Policijski glasnik

ВРОЈ 30. У БЕОГРАДУ СУБОТА 24. ЈУЛА 1893. ГОДИНА III. с0о оур 020 ооооро ојсг) ојог) с.оо с-оо ојсп оуз сдо 050 ооо 050 осо оур осо ојс сууј оу5 ојог> 0?0 090 ооо 090 090 оро сузо соо ооо 0?0 090 боо 090 050 050 (ул 050 ( у?р ооо с/уз оуд с<у0 0 > 0 с лјо 090 соо соо

ПОЛИЦИЈСНИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ охх. ох? |ул ох. ох> (ул осл ох ох ох. с/х. о>о ох. охз о>о о>о о>с ул охо о>о о>о оуо о>о о>о о>о о>о с-бо ооо о>о ооо о>о о>о о>о осо о>о о>о о&о ух о>о охо о>о <у л ухр оур оур о>о о>о о>о о>о »ПОДИДИЈСКИ ГЛ.АСНИК« издази једаипут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Веограду »Краљеп трг« до Унраве града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача иди на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим зваиичнидима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостиопичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 дииара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 дииара, ну ови се но овој дени могу претплатити само иреко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлевмвима у опште 20 динара на годииу. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласиика« не иродају се. Рукописи не враћају се. ух) /x. ух) ха /x xx xxi xx xx xx. xx xx xx. xx. xx ххг xx xx. хх: xx хх^ xx xx, xx xx- ххр ■■ххо xx xx xx.' xx xx xx xx. xx xx ■-xx") xx xx -xx) "xx) сх>р ухг1 о90 оур схо /x) схо сх>о

ЧОВЕК КАО 310ЧИНАЦ од М. П. Јолановића. (наставак) Много је говора око тога да ли развитак ингелигенције иде наноредо с величином мозга. Како све Функције душевне нотичу неиосредно из мождане супстанције и како су у свој органској природи снага и материја у директном одношају, то се стало веровати да и овде иодобност делања одговара маси мождане материје. Указивано је на то, како у животињском свету с већом масом мозга расти и интелигенција и како код људи урођени или задобивени мањак мождане супстанције (микроцеФалија, детиња и старачка идиотија, недотупавност и т. д.) са свим ништи или на најмању меру своди психичка саопштавања. Али није требало много па да се дође до уверења, да свет животињски иије постајао по једном типу и да је ту врло варљиво свако поређење по ступњима. Мозак у мекушаца једва је што несавршенији него у инсеката, па ипак су ови психички куд и камо више, шта више виши су од риба и многих водоземаца, и што се радње мозга тиче много су ближе људима. Ако поредимо мозак сиса^за и тица , тешко ћемо умети рећи у кога је виши орган душе, а ипак мозак сисара пма развијене далеко веКе подобиости. По испитивањима Д-ра Шнела, мозак у кита износи преко 5, а у човека једва 5 Фуната, према чему душевне подобности нису пропорционалне с апсолутном тежином мозга. Мозак текунице и ласице тежак је колико 23. део целога тела, дакле релативно тежи него код човека, чији мозак према тежини свега тела стоји као I : 33. Као седиште душевнога делања сматра се сива кора великих хемисФера, нарочито предњи им део. Ако се узме, као што Шнел ради, да је тежина свега мозга = 1, онда је тежина хемисФера великога мозга: у човека 0,780; лисице 0,686; зеца 0,567; кртице 0,56; питомога зеца 0,538; ласице 0,522; воденог пацова 0,518; пол.ског миша 0*512; веверице 0,41. Човек, дакле, ту предњачи; пада у очи, да тако хитре и бистре животиње, као што су ласица и веверица, стоје тако ниско на овој скали. Шнел из својих посматрања изводи закључак, да тежииа мозга зависи с једне стране од тежине тела а с друге од ступња на коме је снага духа. *) Покренуто питање хтели су решити према томе како стоји са тежином мозга мужева, познатих нам свима за. веома интелигентне. Док РудолФ Вагнер тврди да величина мозга никако није атрибут велике даровитости духа и да ова не зависи од тога, налази Велкер, да све лобање умом великих људи, које му беху приступне да их мери, додирују или надмашују нормалну величину (а та је, по њему, 138 ( Ј грама тежине мозга у лобањиној запремини од 1448 см. и хоризонталном обиму од 521 мм.). И Павле Брока драш за доказано, да тежина мозга генијална човека надмашује средњу меру, и ако ни ио њему никако нема апсолутне везе између интелигенције и тежине односно волумена мог-та. Ако узмемо за критеријум ону Велкерову меру, наћи ће 6е увек веома развијена интелигенција и у мужева баш малога мозга. Нека и јесте мозак Тургењева 2012 гр. тежак, Кивија 1861, Бајрона 1807, Петрарке 1602,

*) Бг. СШо 8§1те11: Баз Сге-тсМ (1ез ОгеШгпв ипс1 с1ез Шгптап1е1а <1ег баидеОнеге. Мипсћ. тес1. ЛУосћепвсћг. 1 892. ст. 98.

Шилера 1580, Волте 1542, генерала Скобељева 1457 и т. д., али је мозак Јустуса Либига тежак 1352 грама, Дантеа 1320, Скарпе 1287, анатома Делингера 1267 и т. д., а Гамбете, кажу, само 1160. Нека је лобањина запремина у Ла-Фонтена 1950 мм., у Канта 1740, у Гала 1692, у Боалоа 1690, то доказује свакојако да су многи веома интелигентни људи имали врло велики мозак, али баш толики мозак и тако велику лобању налазимо и у људи са свим сурових и необразованих. Бишоф отворено износи, да је, иоематрајући мозак многих лица, нашао најтеже од 1925, 1770, 1678 и 1650 гр. и да су припадали са свим обичним и непознатим радницима. Нека се само не губи из вида, да се мождана маса не састоји само из елемената нервпих (нервних кончића и ганглиских ћелија) него и из неких других творевина, на име да је између њих свуда супстанца звана неуроглија, и да њихово умножавање бива једино органским утицајима а умножавање неуроглије да иде само механичким нутем и без и једне психичке Функције, па ће, како нас ЈЗирхов учи, бити јасно, да мождана маса може бити и врло велика, а да у њој нема инак ни мало више елемената праве душевне делатности, да нема ни мало више онога из чега излази и нгго носи сву интелитенцију. И онда, наравно, и у малој глави може да буде релативно велика, или и много већа него у којој већој глави, та маса елемената психичке делатности. Оно, што називамо мозгом, ствар је врло компли-кована: састоји се из елемената активних и других који су ту тек ради везе, као какав лем, који нема важности ако ће га бити нешто више или мање. Па онда није остало незапажено ни то, да ће се показати већа тезкина мозга и без веће интелигенције, која би тој тежини одговарала, онде, где је и тежина или величина свега тела јаче нарасла, јер већи број мишићних елемената морао је наћи већи број својих осетљивих станица у мозгу; а мозак није ту једино за психичке Функције, него многи његови путови и центри само су ради чисто телесних, вегетативних Функција. И онда што су мишићна система и покретљивост јаче развијени у индивидуе, тим већи део мождане масе односи се на те а не на психичке Функције тако, да по свој прилици тежина тела није од незнатног утицаја на тежину мозга, и, како изгледа, од већег је утицаја на тежину његову она него величина тела. »Извесно је, вели Биухоф, да немамо права тврдити да тежина мозга и душевни дари увек у корак иду, да велики и тежак мозак бележе одликованог, а мали и лак оскудног или ограниченог човека, али тако исто није оправдано ни порицати сваку везу између психичких дарова и величине или тежине мозга. Обоје, тежина мозга и даровитост душе, Фактори су и одвише сложени да би њихов паралелизам тако просто избијао на видело®. »Имамо, тврди Грасиоле, великих мозгова од људи генијалних, али и од идиота... малих мозгова људи телесно слабих али умом силних. Није питање о маси која је у тако одличној грађевини, него о архитектури. Утицај масе неће се са свим порећи, али је она тек један од великог броја елемената овог проблема«. А како стоји с тежином мозга у злочинаца? Т. Бишоф за своја испитивања ове врсте имао је мозгове 135 мушких злочинаца, од којих су 16 забележени као мучке убице, смрћу кажњене, а међ осталима има највише крадљиваца. Тежина мозга у 16 разбојничких убица по његовом мерењу стоји знатио испод средње тежине мозга осталог минхенскога света; износи 1272 гр., дакле према средњој тежини мозга осталих