Policijski glasnik

106

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИ К

ВРОЈ 14

општиноки поолови Надлежиост оишт. судова нри иотврђењу таиија и убаштињења. Код нао се појављују господарства на права непокретпих имања у више видова. Има права господарства по продаји и куповини, има их по паслеђу, а има их и по старини. Већи део правног господарства на непокретну имовину, код наших народа долази по наслеђу и по старипи, јер је један најмањи део оних сопственика који своје право на имовину доводе са уредним судским путем потврђеним тапијама. Како је врло близу време, када ће се и код нас морати нриступити убаштињавању и увођењу у својину на непокретна добра судским путем зато уређеним баштинским књигама, ми налазимо да нам је дужност, да у нашем листу уиознамо општ. писаре, како при овим појавама треба да се крећу и на који начин да помогну грађанима, те да их у правно и законо госнодарство свога имања уведу. Нарочито имамо да приметимо то, да је ово нужно за сеоске општине, јер сеоски су грађани у највећем броју без права доказа за убаштинење — право својине — усљед чега и долазе они онолики грдни исгупи за заватине и самовлашће. Негде га има а негде га можда и нема. Његови старији тражили су годинама извесно земљиште, а тек од један пут појави се власт и вели даје то самовлашће и онда наступа казна и све оне последице са трошковима и таксама које законски прописи повлаче. Све ово чини се негда и у незнању са правом на раније кретање куће и задругара, који су то чинили држећи да су у своме праву. Свега овога неби било када би било уредног и законог убаштињеша. Ми би се одиста осећали пуно задовољни када би се од стране државних власти приступило убаштињавању ненокретних добара и уводу у баштинске књиге. Како рекосмо то је врло иужно и томе се раду мора приступити у најкраКем времену, и зато, а да би дали и грађанима а и општ. властима упута како треба да чине у оваквим појавама, ми ћемо у нашелЈ листу изнети све видове убаштињења, и процедуру која се усљед тога има извршити код општ. власти. Као што рекосмо, права на господарство непокретног имања има разноликих. Једно је када власт средством јавие лицитације продаје имање за дугове. Ове тапије издаје сам првостепени суд и са њима општ. власти немају никаква посла. Други су вид оне тапије које се преносе код првостепених судова по праву господарства по уредним тапијама, прОдајом и куповином. И овде општипски судови немају никаква саучешћа, до само то, да издаду уверење о томе да продавац није земљоделац и да има права на отуђење своје имовине, или ако је земљоделац да ово отуђење може учинити, јер није противно § 471. тач. 4. грађ. судског поступка. Каква ова уверења од стране општ. власти треба да буду означено је у нашем листу од прошле године у бр. 2. стр. 12. бр. 16. стр. 119. Нека општ. писари нађу ове бројеве и при поступању нека се но истим обрасцима управљају. Трећа су убаштињења, по старини и насљедству о којима хоћемо овде да говоримо и да изнесемо упут и обрасце. Код нас има много и много домова који извесно право на непокретна имања уживају од памтивека, и ово право уживања и својине прелазило је са колена на колено. У том праву нико их није узнемиравао, али негде се појави и тај случај. Да тога неби било треба прећи законитом наређењу у § 292. грађ. законика. Ми ћемо изнсти процедуру како то треба да се врши. Пре свега оиај који хоће на своје имање да се убаштини, на које нема тапије, треба да поднесе општ. суду молбу, да исти изађе на лице места и да се увери о томе где исго постоји, у ком простору, до кога се граничи н т. д. Ова молба треба да гласи овако: Суду општине Косерићске. Од старина ја и моја задруга, као правни сопственици уживамо и зиратимо њиву у „Присоју". Ово наше право иде са колена на колено. Како на исто немамо уредне тапије, то сам рад да се на ово имање убаштиним судским путем.

Молим суд да изађе иа лице места, да исто премери и увери се у присуству граничара о нашбј својини како би се на иСто могао убаштинити. Датум. Понизан Н. Н. Када општ. суд добије овакву молбу дужан је изаћи на лнце места, извршити премер у присуству граничара и резултат ставити на расположење молиоцу, ради његова убаштињења. Тапија гласи овако : Убаштињење. Од сгарина ужпвамо њиву звану у а Прпсоју" и сада се на то земљиште убаштињавамо, оно се налази у бвом просто.ру и границама : Од пстока до Петра Марића (120) сто двадесет метара; од запада до Илије Зорића' (125) сто двадесет и пет метара; од Југа до Марка Анђића (458) четири стотине педесет и осам метара, и од севера до Павла Ранковића (459) четири стотине педесет и девет метара: Овим убаштињењем уводим се у правно господаретво овога имања онако како то наређује § 292. гра!>. законика. Датум. Милош Нешић земљоделац из Косерића старепшна задруге граничари: Нешића. Петар Марић Илија ^орић Марко Анђић Павле Ранковић. После овога када сопственик ноднесе овакву танију на потврђење, долази од стране опгат. суда као надлезЈшог оваква потврда: Суд општине косерићске изагаао је на лице места имања Милоша Нешића, земљоделца и његове задруге овд. њиву звану у »Присоју« коју он од старина ужива и зирати и исту је у присуству граничара премерио и нашао је да мером није заузето ничије приватне, сеоске, општинске ни државне земље, нити су граничари противу мере и заузећа ове сопствености имали шта приметити. Ово имање заведено је као сопственост задруге Нешића у књигу пописа под Б. под бр. 16. и исто не стоји у парници, као потпуна н неоспорна својина задруге Нешића. Све ово суд општински по своме уверењу и сазнању својим потписом и печатом тврди. Датум. Председник суда. Кметови. Писар. Ову потврду треба иотврдити и код полициске власти, са овером да је истииит потпис, печат па и садржина, па тек онда тражити убаштињење код првостепеног суда. . ИЗ МОЈЕ ЗАПИ0НИЦЕ Б. К. М. 2. После прве се^ције Пре двадесет година, бара »Венеција® није изгледала као данас. Њен.ч, увек жабокречином покривена, вода, притискивала је миого више земљишта. Смрад од ње давио је целу варош, јер је у њу бацана сва нечистоћа и сав гад варошки. У њу су отицали и неки канали, којима је нечистоћа из вароши избацивана. Она је била велика и сваке године ширила се и постајала све већа. Око ње било је још пустога земљишта. Она је сањала да и то покрије, и да постане Језеро. И она би то и била, да, неком срећом, није пристуиљено подизању железнице. У њеноме кориту подигнута је и лселезница и многе друге грађевине и зграде око ње. То ју је сузбијало и стеснило. Зато је она сад тужна и невесела. Зато њена вода није сад, баш увек, покривена жа^љаком. Зато се из ње данас распростире нешто мало мањи смрад.