Policijski glasnik

БРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

387

Одговор на вадатпк у 44 броју На задатак постављен у 44 броју нашег листа одгововили су правилно ови општински писари: Владимир Милојковић, писар општ. орешковачке, који је изјаснио да је пресуда правилна и на закону основана. На ово питање више одговора нисмо ни добили. МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ Бр. 12610 17. новембра 189 9 год. у Београду УПРАВИ ВБОГРАДСКОГ КАЗНЕН. ЗАВОДА Пошто се број осуђеника у нашим казненим заводима знатно увећао. те због тога могућност састанака са осуђеницима, предвиђена правилима о домаћем реду у апсанском заведењу од 7. октобра 1868. године бр. 3590., задаје управама казн. завода често излишнога посла и одузима време намењено за стварну службу у заводу, нарочито онда, кад код осуђеника долазе лица, која са њима никаква посла немају но само хоКе да их виде, а ти су случајеви, као што сам сазнао, врло чести, нашао сам за потребно у неколико изменити члан 12. поменутих правила, у циљу, да се састанци са осуђеницима сведу на што мањи број и да се састанак са осуђеницима одобрава само оним лицима која доиста имају потребу да се са њима састану. Тако поменути члан 12. нравила о којима је говор, по измени коју сам у њој учинио, гласи овако: Чл. 12. »Допушта се и го, да осуђеницима могу у завод долазити само они који са њима живе у једној кући и најближа родбина, а друга лица само ако о каквом послу имају да се споразуму са осуђеником ; но за ово се мора свагда тражити одобрење од управитеља завода или његовог заступника". »За ове састанке оставља се само један дан у месецу, који дотична управа буде одредила, а она ће одредити и време у које ће се тога дана лица са стране моћи пуштати у завод". „Састанак тај мора се држати само на месту за то одређеном«. »Разговор не може трајати дуже од пола сахата. Он бива у присуству управника или другог чиновника завода, или једнога од најпоузданијих служитеља, које ће управник одређивати, кад не нађе за нужно, према осуђенику и лицу које састанак захтева, да он сам састанку буде присутан«. »Разговарати се може само језиком који присуствујући разуме«. »Код осуђеница при разговору ће присуствовати унек надзорница, а поред ње може бити присутан и управник, кад нађе за потребно. А ако би надзорница била чиме спречена, онда ће присуствовати један орган завода са једном најпоузданијом осуђеницом, коју за то нредложи надзорница®. Саопштавајући ово унрави препоручујем јој, да одмах одреди дан у месецу, у који ће допуштати састанке са осуђеницпма и овај преко полициских власти објави, како се она лица, која би имала потребу, да се са осуђеницима састану, не би. у случају доласка, излагала трошку, очекујући у месту завода одређени дан. 0 пријему овог расписа нека управа одговори. Министар аравде г 1а. СтвФановић с. р. Управи беогр. каз. завода Бр. 6306. Свима окр. начел. и управи града Београда. С молбом да овај распис изволи одмах у своме округу објавити, као и то: да је управа ова за састанке са осуђеницима који се налазе на издржавању казне у Београду, Топчидеру, Кладову, Љубичеву, Крагујевцу и Добричеву, одредила ове дане: 12. Децембра ове године; и 18. Јуна 1900 год. 16. Јануара 1900 године 16. Јула » „ 13. Фебруара » „ 20. Августа 1900 год.

19. Марта 1900 године 17. Септембра 1900 год. 16. Априла » ' » 22. Октобра л » 14. Маја » <, 19. Новембра » » 10. Децембра » » У свима овим месецима састанак ће бити само пре подне од 8.—11. часова. Других дана ни у ком случају састанак се неће дозволити. Да је начелство овај распис и кога дана објавило, изволеће ову управу известити. Уаравник Казненог завода, Ј. Марковић 24. Новембра 1899 г. Београд — —• УБИСТВ0 У У,1ИЦИ Ф0НТЕН (А1ех18 Воит1ег) Читали сте у јучерањим новинама: »Један страховит злочин извршен је у кварту Сен-Шорж : неку јавну женску ножем је убио непознати човек кога је она довела. Изгледа да је крађа била узрок злочину. Суд трага." Ми смо отишли да посетимо собу у којој је лежала крвава лешина, и остали смо запрепашћени пред страхотом појединости које смо прибрали. Два је часа из јутра, улица Сен-Жорж је пуста. С времена на време , под светлошћу Фењера, засветле дугмета на кошуљи каквога бонвивана који води своју драгану из Опере. Један човек и жена силазе разговарајући улицом СенЖорж, улазе у улицу Фонтен... Жена је весела, човек је мучаљив... Застадоше пред бројем 13; врата су отворена, улазе... мрачан ходник. Жена узима за руку човека и води га уз степенице; степенице су уске, рабатне и мрачне. Човек иде за њом,.. пали жижицу да би видео куд иде. Тако се испење на трећи спрат... Жена је ушла у своју собу, запалила је свећу, и вратила се по свога пратиоца који ју је очекивао на савијутку степеница. Светлост обасја жену: тридесет јој је година, средњега је стаса, пуна, готово дебела, чисто, али сиротињски одевена... Лице јој није ни лепо ни ружно, укупно узев симпатично је, очи су мале и црне, уста велика, али месната, нос затубаст, образи округли, а коса, кестењасте боје, врло је дугачка. Она се весело смеје. Човек је у мраку. Жена се зове Марија — Еулалија и Мињар, а зову је Камиља. Човек... зове се Незнани. * * * Незнани иде за својом другарицом ; прошао је кроз предсобље и ушао у собу за спавање. Камиља куцну код једне пријатељице, своје суседе, и уђе у њену собу. — Имам ненога, рече она. Он мора да отпутује железницом сутра у јутру, у пет часова! Пробуди ме у једанаест, доручковаћемо заједно... Имала сам десет динара, он ми је дао седам... Са седамнаест динара у џепу може човек бити расположен. Пријатељица јој обећава да ће је пробудити сутра у заказани час... Она излази и враћа се у своју собу, човек је прилегао на канабе. Камиља леже у постељу. Човек чита новине... Све је немо у малој собици... Камиља је заспала; она спава на својој десној руци. Готово је пет часова. Незнани се диже, иде до постеље, нагиње се за тренут и слуша редовно дисање несрећнице. Тада завуче руку у џеп... погледа око себе... Десну руку ослања на чело женино, она се буди у пола. Али несрећник подиже нож, и оштрица цела ишчезе у врату њеном. Тада се одмаче. * * * Свећа се угасила. Мутна светлост почела је продирати кроз завесе. Камиља скаче престрављена, хоће да виче, али