Policijski glasnik

292 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛ АСНИК

ПОЈШШЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. I. Суђењс по грађанским споровима Суду општине каменичке Мијаилу Спасићу, овд. земљоделцу, дао сам под закуп мој казан бакрени за три месеца, од 1 маја до 1 августа ове године да у њему испече своју ракију од сувих шл 3 ива ланских, са том погодбом да ми плати на име закупне цене на њега месечно по 20 динара, -што за' три месеца износи 60 дин. По истеку рока закупу тражио сам да ми казан врати и да ми пого^ену цену у 60 динара плати, но он то не хте учинити. Зато сам принуђен тужити га суду, да га суд осуди на то, да ми казан дати му под закуп одмах врати, или, да ми за исти накнади његову вредност у 180 динара, и да ми на име закупне цене плати 60 динара за три месеца, плаћену таксу и на име трошка и дангубе 10 динара. За доказ да сам му на овај начин мој казан под закуп дао, потврдиће ови сведоци: Марко Николић, земљ. овд. и Никола Лепосавић, овд. земљоделац, а да сам казан платцо пре 5 месеци 180 динара и да сам га купио код Гавре Петковића, казанџије из Ваљева, посведочиће ми исти Гавра, Милорад Негић и 11а)$ле Суботић, овд. земљоделци. Основ тужбе повраћај ствари и закупна цена од исте. Доказ сведоци. 10 септ. 1899 год. Милоје Петровић Каменица. земљод. из Каменице. НБ. Завести тужбу у деловодни протокол, затим одредити рочиште за изви^ај и пресуђење овога спора, на које позвати обе парничне стране. 10 септ. 1899 год. Председник суда. Каменица. Рађено у суду општине каменич-ке, 12 септембра 1899 год. у Каменици. Белешка по спору Милоја Петровића, земљод. из Каменице противу Мијаила Спасића, земљод. овд. Судили су: Председник суда Због повраћаја ствари и дуга Кметови од закупа на исту. Бележио писар. На рочишту су парничари и сведоци. На понуду суда нису могли да се поравнају. Прочитана је тужба. Тужилац оста у свему при истој. Тражио је за данашњи предстанак 10 динара дангубе. Тужени рече: да је доиста од тужиоца узео казан нод закуп, да пече своју ракију, од ланских сувих шљива, од 1 маја ове године по 20 динара месечно, но закуп траје до конца децембра ове године а не за три месеца, како он у тужби наводи. Зато не мозке исти да врати, јер рок закупу није истекао. Тражи да се тулшлац одбије од тражења. За данашњи предстанак тражи 5 динара. Испит сведока I. Марко Николић, земљоделац овд., има 36 година у свему способан за сведока иа питање суда каза: На Ђурђев дан био сам код куће тужиоца када је ТЈжени дошао, и затражио од њега његов казан под закуп, да пече ракију од сувих шљива и тада су се погодили, тако, да му тужилац да свој казан са ценом 20 динара месечно, од I маја до 1 августа ове године, али да му га тада врати, јер ће њему за његову потребу требати. На показано заклећу се. Дангубе тражим 4 динара. II. Никола Лепосавић, земљод. овд., има 54 године способан у свему за сведока каза: у свему као и сведок Марко. Заклеће се. Дангубе тражи 4 динара. III Гавра Петковић, казанџија из Ваљева, има 38 годица, у свему способан за сведока, на питање суда каза: Некако око Благовести ове године дошао је у моју радњу тужилац и ја сам му продао један бакарни казан за пециво ракије за

БРОЈ 38

180 динара. Ову суму ми је одмах исплатио и казан однео. Заклећу се. Дангубе тралшм 20 динара. IV. Милорад Негић, овд. земљод., у свему способан на питања каза: Некако пред Благовести отишао сам са тужиоцем у радљу Гавре казанџије у Ваљево, где је тужилац купио један бакрени казан за пециво ракије за 180 динара. Тај казан видео сам код туженог и тада сам га упитао од куда му, он ми рече да га је узео од тужиоца под закуп за 20 динара месечно. Заклећу се. Дангубе тражим 3 динара. V. Павле Суботић, земљод. овд., има 42 године у свему способан за сведока, на иитање суда каза у свему као и сведок Милорад. Заклеће се. Дангубе тражи 3 динара. Тужилац није имао шта да примети на исказ сведока. Тражи пресуду. Тужени рече: да сведоци Никола Лепосавић и Гавра Петковић, који сведоче, да је рок закупу три месеца, неистипу сведоче. Сведоци су сви на своје исказе заклети. Судски разлози: Тужнлац је испитом испитаних и заклетих сведока Николе и Гавре, потпуно доказао постојање уговора о закупу и трајање његово од 1 маја до 1 августа ове године. Овим сведоџбама сведока и суд поклања потпуну веру. Закупна цена дакле има се тужиоцу од туженог досудити. Дал^е испитом испитаних и заклетих сведока, доказано је да је вредност казана 180 динара, против које вредности ни тужени није имао шта приметити, дакле и суд је нри оцени имао као толику сматрати. Како је према оваковом стању ствари, рок закупу за употребу казана протекао 1 августа ове године, то се исти има тужиоцу вратити, заједно са припадајућом вредности закупне цене, зато суд општине каменичке, на основу § 6. 13. 39. грађ. поступка Пресуђује: Да тужени одмах врати тужиоцу дати му казан под закуп, или, да му за исти плати 180 динара, као вредпост његову; да му на име закупне цене за три месеца плати 60 динара рачунајући 20 динара месечно, да му накнади илаћену таксу у 8'40 динара и на име трошка и дангубе 10 динара; да плати испитаним сведоцима, Марку Николићу, Николи Лепосавићу, Милораду Негићу, Павлу Суботићу по 3 динара и Гаври Петковићу, казанџији из Ваљева 10 динара, на нме дангубе. Пресуда саопштена нарничарима одмах јавно у суду. Од суда општине каменичке, 12 септембра 1899. године, Бр у Каменици. Писар. Председник суда Кметови. N6. Заведи белешку и иресуђење у иротокол суђења. Општински писари! Је ли ова пресуда правилна и на закону основана? ЗЛОЧИНЦИ МЕЂУ ЛУДАЦИМА (СхЛИЈ^А ИЗ ^ДУДНИЦЕ) Радо признајем, да сам се мучно одлучио да походим лудницу. А како сам то жудно иселео, то је већ и било крајње време да својему даљем оклевању пресечем конац. Користећи се добротом нашега психијатристе, доктора јишог-а, који с таком вољом врши хуману дужност наспрам својих ближњих, ја предузех намишљени корак. И када сам тада, први пут, угледао оие живе гомиле бедника, који вечито умиру, а чија је душа тако жељна видела: оцеве — стубове породичне, мајке — потпоре нејаких сирота, дрхтао сам од узбуђења. Утисак је био тако силан, да се п данас, после неколико месеци, не могу да одбраним од дубоког меланхоличног осећаја. Гвоздена се врата за иама затворише и ми се нађосмо у другом свету. Оставивши у трему своје палице и кишобране — будући је то оружје, које би, можда, каквога лудака могло да распали — корачасмо даље лепим вртом. Нама се придружи и умоболни учитељ, који као кротак и безопасан ужива већу слободу и више се убраја у управно, но у болесничко особље,