Policijski glasnik

ВРОЈ 14. и 15. У БЕОГРАДУ ЧЕТВРТАК 15. АПРИЛА 1899. ГОДИНА III. ООО ООО ООО ојоо 0<ог) ојсп 06 0 СЛ<0 СХУО С/>0 ООО ОРО ООО ОС ОООО ООО ОСО 090 О<У0 сгге С/У5 ОРО ООО сгуд ООО ООО ООО О^гО ООО С <сг) ОбО ОбООСо" О ОО С>РО С/У) ОУО ОУР С/>0 ООО ООО (УУЈ сг?о соо С /5Р ооо о»оо с ^го Об*> П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИ.ЦИЈСКШ РАДЊЕ СХХ< С^Х' ООО суу:.' СХО СУ/О ООО ОбО СХХ> ООС; ( УЛ ОУЈ ООО (УУ- С/уО ОСО 060 ООО ООО ООО СХО С/уО ооо ООО ОбО 050 050 С/50 СЛО СЛО О&о ОСО 0«50 060 СХХ> 0<>0 0<>0 ( УХ) 0 6>0 ОУ Ј ООО ОХХ) 050 ооо о&о ООО (1/00 с/>0 СХХ »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаниут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Уираве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на иошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав онштине а која је већ нретплаћена, чиновницима, учитељима, званнчницима, ошптинским нисарима и осталим званичнидима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жаидармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, иу оии се но овој дени могу нретплатити само преко својих командира полидијских односно пограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 дииара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. 1/50 УУР СХО УУО СХО XX) XX) /X Х/Г :ХО ХУГ У« СЛО /уО //? XX г/Х)'г/Х1 XX XX "ХХ> СХО СХО СХХ? XX XX СХО XX 'XX) СХО СХХ СХО XX XX :ХХ> СХО -ХО СХО XX -хХГ хх.) XX XX ХО СХХ' схх

0 ТРАГОВИМА (НАСТАВАк) У прошлом броју расправљали смо о притиску тела на поједине тачке табана и изнели три стоне у разним тоновима боје. На тим стопама смо могли видети, где је колики притисак итд. Многи Ке се запитати какве све то има практичне вредности и ми ћемо им на то одговорити: Само онда, кад се зна како иостаје траг, тј. кад се разуме механички рад, кад се зна шта све бива при сваком кораку под нормалним ириликама, онда Ке нам бити јасан и иостанак трага под анормалним приликама, те нећемо морати сваки час говорити о неком »загонетном трагу.« Иследник ће увек моћи оценити, да ли је било намерпог или случајног удаљавања од правца, да ли је земљиште било клизаво, да ли је ношен неки терет или се намерно тако ишло ради заваравања трага, убрзано или лагано итд. Д. 0 мерењу (,'ад хоћу да још обратим пажњу иследпика на неколике појединости у мерењу и упоређивању. Ио мом мишљењу ту човек треба да је опрезан и да не иредузима ништа, што нема иоуздана изгледа у успех. Нога је по својој природи врло променљива (н. пр. на хладноћи или по дужем лежап.у много је мања него кад се угреје или после дугог хода) па онда тегпко ју је и мерити, пошто није иравилно тело. Ценкер вели, да се нога у стању одмарања и рада мења за 0 - 5 см. па и више. То је теоријски врло вероватно, али мени нри огледима никако није пошло за руком, да се о томе уверим. Разуме се да овде није довољна обућарска мера; ту је иотребна највећа тачност, јер 0 - 5 см. иије много (тако као отприлике дебљина обичне бадрљице на гушчијем неру), и стопалине размере могу се мерити само спуштањем управних. Ако се ове добро пе новуку, или се дотични угао јаче или слабије уз ногу притисне, или се на другом месту не приљуби, иастуниће разлике, веће од пола сантиметра. Слично стоји и с упоређењем трагова при идењу и стојању. Свуда можете читати, да је траг, који се нроизведе у ходу, мањи него траг, који се произведе спуштањем ноге на хартију. Поред многобројних огледа ја се о томе не могах уверити ; пре бих могао тврдити, да су у много нрилика стопе у идењу веће по у стојању. Количина боје, материјал подлоге и њена глаткоћа или рапавост, начин како се стунало итд. утичу толико, да баш у томе треба тражити узроке постанку већих и мањих стопа, а не у ходењу или сгојању. Оно пак што важи за целу стопалу у опште, важи и за њене поједине делове, иа име за прсте. Масон вели нпр. да се четири мања нрсга отискују у стојању округло, у ходу нешто спљоштеио, палац пак отисне се у стојању тако, као што слика под I показује, а у ходу као што се вкди на слици под II. Али то није истина. Ја сам уверен да је Масон то, што је рекао, у ис/гини видео ; али да је он двадесетину пута чинио огледе с више и мање боје, на различитој подлози, с разним лицима, он би видео такође, да отисци прстију исто тако испадају у ходу округли и у стојању мало спљоштени, и да се облици I и II великог прста појављују и у стојању као год и у ходу. Тако исто зависи од облика великог прста, како ће он бити отиснут, јер према друкчијем облику друкчије пада и притисак.

Онај тако зваии антички облик, кад је ножни палац краћи но прст до њега, налази се осем код статуа више иута код деце и људи, који увек иду боси. Али то није правило; у много прилика можемо видети људи, који већином иду боси, и којих је велики прст најдужи, а тако исто има људи, који су увек обувени, па ипак имају чисто прави класичан облик прстију. То ћете нарочито опазити код женских, које увек обраћају нажњу на меку обућу. Слично томе стоји ствар и с правцем палца; његова осовина мора да се слаже с осовином табана; али она је већином у тупом углу окренута спољној страни, тако да се палац навалио на остале ирсте. Овде је већином крива тесна обућа, али се то нађе и код људи, који босоноги раде у мекану земљигату. У опште не треба заборавити, да људи, који лети иду боси, остали део године носе обућу, али већином тесну. Главно је, да се при упоређивању мора тежити, да траг за упоређивање ироизведемо колико је могућно истом количином боје, на колико је могуће истој иодлози, као што је то код оригинала, а за тим да се по општем утиску у целиии и појединостима оцени и само оно мери, гато има одређене и уједно сигурне тачке или границе. Слично томе стоји ствар с утисцима обувених ногу. 13ећ смо раније спомињали (у 8. бр. сл. прва), да под извесним погодбама удубљење на табану испада у трагу са свим друкчије но што је у оригиналу. Али осем тога настуиају још друге битне промене, кад се спуштена нога оклизне (унапред или уназад, десно или лево), услед чега се траг јако поквари. Понеки нут клизање је лако видети, али понеки пут не; може се дакле десити, да нога није поклизнула само у напред или у назад, већ у страну, па кад се за тим види један правац клизања, а други се не распознаје, могу лако иаступити грешке. Рецимо нпр., да се клизање у напред може јасно видети, а оно лево не. Дакле дужина се, као неиоуздана, неће ни мерити никако, а и мерење ширине могло би у таком случају довести до са свим ногрешног закључка. Према томе никад се не може тачно испитати, да ли је било клизења или није, већ се само према особинама земљишга може наслућивати. Је ли код босе иоге, као што је већ неколико иута говорено, меродавна Физиогномија, код обувених ногу поједииости су од значаја: чавлићи, закрпе, итд., на што треба увек обратити највећу иажњу. Њих ћемо констатовати не само по броју и облику, већ и по међусобним размацима, који се и услед клизења не мењају. У таквим случајевима чавлићи могу да буду велика помоћ у истрази, али могу и да доведу до погрешних закључака, кад се њии број не слаже у трагу и оригиналу. На нример може неки чавлић у ципели да дође на неки невидљив камен или иначе на какав тврд предмет у земљи и тако не изаћи у трагу. У таквом дакле случају погрешно би се закључило, да бар у време кад је траг произведен на