Policijski glasnik

БРОЈ 15 и 16. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 23. АГ1РИЛА 1900. ГОДИНА IV. ОЈУГ) о-уо ОЈОГ) ОЈОГ) 060 оло ооо 060 обо 060 сло о>50 с/70 ооо ооо с>со озо с /Ж с/уо с/>0 с/зо 060 оур с/?0 соо 090 с/у^ сро соо 6<уд с/уо 0<?о су9р с/уо ооо с/ур с/2р ооо с/у ооо ку5 ооо соо с«00 одо с^о С/7У (ХЈГ)

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с//о ооо с/70 с/50 ооо а<>0 ооо с/50 с-оо ооо об^о 060 о&о ооо с/>0 090 осо ооо обо с/>0 с/>0 с/>0 с />0 с/ у 060 обо соо с/?0 060 соо 0<?0 о?0 с/у ооо ооо с/5р о-оо 1 ооо' с/5р с/>о ооо обо ооо ооо ооо ооо ооо соо ооо »ПОДИЦНЈСК'11 ГЛАСНИК« излази једанпут недељио. По потреби бнће ванредиих бројева. Претплата се шаље уредииштву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овдашћеиих скуиљача идп на пошти. Дена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је всћ претилаћена, чиновниднма, учитељима, званичницима, општинским писарима и остали«! зваиичницима у опште годишње 12, иолугодишње 6 динара. Гостиоиичарима и мехаиџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандариииа годишње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој дени могу претплатити само преко својих командира полидијских односјзо пограпичних одреда. Надлештвима у опште 20 дмара на годипу. За иностраиство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полидијског Гласника" не дродају се. Рукониси не враћају се. 050 оу. с//г с//р ојсп оху:- ос<0 о6сјуу5 оуг с/50 с-ос (x/ суу. (у/. оу, с^.с<л ; .с<уј с/уо .ооо с/>р с/х^с/^.ооо оос оу) 000.000 оао обо 0(^ 060 ^ (у^јуу: (ууо 0?0 ооо р«ро одо : с<у> р<ус.ооо ооо оос

РЕНТГЕНОВА ФОТОГРАФИЈА У БЕРТИЛОНОВОЈ МЕТОДИ Као што смо већ више пута имали прилике да кажемо, Алфонзо Бертилон иоказао је на начин веома оштроуман како да се дока;ке истоиетност личности злочинца, с којим је власт и раније имала иосла. Вертилон је одбацио методу, која једо скора нладала, а по којој је злочинца требало поново познати по оним особеним знацима што увек падају у очи и из читаве хрпе несређених ФотограФи ја изнаћи Фотографију тога злочинца. па је, на место тога, метпуо другу, егзактну методу, у којој је лако наћи се и која даје пово ; них ресултата. Он је знатно поиравио, и од чести и створио. још и службу погере за злочинцима. Његова су обележја и јаена и подесна. Бертилон је научио органе јавне сигурпости, да сваку личност читају као какву књигу, у којој су разне Форме и линије иојединих органа њена слова, азбука јој. Место да поставља »особене зиаке«, он пре свега мери извесне делове тела, те мере групује на известагГ начин и тако му лако испада за руком да нађе, да ли су с личнооти. која му је приведена, једном већ узимане мере, лако му је, ако су већ доиста узимане, одмах их и наћи. Алп те мере, садање и раније, често се неће баш у длаку слагати, те се тако већ у напред морају имати на уму мале диФ .еренције, које бивају услед грешака. То чини да сва метода има више само регисгарске вредности. Ово је увидео и сам Бе]>тилон. Осем тога, он сам износи још и то, како узимање мера с индивидуа које још расту нозније остаје без икакве вредности за доказ идентичиости. А п код одраслих индивидуа мора се увек имати у виду несталност телесне масе, јер нагомилавање поткожне масти, мршавл.ење, разие иромене иа органима услед болести, старости итд. смањују вредиост узетих мера. А осем свега тога, још и чиновници који мере нису сасвим сигурни односно оних двеју крајњих тачака, чије им одстојање ваља измерити. Бертилон је зато и.казао колика се разлика услед тога сме доиустити, а ова опет сама собом казује да није баш сасвим незнатна. Треба, дакле, тежити томе, да се постави метода, која би давала могућности да се лако констатује идентичност злочинчева, а уз то да смо сигурни да се доказ њен не да оборити. Та метода треба да је проста и практична, али треба да одговара и свима захтевима који се могу везати за доказ идентичности. Покушаћемо да дамо овде нацрт једне такве методе. Таква метода ипак би била основаиа на Бертилоиовој главној идеји, да су све иидивидуе груноване по разним мерама тела им и да се по њима изиађе она пндивидуа, на коју једиИу пасују једне од тих мера. Али док се Бертилонова метода ради гога служи мерама лабилним, не сасвим сталним у смислу мало час реченом, могу се, чини нам се, поставити мере, чије би циФре, с неким веома малим изузецима, остале сасвим констаитне. Тога ради иокушано је, да се мере узимљу н цифре постављају -с помоћу Рентгенове Фотографије. И доиста, ФотограФија скелета донела би нревеликих услуга мерењу но Бертилону. Тиме се могу имати много тачније мере од мера тела по садањем начину. Узрок овој већој тачности у томе је: што кости, кад престану једном расти, остају, с врло малим изузетком, константне у величини; што би се мериле само површине, које се, сасвим природно, далеко тачније дају мерити него тела; што се, најпосле, крајње тачке,

чије се одсгојање има да измери, дају с много више ирецизности изнаћи и утврдити на равној површини ФотограФована костура живога организма него што се то може учинити на самом живом брганизму, где су поткожна маст, ожиљци и др. често толика сметња, да се одлучује од ока. И како ће величина ФотограФије одговарати тачно ФотограФованим живим костима, или ће, да сасвим тачно говоримо, бити нешто врло мало већа од ових, а у сваком случају остајаће увек само иста, то се тиме постизава да отнадну оне грешке, које Бертилон допушта у мерама појединих делова тела. Остају, наравно, од утицаја на мере оне промене на костима самим, које наступнле после првог мерења, али таке апомалије на већ израслпм костима сасвим су ретке и нису нешто, што би се имало сматрати као битно у овом питању. Овако узимане мере скелета показују толику тачиост, да је и разлика од 0'3 м.м. управо немогућа. А кад имамо могућности, да поједине кости меримо тако на милиметар тачно, биће сувишан онолики број мера, коликим се сада служи Бертилонова метода. Довољно би било мерити само н. пр. дужину лакта, ширину ручја, дужину доручја, шаке и може бити још стонала. Шта више, може бити да би било довољно сигурности већ у самом мерењу лакта са шаком, а и саме шаке по неки пут, јер једва да се може у свету наћи још која индивидуа, која би н. пр. ширину ручја имала 55 м.м., дужину левог средњег ирста од врха до основе му у доручју (метакарпу) 163 м.м., дужину малога прста 126 м.м. Мере, које се узму с Рентгенове Фотографије, претпостављајући тачну оријентацију у крајњим тачкама чије одстојање имамо да измеримо, тако је лако и сигурно исказати, да иогрешка само преко У 4 м.м. казује већ неспремност лица које мери. Може нам се приговорити, да би завођење Рентгенове ФотограФИје за доказ идентичности без потребе само компликовало отвар и у главноме да јој не би Бог зна шта допринело. Али, баш на против, она би и упростила сву ствар и много јој допринела. Тако, ако би се ограничило само на мерење шаке, отпао би сав компликовани апарат мерења по Бертилону; мере поједииих костију шаке, као што ћемо видети, било би врло лако и сигурно узети за коју секунду: груповање разних индивидуа по тим мерама костију ишло би бар тако брзо а јамачно још и боље него по садањој методи Бертилоновој; најпосле, тим путем утврђена идентичност изван сваке је сумње, јер мере не показују никакве разлике. Све то чини, да би ова метода и иред судијом имала битно већу вредност. Рештенова ФотограФија сама собом има пуну вредност за идентификацију. Познати су узроци, због којих се можемо и преварити, кад поредимо две обичне Фотографије; међутим, израсле кости дају увек исту слику. На како кости различних индивидуа, као и остали делови тела, имају тако исго својих особитости, ма да ове ту не падају толико сваком одмах у очи, то не може ни мало бити тешко сасвим сигурио констатовати, да ли две по Рентгену узете ФотограФије припадају истој мери или двема разним шакама. Нужно је, пак, пажљпво радити, кад се узима фотограФија. Мора се, пре свега, мотрити, да одстојање шаке од фотографске плочице буде увек исто. Биће то најбоље, ако се слика у ошпте без касете, а између плочице и опружено притиснуте шаке метне танак слој хартије. Овај начин Рентгенова ФотограФовања данас је у опште и за шаку уобичајен. Извор