Policijski glasnik

БРОЈ 10. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 12. МАРТА 1900. ГОДИНА 1Т. ОбО ОбО СОО ОбО С/9Р С/?Р С/ЗО С^О СОО ОбО 060 С/?Р ОбО С<00 ОјОГј С/?Р Об>Р С/УЈ (100 ОСО ОбО С<бО ооо С/УО ОбО СУУО 0С>0 сг?р ОбО ООО СОО С//Р ОбО ОбО СхРО ООО С/У5 ОјСГ> <^оп> ооо С/ЗО ОбО ооо С<уз ООО С/УР С/УР ПОЛИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ СОО СДО ООО СДО С<УД С/>0 СДО С/5Р С/70 СОО Р(УГ"СДО СДО С/>0 ООО 050 соо С/5О 06О СОО СОО (УУЗ ру: ОбО Обо С//Д ОбО ОСО ОбО рбО СДО СУбО СД О ООО С/УД Обо Обо аоо С.ДО 'ОбО СОО СОО ООО ОУ) ооо сдо ООО ОбОС/УЗ »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК® излази једашгут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Иретплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг" до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим зваиичницима у опште годишње 12, нолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишае 5 динара, ну ови се но овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара па годину. За нностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ОРО О&О С/>Р ОСО С/ у О 05О ООО СОО ООО.ОбО_ОбО.ООО ОСО.С^^ОбООбО.ОбО_ОбО .С^_0^^0|С^ОС^ОО^(Х^ОСО С/?0_000 ОбО С/>Р О бО О бО ОбО ОбО ОбО О бО С/9Р С>бО ОбО ОбО О б О ОбО Об>Р ОбО ОбО С/50 ОбО ОбО ОбО~ОбО

НАСТАС АНТОНОВИЋ ИНСПЕКТОР I КД. МИНИСТАРСТВА УНУТРАШН.ИХ ДЕЛА

Рођен је у Београду. Правне науке свршио је на нашој Великој Школи 1874. године. У државну службу ступио је ирви нут но свршеном школовању, као практикант Управе града Београда, а у 1875. био је питомац министарства унутрашњих дела, ради изучавања стенограФије. Први указ добио је у 1877 години, — за писара смедеревског начелства. Споредно је изучио и телеграФски курс за војне потребе и као телеграфиста био је у оба српско-турска рата; с почетка као телеграФиста, доцније као шеФ у Адлиној Кули, па по заузећу Врања у Врању, због чега је по демобилизацији војске, а за тачност у дужности за време рата, награђен „медаљом за'ревносну службу". На првој нишкој скупштини после рата, г. Настас је био стенограФ, а као такав бивао је и на свима скоро скупштинама од тада, — на многим скупштинама и као шеФ стенограФије. — Када су 1879. по свршеном српско-турском рату, први пут постављени указом чиновиици у новоослобођеним крајевима, г. Настас је постављен био за писара среза нишког, а одавде је у 1881. години унапређен за секретара начелства округа нишког. Као начелник срески. г. Антоновић је био први пут у 1882. у срезу лесковачком, 1883.у срезу нишком, а 1884. са I. класом у срезу параКинском. За тим, 1885. год. буде унапређен за помоћника начелства округа нишког, а 1886. године за члана прве класе Управе града Београда где је радио као старешина варошкога кварта. У години 1887. неколико месеца био је рачуноиспитач Главне Контроле па одавде 1888. произведен је за начелника округа ћупријског, При промени владе у 1889. год. буде стављен на расположење. Од 1890. године г. Антоновић је прешао у судску струку; нрви пут за судију пожаревачког суда где је провео пуне четири године; 1894. премештен је за судију нишког првостепеног суда; 1895. унапређен је, за председника београдског варошког суда, а 1898. године за 'судију апелационог суда. Одавде, 1899. године постављен је за комесара Народне Банке. У прошлој години био је г. Антоновић владин комесар Прекога Суда у извиђању атентата извршеног на Његово Величанство Краља Милаиа. За инспектора I класе, постављен је указом Његовог Величанства Краља од 25. децембра пр. год. Од одличија, г. Антоновић, поред напред споменуте ме-

даље добивене за ревносну службу у ратовима, одликован је: 1., Таковским крстом IV степена у 1894. години. 2., Белим Орлом V. степена. којим га је Његово Величанство Краљ одликовао у Двору на дан Свога Крсног Имена о Св. Николи 1898. године, и 3., Таковским Крстом III степена којим је одликован почетком 1899. године. Г. Антоновић већ је три године Краљев посланик на Народној Скупштини и на свима сесијама једногласно је биран за првог — главног скупштинског секретара. Познат је и као врло добар познавалац закона, и као човек од нера што доказују његови дугогодишњи радови на правничким часописима и друГим политичким листовима. У служби је познат као тачан и некористољубив, а то и јесте за сваког чиновника најлепша одлика.

АЛКОХОЛИЗАМ И ЗЛОЧИН (НАСТАВАк) Пошто се Форелу ни у ком случају не сме порећи извесан ауторитет и искуство у питањима ове врсте, то ми држимо, да се његовом иредлогу може поклоиити и вере и пажње. Једино, што би од своје стране имали да приметимо, то је, да држава не може чекати на то, да се добротворном иницијативом подижу овакви заводи, већ да је она дужна да их сама нодиже. А у колико хумана друштва буду притицала у помоћ, у толико ће се држави олакшати и труд и трошак око одржавања завода. П1то се државних завода тиче, и у њима би рад морао бити обавезан, наравпо према спреми и способности дотичних. Имућни би морали илаћати за своје издржање и лечсње у заводу, у ком случају, ако су образованији, стајало би им на вољи да изаберу себи забаву и занимање, као : лектиру и музицирање, у колико би се то слагало с терапијом. Сиротнији би се морали терати на Физичке радове, како би могли радом својим исплатити трошак око њихова издржавања и лечења. Драговољно интернирање може се доиустити само у случајевима, где пијанство још није постало ноторично, и где од пијанца још не прети опасност. Иначе се мора законом определити принудно интерписање у заводу за пијанице. Пуштање из завода требало би да буде увек само на основу мишљења лекарскога у заводу, кад овај стекне уверење,