Policijski glasnik

/ БРОЈ 2§

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСШ1К

221

Према овоме тужитељка је своју тужбу поднела ненадлежном суду и с тога јој се иста има као неумесна одбацити. .Чато Суд општине ивањичке Решава Да се тужба тужитељке Марије одбаци, као неумесна и ненадлежном суду поднесена. Тужитељка да плати држави на име спорних трошкова 10 динара. Саопштено решење тужитељки одмах, а државиом правобраниоцу да се саопшти. Од суда општине ивањичке, 2 септембра 1898 године у Ивањици Бр. 954. Писар Судија. N6. Заведи белешну и региење у аротонол суђења. * # * РАСПИСИ Г. Минисгра Унутрашњих дела од 23 јуна ове год. ПП :/4574.Г. Министра Привреде од 25 јуна Бр. 8383. Ово су најновији расииси, на које се унућују општ. судови, у своме делању, при шиљању акта првостепеним судовима, приликом жалби, изјављених на спорове и предмете, за које је надлежан првостепени суд за расматрање и решавање у последњем степену по § 20 грађ. суд. поступка. Ми ћемо у првом од идућих бројева нашег листа донети ове расписе у читавој целини а сада ради тачности у радовима општ. судова доносимо ову напомену: Када је противу каквог решења, пресуде или одлуке, за чије је расматрање надлежан прв. суд, изј^вљена жалба, онда ће општ. суд исту завести у деловодни протокол а за тим оценити њену благовременост. По томе, преписаће сву белешку са иресуђењем или решењем и овај препис као посве потпуно преписан и са потписима судећих судија овериће овако: • Да је овај препис своме ориђиналу веран, суд општине Н... тврди. № она са окалбе. Судија. Датум година Место Писар Овај и овако оверен нрепис приложиће се шиљућим се актама ирв. суду уза спроводно писмо, које има гласити за пресуде овако: Првостепеном суду окр По овој благовремено поднетој жалби која је протоколисана код овога суда №. . ., на пресуду овога суда од (дана. месеца, год.) №. . ., која је донета у спору противу због (означи основ пада), суд општине Н. учтиво шаље томе суду сва акта са жалбом под 'Д, пресудом у овереном препису под */ 2 и одвојеним мишљењем у овереном препису под / 3 као надлежном на расмотрење и решење. № она са жалбе. Судија. Датум, месец, година Место Писар За решење: Ирвостепеном суду окр По овој благовремено поднетој жалби, која је иротоколисана код овога суда под Н. . . . на решење овога оуда Н. . . . по донетој забрани на захтев II. II. . . . на кретност његова дужника Н. Н., суд опгатине Н. учтиво шаље сва акта односећа се на забраиу са жалбом под /ј и својим регаењем у овереном препису под / 4 томе суду ка-о надлежном на расмотрење и решење. № она са жалде. Судија. Датум, месец, година. Место Писар

ЗЛОЧИН И КА.ЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈЕВСП^ОГА С РУСКОГ 18 — Све те појединости, које су сувигае осетљиве, поштовани господине, нас се не тичу, сурово га пресече Ил,а Петровић, — ви морате дати одговор и обавезу, а шго сте ви изволели тамо бити заљубљени и сва та трагична места, то се нас баш ништа не тиче. — Ну већ, ти баш... немилостиво... промрмља Никодим Фомић, седајући за сто и гакођер узевши да потписује. Њега је било чисто стид. — Пигаите, рече пословођа Раскољњикову. — Шта да пигаем ? запита овај некако нарочито сурово. — Ја ћу вам продиктовати. Раскољњикову се учинило, да је пословођа постао према њему немарнији и почео се односити са вигие презрења после његове исповести, — но чудновата ствар, — њему је самоме у један мах постало све једио ма какво мигаљење ко имао о њему, и ова се промена догодила некако тренутно, за један секуид. Да је он хтео мало да размисли, то, разуме се, зачудио би се томе, како је он могао тако да говори с њим пре неколико тренутака, и чак наметати своје осећаје? И откуда дођогае ти осећаји? Напротив, сад, кад би се у једаи пут соба напунила не полицајцима, већ његовим најбољим пријатељима, то и тада. чини се, он не би за њих имао ни једну једипу реч, тако је у један пут опустело његово срце. Мрачно осећање, тешке и бескрајне самоће и отуђења у тренутку свесно је осетила његова душа. Нису, ни унижење његових срдачних излива пред Иљом Петровићем, нити унижење због поручникова тријумФа над њим, преокренули тако уједаред његове осећаје. О, шта је њему сада стало до своје сопствене подлости, до свију тих амбиција, поручника, Немица, иаплата, канцеларија и т. д. и т. д.! Да су га чак осудили овога часа да се спали, и тада он неби ни мрднуо, чак мучно да би пажљиво саслугаао и пресуду. С њим се збивало нешто потпуно њему непознато, ново, изненадно и нешто што није било никада. Он то није разумевао, али је ипак јасно осећао свом силином осећања, како му је немогућно обраћати се више овим људима у кварту не само, као оно ту скоро, изливом осећања већ и ма чим било, па и када би му ту у место кварговних поручника била и рођена браћа и сестре, то и тада им се он савршено не би имао зашта обраћати, па чак ни у каквом случају живота; до овога тренутка он никада још није имао слична чудновата и ужасна осећања. И гато је од свега најтеже — то је било вигае осећање, него сазнање, него схватање ; непосредно осећање, најтеже осећање од свију осећања, која је он у своме животу преживео. Пословођа муЈе почео диктовати обичаи у овом случају исказ, то јест платити не могу, обећавам тада и тада (кад му драго), из вароши нећу отпутовати; имовину нећу ни нродавати, ни поклањати и т. д. — Та ви ни писати не можете, ви ни перо не можете у руци држати, примети пословођа, радознало загледајући Раскољњикова. — Ви сте болесни ? — Јест... бучи ми глава... говорите даље ! — То је све; потпишите се. Пословођа узе артију и саслушавао је друге. Раскољњиков даде перо, али место тога, да устане и отиде, налакти се на сто, а рукама стигате главу. Као да су му ексер закуцавали у теме. У један пут му чудновата мисао дође: да устане одмах, да приђе Никодиму Фомићу и да му све јучерашње исприча, све до појединости, за тим да пође с њим заједно у свој стан и да му покаже све ствари, у углу, у рупи. Позив те мисли био је толико јак, да је он већ устао с места, ради њеног извршења. — »Није ли боље о томе да промислим макар један тренутак?« пронесе се у његовој глави. — Не, боље је и не мислећи само нека се скине терет с душе! 1( Али у један пут застаде као укопан: Никодим Фомић говорио је ватрено Иљи Петровићу и до њега су долазиле речи : — Друкчије не може бити, обојицу ће ослободити. Прво, све противуречи; расудите: зашто они вратара да зову, кад би то њихово дело било? Сами себе да оптереКују шта ли? Сигурно из лукавства ? Не, то би било и сувише препредено! I И, напослетку, студента Пестрјакова видели су код самих врата