Policijski glasnik

БРОЈ 8. У БЕОГРАДУ СУВОТА 27. ФЕБРУАРА 1899. ГОДИНА III. ООО ООО С/5Р О ј СЗ С у СЗ 0 90 С /У) С/УО С550С/50 ОбО ООО С/50 О ј СЊ О ј ОЊ ООО О ј О ^ 090 СгОО ООО С/УЗ 090 С/УР С/ ^д/50 ^5Р0 С/?Р С/5Р С У>Р С/у О ОУУ-1 0"уС; (>УГ) С/У5 ОДО С/>Р СО О С />0 СОО (УУ ОбО о оо с/у> с « оо с /?о с/уо с/?о

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИДИЈСКЕ РАДЊЕ осо"С^~С.^~С ^ "С>^ ''С^ ОУЈ СУ50 СОО СОО СбО ССО С00.'С6О 050 050 05-0 050 090 050 050 -ССО СбО С/ЈО 050 050 ОСО 050 050 СУ50 050 СУ50 050 050 050 050 050 050 050 050 050 050 050 050 050 »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« имам једанпут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредшштву у Веограду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овдашћених екунљача иди на пошти. Цена је лиету: чиновнидима, учитељима, званичницима, онштинским писарима и осталим званичницима у оипте годишње 12, нолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама и:ј унутратњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годивш.е 24-, нолугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукониси не враћају се. Огласи по погодби. У50 У5С С/ 50 .У50 СХ"/0 УХ! //■ У5Р -/->П СУ50~-У 50 '■■УУО .>50 гОО ОГ50 Ж) СЛО о99 СОО '>50. СЛУО ОГГО С/Х) ,<у50 'У5Р 'У5Р "У50 ->>50) ОбО С/50 <>50 060.С^.. С/7Р ОСУР СУ50 У5Р '.>60_СЛ?0.<>50 С/50 050 УХ' УУ' -У50 С>50 _С>50

НАРЕДБЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА Бр. 2834. 31. јануара 189!) године Београд. Оиажено је, да таљигашка кола, рабаџијска, За тешке терете, пиварска, сељачка волујска и таљиге, товарна и празна, без икакве потребе, а само ради необилажења, пролазе најглавнијим улицама без реда и одређене брзине. Нису ретки олучајеви, да се па сред Теразија, или у Књаз-Михајловој улици, виде поломљене претоварене таљиге, пли сељачки воз са, сеиом, велика ишедитерска кола с товаром у необичној висини како се прекрећу док не полете одозго натоварене ствари, ниварска гломазна кола у касу, или расточене таљиге и воловска кола. У најглавнијим улицама овакви возови само сметају саобраћају, руже изглед престонице и кваре калдрму, која је и иначе изложена квару и по самом томе, што таква улица, као главна, има природни жив саобраћај. У интересу угледа престонице, лакости и угодпости уличног саобраћаја, чистоте улице и одржавања реда и поретка, Унрава града Београда, на основи § 326 у вези с § 338. тач. 5 кривич. законика издаје следећу: Наредбу 1. улицама: Књаз-Михаиловом и Краљ-Милановом, од Калемегдана до Славије, забрањен је пролазак икаквој врсти теретних кола, осем Фијакера. Изузетак је од овог општег правила: при општој селидби мењања станова о Ђурђ&ву и Митрову-дану; кад се што превлачи, доноси. или износи из зграда у тим улицама, но и у том случају улазак у иоменуте улице и излазак из њих мора бити код најближег уласка нли изласка код такве зграде; и, најзад, ири директном пресецању тих улица. 2. Свима другим улицама слободан је пролазак ма којој врсти теретних кола, држећи нри томе увек деспу страну. 3. Никаквакола: таљиге кочијашке, шпедитерока, ниварска за угаљ итд. не могу ићи ма којом улицом другом ■ брзином осем у ходу, било да су нразна или товарна. 4. Код сваких коњских теретних кола кад кочијаш није на седишту већ поред кола иде, мора или вођице држати у руци, или за оглав водити коња; код воловских кола, волови се морају увек водити, а никако терати са стране. Ко ма у чему преступи ма коју тачку ових правила биће кажњен по § 320 кривич. зак. од I—6 динара новчане казне, или по § 338. тач. 5 истог закона од 1—-3 дана затвора. Ова наредба важи од дана кад први пут изађе у званичним повинама. Уиравник града Београда Државни саввтник Р. Бадемлик с. р. 0 ТРАГОБИМА (наставак) Из свега овога што смо сад навели за наш циљ је од меродавног значаја:

а) Није истина оно, што читамо у уџбеницима, да је идење само падање тела унапред с наизменичним одупирањем ногу против правог пада. Чак ни кретен, који се највише приближава тој механици, пе иде тако, да тело нагиње ка правом наду, а за тим још благовремено нодмеће ногу, да не би пао. Сваки други човек иде т.ако, што најссре једну ногу избаци наиред, за тим тежингге тела на исту принесе, па онда с друг.ом ногом то исто чини. Да је то тако, могли сте се уверити из шеме, коју смо изнели у прошлом броју, а то можете видети и сами по свом ходу. Покушајте само, да тело у напред нагнете, а за тим погу да избаците, па ћете се уверити, да нико тако не иде, већ да сваки обратно чини: најпре ногом коракне, а за тим тело нагне. б) Није истина, да нога чини омахивања, као оно шеталица на сахату, већ се механички избацује. Кад би се ногом корачало омахујући, опда би се морао укинути рад мишића ивмеђу бока и бутине, нога би се морала, као што се обично каже, укочити. Али то не може бити, јер би се, као што се на шеми види, морао мењати рад многих мишића, равнотежа, и укинути пресавијање у колену и чланку. Пошто је дакле потребан толики компликован рад, онда о »кочењу« ноге и омахивању не може бити ни говора. 0 овоме се можемо свагда уверити и с помоћу два огледа. Један се састоји у томе, што се рад мишића, који постаје, онда кад се први корак учини у стојању, упореди с радом мипшћа, који постаје у самом идењу. При првом кораку наравно да не може бити говора о омахивању, пошто се нога мора дићи у косом положају — дакле разлика се не може никако опазити. Други оглед састоји се у томе, што нпр. станемо само на леву ногу, десном руком се ухватимо за каква врата (држећи руку водоравно), за. тим леву ногу колико је могућно више унапред или уназад опружену издигнемо, укочимо, па онда законима теже оставимо: Нога непе изи&и из косог иоложаја, или ће се то једва примећавати. Кад се руком наслонимо, а ногу укочимо и одредимо јој тачку, где ћемо је спустити, увидићемо још боље, да се омахивањем не може ништа учинити. Са свим је нешто друго махање руку у тактичном ходу; руко у истипи омахују, али то иије ни услед кочења нити услед укидања мишићног рада, већ услед непрестаног мењања равпотеже тела. <• Из разложене механике идења ми узимамо за постанак трага: 1. Пошто се при сваком кораку тежИште иајпре помакне према гГози II и на ову се пренесе тежина, онда се мора и притисак с унутрашњег краја стопале пренети на спољни. То се може видети на свакој стопали, која јасно испадне, по оној торзији, што полази од унутрашње ивице стопале према малом прсту. То се може одмах осетити, кад боси идемо, и врло добро видети, кад табане бојадисаним лојем намажемо, па по затегнутој хартији корачамо. Та торзија је сад, услед јачег мењања и одуиирања, у толико јача, у колЉо се брже иде, у колико се (сразмерно) чине већи кораци, тако да се, наравно кад је траг јасан, из јачине торзије може извести закључак о брзини хода. 2. Прп корачању можемо опазити да задњи део потпетице даје најјачи импулс при ступању. Прбма томе ако се загледамо у траг, који је стопала начинила, видећемо, да се тај