанџијама из унутрашњости г'дишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње б полугодишње, 4 динара, ну ови се по овој цени могу преч илатиа а само нреко својих команданата, нолицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у онште 20 дннара на годину. За иностранство годишње !4, иолугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не нродају се. Писма само плаћена примајусе. Рукописи не враћају с(. ОглаЈИ по погодби. ~~Ж> ОЈУ~.~ ОУГ С/УР СУУР С/УР о&о СУУГ- С/50 С СГ. С/УР 05Р С/?о С/50 ооо оуг 0>0 <УУ5 СУУГ-' гл/г 0>0 ОУ> С/У5 С/УЗ С/У5 ОСО С/СУР С/УО С/У2 Обс о?о С/УР ' <У> С/У-с /у> осо С/УГ> С/УО ооо С/УР с/?р С/УЗ ОУР С^5

НАША ДЕЦА (ИЗ ТАСИНИХ БЕЛЕЖАКА)

Беше то зимњег дана, када у полицију уђе једна сиротица, носећи на рукама своје јединче, ћерчицу од две гоцине. То беше нека Настасија праља. Очи у сироте жене беху исплакане... А и' дете, узневерено, јецаше час по... — Ја сам сада праља, господине •—- поче ова жена своју тужбу — а била сам удата за Јована кројача, на великој пијаци. Пре десет месеци остала сам удова. Муж ми је од јектике дуго лежао, па сам на њ потрошила све што сам имала. Он умре. После њега остаде ми ово детенце, сироче... Нисам имала никаквог имања, па сам морала ићи по кућама и кору леба зарађивати. Шта сам знала — прала сам туђе котуље, те тако хранила и себе и дете... РТе имајући никога код куће, да јадниче оставим, ја сам га носила собом. Па док сам ја прала, дете се забављало онде, код корита, око мојих ногу.... То је тако ишло неко време, али ми после госнође, код којих радим, забранише: да дете доводим. Не можемо, рекоше, гледати, да нам то твоје дериште трчи и дречи по авлији и ларму прави. Него, када од сад дођеш, а ти дођи на рад сама; а дете остави. Иначе ако не можеш тако онда немој ни ти долазити. Наћи ћемо ми другу праљу... Шта сам знала друго чинити, него да дете од себе одвојим. Тешко, врло тешко ми је било, али сам морала... У мом комшилуку нађем неку Берту и Јована Маџара, те се с њима погодим за 16 динара, да ми дете чувају и хране, како бих«ја слободна била да.радим и зарађујем .... Ах... проклети људи ... Када сам им дете предала, оно је било здраво и весело... Ах... Боже мој... како ми је тешко било, када сам се од њега одвојила... Али сада, после три месеца, приметила сам, да ми је дете почело венути, да ништа неће да окуси, да једнако плаче... Ох... Боже мој... Ја узмем дете к себи и станем јединче загледати. Видим му некакве ранице ио устима, у носу... Загрнем га, па и доле некакве Флеке.. Ах... милостиви господине, шта су ови људи урадили са овим мојим дететом Дошла сам сада, господине, овде у нолицију.... Не знам шта ћу.... Дете ми једнако плаче... Неће да се одвоји од мене... Несретница шта знам Сирота мајка, љубећи непрестанце своје дете, удари у плач, да се угуши у сузама. Сиротиња воли више децу него богаташи. А и оно, сироче, поче у вриску... Не слутећи ништа, сирота праља, додаваше: да су јој Берта, или њен муж морали дете упустити, те се је угрувало, убило, новредило, или тако што... Ја узех дете к себи. % Беше сироче лепо, са плавим, умиљатим очицама. Стадох му тепати, да га колико толико ослободим. Али оно не' престајаше од болова јецати. ^ На моје питање: где боли — оно ручицом показиваше на свој трбушчић... Одмах, на први поглед, оно црвенило око иоса и очију, дође ми сумњиво. Имајући у полицији више прилика да видим, паде ми мисао, да ће ту бити погана болест... Наредих: да се детенце прегледа.

И лекар нађе: да је скроз и скроз заражено секундарним сифилисом... Какав ужас !... Онда наредих, да се види маги — сирота праља. Лекар је нађе — сасвим здраву... Прегл-Јдаше после и Берту, па и њу нађоше — здраву. Остало је ј )ш, да се прегледа Јован... Али он, чувши за почети иззиђај, умакне испред власти, и пребегне у Земун. Извиђај се иродужи. Сад изађе и Берта, те нг ис1 иту посведочи : да је Јован неваљао човек, да је покваревог з ладања, ит.д. Довољно, свршеним исле^ењеи буде утврђено: да је Јован, имајући болест, ма иповршнп, обљубио сирото детенце и да га је^тада заразио сифилисом. Јован је имао 35 година. Како је био родом из Аустро-Угарске и њен поданик то је аустро-угарској власти послато цело ислеђење са тражењем, да се нечовек, зликова:;, казни. 5. Катица, дете од 6 година, дрхћући сва у страху и плачу, тужила се врачарском кварту : ■—• Сада, после ручка, кадн с ш преко врачарскога поља I пошла у школу, један човек сахекао ме је онде, у пољу, код ) шанца. Прво ме је почео милопати, па ме је онда дохватио обема рукама преко средине, и угео у шанац. Ту је самном срамотно радио. Ја сам се бранилг и викала, али ме је он по глави тукао, и претио ми, да ће ме заклати, ако само будем даље викала... Ја сам онда само шакала. Он ме је после ос'тавио и преко поља утекао Ја с ш се уплашила, па не знам, како тај човек изгледа... Био је ц} н, страшан, имао је браду. Говорио ми је нешто.... али га ни ;ам разумела. Лекарским прегледом нађено је, да је јадна девојчица силована — (педерастија). Наређена потера за кривцем — није га могла наћи. Причало се после, да је једпм сасвим непознато лице, но свој прилици какав странац, чешће тумарало по ономе крају Врачара, да се је виђало око врачарских школа, али да га је иосле нестало... 6. Ово што се десило с овим дс војчетом, извршено је и са једним мушкарцем од 9 година на самоме гробљу, код палилулске цркве. — Данас после ручка — веЈ н овај дечко — нашао ме је на Батал-џамији један човек. К; зивао ми је, како се позна.је са мојим оцем, како је нош?о њему, па хајде, вели, да идемо заједно. Тако ме је наговорш , да идемо преко гробља. Када је тамо било, он ме завед< у лево, у гробље... Ту ми покаже кесу с новцима. У кеси је шло пуно пара... Он ме онда брзо стане свлачити. И ураци самном срамотно.. . Ја сам се бранио, али ми је он претпо, да ће ме убити... После ме је оставио, а он је отишао — св ! трчећи преко гробља... Лекарским прегледом буде уавр^ено силовање. Полицијском истрагом кривац би ухваћен и осуђен на десет година робије. То је био некакав Антоније, пиљар, родом из Скадра.