Policijski glasnik

370

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48

Н. Н. из Сибнице оптужио је суду општ. волујачке, да му је Н. Н. из Сибнице заузео самовласно земљу у „Марковом Потоку« и лрисвојио је, а поред тога затворио му је службеност пута, за доказ позвао је се на сведоке Н. Н. Н. Н. Н. Н. из Сибнице, тражи да суд изађе на лице места и учини судски увиђај и да кривца казни по § 339 и 375 а. каз. закона у стицају по § 223 каз. закона. Оптужени је одговорио: да није тужиоцу заузео земљу нити је затворио службени пут. За доказ поднеће суду тапију. Суд је изашао на лице места и увидео, да је оптужени заузео тужиоцу земљу, која по процени вештака на лицу места вреди 3 динара и да је пут загворио ; на лицу места оптужени је поднео тапију која не одговара §§ 292, 293 и 295 грађ. закона, те иста нема законске важности. Н. Н. Н. Н. Н. Н. сведоци доказали су, да је оптужени заузео тужиочеву земљу и затворио службени пут. Разлог суда Испитом туженог Н. и његовог непризнања, да није заузео тужиоцу земљу, и да није затворио службени нут невредим је без доказа. Испитани сведоци Н. Н. јасно и тачно доказали су да је туженом Н. Н. имање дао — продао, и да је Н. сада заузео земљу тужиоцу и пут затворио, тако исто испитани сведок Н. Н. Н. Н. тепрема томе потпун је доказ да је између кругаке Тврдана и Сладуна пут ишао, а с леве стране имање тужиочево а с десне стране имање туженог. Дакле судским увиђајем на лицу места и испитом сведока дело је доказано, § 35 полиц. уредбе. Како је Н. кривица застарела по § 39С каз. закона то се од исте ослобођава. На основу изложених разлога а за пресуђење овог дела надлежан је овај суд, § 4 полиц. уредбе, § 339 и § 375 а каз. закона с погледом на §§ 4, 15 и 16 полиц. уредбе суд општ. волујачке Пресуђује: Да пут кога тужиоц тражи буде од главног пута кроз Милованово и Тимотијево имање — крушак до тромеђе, Јеврема Мијалка и Милована; оданде право уз јаругу куда се може закопати право између крушке Сладуна и Тврдана, са једним углом у имање туженога; Крушка Сладун биће у имању тужепог а тврдан у имању тужиоца. Остала сва жива ограда и родна дрвета која су на муши између имања туженога и тужиоца а више крушке тврдана неће бити сама својина ни туженога нити тужиоца већ ортачка т. ј. обојици у род са истих родних дрвета браће напола, путом ће се служити како тужиоц тако и тужени. Да тужени Мијалко пл.чти тужиоцу Миловану на име свију парничних трошкова 5 динара да му накнади положену дијурну за сведоке, Александру, Саву и Јеремију у 3 динара. Тако је пресуђено 25 јула 1898 год. Бр. 899 у Волујачку. Писар. Председ. општ. суда. Чланови. На ову пресуду поднета је жалба упућена Јагод. Првост. Суду. Спроводно писмо гласи овако: Јагодинском првост. суду. Предњу жалбу са свима актима и пресудом часг ми је послаи на решење. По кривичној части није благоиремепо поднета жалба а по грађанској части била би благовремена. Умољава се надлежни судија да ово питање реши. 10 августа 1899 год. Председ. општ. суда. Волујак. Првостепени суд донео је овакво решење: Тужба је кривична подигнута и према томе овај је предмег требало расправити у смислу кривич. закона. С тога враћам суду акта а пресуду ништим, § 20 а. грађ. поступка. 19 сеитембра 1898 год. Судија. Јагодина. Саопштене су нам ове примедбе Н. Н. н. н. Оверава Члан суда. По овој примедби општ. писар враћа сва акта оуду.

Јагодинском првост. суду По предњим примедбама суд овај нема шта радити; јер тужба је кривична испит сведока и цео рад као и сама пресуда по кривичном закону донешена, зето се понова моли г. расматрајући судија да цени рад и нресуду као и то: кад је цео рад кривичне природе онда да ли је жалба благовремена као и подлежили првостепеном суду на расматрање овакви спорови — кривигде или среској власти а суд је лепо у првом спроводу ове жалбе навео да је по кривичном делу •— спору жалба неблаговремена а жалба упућена на првост. суд јагодински, онда је суд морао да је суду првостепеном и упути, а до суда стоји да ли је надлежан да расматра или не? 13 децембра 1898 год. По наредби Волујак Председ. општ. суда Писар. Члан. На ово питање првостепени суд донео је ово решење За расматрање кривичних пресуда изречених од стране општ. суда, надлежан је начелник срески а не првост. суд. С тога враћам суду на расматрање акта с напоменом да ако налази да је жалиоц неблаговремено жалбу поднео да га решењем одбије. 31 Децембра 1898 год. Судија Јагодина. На ове иримедбе суд је донео овакво решење: Пресуда је кривичне природе и за њу је надлежна среска власт. Жалбу је осуђени поднео 1-ог августа иа пресуду овог суда Бр. 899 која му је саопштена 26 јула 1898 год. дакле после 6 дана, а по § 15 и 16 полиц. уредбе требао је исту поднети у року за 3 дана. На основу предње иримедбе јагод. прв. суда од 31 децембра 1898 год. Бр. 24301 суд општ. волујачке Решава Да се поднета жалба Н. Н. из Сибнице од 1-ог августа 1898 год. на пресуду овог суда од 2 5 јула 1898 год. Бр. 899. одбаци као на време неподнегпена и ненадлежно упућена. Тако је решено 29 јануара 1899 год. Бр. 92 у Волујаку. Писар. Председ. општ. суда. Чланови. На ово решење осуђени је се жалио. Жалба је спроведена среском начелнику на решење и исти је донео овакво решење. Суду општине волујачке. Решењем прв. суда од 19 септембра 1898 год. Бр. 15905 ноништена је иресуда тога суда од 25 јула пр. год. Бр. 899 зато, што тај суд није изрекао пресуду на основу тузкбе, него је уплео постављањем некаквих гранипа, да је изгледала као донета по гра^анској части ; с тога ■— даље суд ције ни требао више предмет замршавати већ да је донео другу пресуду : да по тудсби или казни туженог или тужиоца одбије. С тога на основу § 15 и 16 полиц. уредбе ништим решење тога суда од 29 пр. мес. Бр. 92 и враћам акта на поступак. 12 Фебруара 1899 г. Начелник срески. Рековац. Радња општинског суда у опште је неправилна. То је доказано и примедбама првостепеног јагодинског суда, од 19 септембра 1898 год. и примедбама начелника среског од 12 Фебр. 1899 год., пошто суд налази, да није надлежан за расматрање и решавање по овоме предмету, пошто је ствар о којој је реч, дигнута кривичном тужбом, коју је онштински суд као такву и узео, ствар иследио и по том исљеђењу своју одлуку донео, узевпш да ово дело за које се тужени оптул^ује, потпада под §§ 339 и 375 а. кривич. зак. Оба су дела самовлашће. Услед тога, што је овако ова радња код општииског суда узета, првостепени суд није се ни могао упустити у расматрање овога дела, јер је општ. суд неправилно извршио своју радњу што је донео оиакву одлуку, каква се у процедури за пресуђење у њеној радњи види. Услед тога наступило је све оно што је после овакве неправилне радње морало следовати, па и оно решење начелника среског, којим се нигати и поновна радња оиштин. суда по овоме предмету, јер је и она законски неоправдана.