Policijski glasnik

БРОЈ 27

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

207

и У другнм земљама, они су схваћени као нарочите инсубординације, које се морају казнити. Једна надзорница у казненом заводу описалаје др. Мауће^-у ове иојаве на следеКи начин: »Понеки пут примећују у напред, кад хоће да дође наступ и тада саме захтевају, да се затворе у тврде ћелије. У овнм наступнма оне су свакојако и врло снажне и силовите; цепају и разбијају све што им под руку дође, и у колико су млађе, у толико је то горе. Најгоро доба је, мислим, између 17. и 23. године. У овим годинама понекад су, заиста, праве сатане.« Заводскн лекар саопштио му је, да иначе 4°| 0 свију осуђеника (20 од 600) пате од таквих, тренутних, гневних наступа, п да се сви ови, скоро без изузетка, налажаху у добу између 15, и 25. године. »Шене, 11 рекао је даље, »повређују при томе често с.чме себе пли своју околину, хаљпне цепају на парам парче, разбнјају прозоре итд. в И ЛГа сће је ово потврдио и вршио неколико интересантннх посматрања о експлозивним тежњама лудих н злочнначких жена. Магу СагрепГег наводи у својој књизи: Еета1е ПГе 111 РНвоп један врло карактеристичан дијалог: »Госнођице Карпентер, ове ноћи пашћу у јарост.« »Ах, будалаштина, мислим да нећеш на тако будаласте мисли пасти." »Ипак то ће свакојако бити." »А зашто. а »Зато што ми се то једнако врзе по глави; ноћас ћу се разјарити, видећете." »Да те није ко увредио или ти што учинио? „Није; али се морам разјарпти, овде је тако жалосно; сасвим извесно, то ћу радигги.« „И тада ћеш доћп у в тамну (( (ћелију).® »То и сама хоћу. (< И своје смерање је извршила; окно на прозору пуче; парчета од хаљина летела су кроз нрозор на поље или их је изгужвала и разбацала по ћелији. Чувари дотрче у помоћ, и сад се изроди једна ужасна борба с гребањем, уједањем и дреком. Овакве нојаве примећене су и у нашим казненнм заводима. У Тасиним белешкама » Џелату или лекару (( забележен је један такав случај. „Једнога дана у новембру (дакле баш у доба, када злочинцн — као што је то констатовано у страним казненим заводима — најчешће падају у оваква расположења) 1890. год. седело је њих осамнаест робијаша у казамату. Сви затворени. — Милош изгледаше нешто усплахирен. Кавгу отпоче тек онако из нпчега. У том, веле сви осуђеници, дође као бесан. Нападе га као неко лудило. Стаде на осуђенике налетати. Извуче од некуда нож, ма да је ношење сечива у заводу забрањено. Удари прво њиме у леђа до кичменога стуба Тола Игњатовића. Па онда налете на Петра Танасковића. Овога удари ножем по руци. Петар побеже у крај, али он појури за њим и некошко пута ударио га је у слабину, докле га није распорио. Сви остали осуђеници поскакаше из кревета и нададоше вику. Дође повећа стражн, али с великом муком савлада злочинца. Толе и Петар умрли су од нанетих повреда." Иитересантне опаске дао је др. Шсћо1$оп, о времену у коме се овакве појаве најчешће дешава.ју. „Највећа могућност за овакве појаве код жена, пада у време менструације. Осем тога што сам то ја сам опазио, то су ми потврдиле и искусне надзорнице. (( Ове појаве, сличне хистеричним, могу се равнати, нарочито у периоди монструације, врло оличнпм наступима код епилептичара, лудих н блесастих. И др. 8и1ћег1апА нашао је при истрал^ивањима на 500 пацијенткиња у ЛУев1; ШсНп^ Авј1ит-у, да су за време менструације епилептични наступи најчешћи и најтежи; а и маниакалска раздражљива стања падаху обично у ово време. У опште, међу женским умоболнима налази се, да су у доба менструације обично раздражљиве и напрасите, да употребљују непристојне изразе, деру своје хаљине итд. Код једне од рођења блесасте девојке, која је за време пубертета била зловољна, свирепа, напрасита, приметио је др. ^апдЛоп Оолии за време менструације ружно изражавање, неуљудно понашање, лажљивост и инсубординацију. Рпе&геГсћ Бадопе1 и др. наводе многобројне примере, по којима иначе сасвим разумне жене нису презале за време менструације ни од каквог злочина, па ни од самога убиства. II код здравих младих девој.чка често је наступ менструације праћен неким необично узбудљивим стањем.

Већ помињати г. Миленковић и овакве појаве запазио је код нас. На једном месту саопштава овакав случај : »Милчика Н., родом из Пеште, стара 18 година, затворена једном због блуда, правила је у апсани читаву узбуну. Викалаје, псовала, тукла друге апсенице, понашала се некако чудновато. Једва се даљим испнтивањем сазнало, да то опа увек ради тако, када периоду добија. Тада код ње наступа неко ненормално стање, да не зна шта чини од себе. (( *) И годишње доба изгледа да је од утицаја на непостојаност расположења. Магу Сагреп1ег примећује, да су осуђенице најнепослушније, најтврдоглавнје око Божнћа. Међу злочинцима у Елмири налазимо по таблицама др. \Уеу-а у нролеће тежњу к инсубординацији. У шпанским тамницама изгледа по књизи ЗаИИ- овој: Ута Репа.1 еп Езрапа, да дисциплинарни затвор много чешће пада у пролеће и лето, но у ма које друго годишње доба. (Март—мај 8 случајева, јуни—август 9, септ.новембар 9, дец.—Фебр. 3), Два самоубијства десила су се у септембру. Интереоантна је неодољнвост, инстинктивност ових импулса, зашто имамо сигурних, песумљивих доказа. Касанова вели о својим лукавим преварама: „Када извођах какву идеју, коју нисам унапред смислио, било ми је као да сам следовао закону судбине, као да сам слушао неку вишу силу. (( Разни кесароши говорили су Аомброзу: »Видите, у овим моментима инспирације (!) ми се не можемо да савладамо, морамо да крадемо. (( Често се догађа, примећује Магу СагрепГег, да по каква крадљивица каже тамничкој надзорници: „сав сам труд уложила, госпођице, али узалуд. Морадох красти. Чинила сам све могуће, али не помаже. Сад сам овде; то није све моја кривица, јер сам се заиста трудила да то не чиним." Воп1етр$ и Еасаззадпе наводе примере, како су отмене париске даме крале ствари из париских великих магацина. Један кесарош казао је Маго-у: »Кад сам кога видео с часовником у џепу, тада сам осећао стварну потребу, ма да ми новци нису требали, да му га украдем." Достојевски вели приликом узгредног описа једнога злочинца, који се од свију плашио, али њему је био искрено одан: „Нонекад ми призна^ ваше, а то се дешаваше увек иехотично, од мене никад ништа није крио, из чега сам закључио, да га на крађу није терала пожуда за новцем или какав други низак мотив. Једном је украђени предмет била библија, коју је продао, да би за те новце купио ракије. Сигурно је тога дана добио велики прохтев за јаким пићем, који је, као и увек, морао задовољити по ма какву цену. Покушао сам да га укорим, јер ми беше жао моје библије; он ме мирно слушаше не љутећи се. Признаваше да је библија врло драгоцена књига и искрено сажаљеваше што је више немам, али се ни тренутка није кајао што је исту украо. При том ме је тако искрено погледао, да сам одмах престао псовати. Трпљаше моје прекоре, јер мишљаше да тако мора бити, за такво дело заслужио је да буде покуђен, а ја морадох грдити, да бих псовком олакшао срцу; али у потаји држао је то за такву лудорију, које би се сваки разуман човек морао стидети. Ја мислим да ме је он држао за дете, будалу, која не може да појми најпростије ствари у свету. (( (Наотавиће се). ♦ *—« ♦«ТРА1И С Е. Јованка, кћи Јована Глишића из Вигошта, окр. ужичког која је била у службп код Млађена Глишића из истог места, ноћу између 21. и 22. прош. месеца нестала је. Њој је тек 15 година, раста је средњег, косе риђе, образа пуних. Од одела има на себи, поред кошуље, вунену сукњу, прслук — потпасач сукнен али не од сукна, већ од ткива; на ногама сељачке чарапе и опанци. — Начелство округа ужичког, актом од 26. пр;. мес. № 8350., моли све полиц. власти да Јованку потраже, па нађену тамо упуте или да одговоре. О проналаску известити и Управу гр. Београда с позивом на Бр. 16128!

*) Тасине Бедешке, И. «Џела.ту или лека ру» стр. 41.