Policijski glasnik

208

БРОЈ 26

А што се тога тиче да ли ће он умети етвар да руководи, нема ту ни сумње; он ће већ смислити шта ће... Уосталом имаће још времена да се здоговорите... — Ура! повиче Разумихин. —• Стојте сад, у овој истој кући, код овог истог домаћина има један стан. Засебан, одвојен, цена умерена, три собице. Узмите за сад. Сутра ћу заложити часовник ваш и донећу вам новац, а тамо ће све бити удешено. Што је најлепше, можете сви троје заједно живети. и Рођа с вама. А куда ћеш ти, Рођа ? — Зар ти, Рођа, већ идеш? упита Пулхерија Александровна чак и са страхом. — И то сад, у ово време! викну Разумихин. Дуња гледаше брата с неповерљивим чуђењем. Он држаше у руци капу; спремао се да изиђе. —- Ви нешто баш као да ме сахрањујете, или се за увек ираиггате, некако необичио изговори он. Као да се осмехну, али као да то и не беше осмејак. — Али ко то зна, можда се последњи пут и видимо, дода изненадно. То је мислио за се, али некако се само омаче с усана. — Али шта је теби? узвикну мати. — Куда ћеш, Рођа? некако необично упита Дуња. — Идем, јер ми је веома потребно, одговори ои смућено, као да се колеба у ономе што хоће да каже; али на његову бледу лицу беше нека оштра одлучност. — Хтео сам рећи... идући овамо... хтео сам вам рећи, мамице... и теби, Дуња, да би за нас боље било да се неко време растанемо. Ие осећам се добро, неснокојан сам... после ћу већ доћи... сам ћу доћи, кад... кад буде могућно. Сећам се вас, и волим вас... Оставите ви мене! Оставите ме сама! То сам тако наумио, још и нређе... Наумио сам то тврдо... Било са мном шта било, пропао или не, хоћу да будем сам. Заборавите ме сасвим. Тако је боље... Не распитујте за мене. Кад затреба, доћи ћу и сам, или ћу... позвати вас. Можда ће све уекрснути!... А сад, ако ме волите, одреците ме се... Иначе, омрзнућу вас, осећам... Збогом ! —■ Боже! узвикну Пулхерија Александровна. И мати и сестра беху ужасно уплашене; тако и Разумихин. — Рођа, Рођа! Помиримо се, будимо као и пре! узвикну јадна мати. Он се лагано окрене вратима и лагано пође из собе. Дуња за њим. —• Брате! Шта радиш то с мајком! прошапће она с погледом, који пламтијаше од незадовољства. Он је погледа тешким ногледом. — Нингга, доћи ћу ја, ићи ћу! мрмљаше он ПОЛ5 гласно као да не зна управо шта хоће да каже, па изиђе из собе. — Неосетљиви, пакосни себичњак ! викну Дуња. — Није неосетљивац, него је с ума си-ша-о! Пометен је! Зар ви то не видите? И за то сте ви неосетљиви!... шапташе Разумихин живо, ватрено, готово њој у ухо, и снажно јој стиште руку. — Одмах ћу се вратити! довикну он Пулхерији Александровној, која беше као мртва, па оде из собе. Раскољњиков га очекиваше на крају ходника. — Знао сам ја да ћеш ти за мном, рече он. — Него врати се к њима... Буди и сутра с Њима... свагда буди.., Ја... можда ћу доћи... ако буде могућно. Збогом! Па и не пружајући му руку остави га и пође даље. — Али куда ћеш ? Шта ћеш? Шта је теби? Зар тако!... мрмљаше Разумихин засвим збуњен. Раскољњиков се још једном заустави. — Једанпут за свагда: никад ни о чем не питај ме. Немам шта да ти одговорим... Не долази ми. Може бити да ћу ја и доћи овамо... Остави ме... а њих не остављај... Разумеш ли ме? У ходнику беше мрачно; они стајаху као свеће. За тренут се обојица посматраху ћутећи. Разумихин је целог живота памтио тај тренутак. Раскољњиковљев успламтели и сталан поглед, који као да сваким секундом јачаше, прозираше у његову душу, у свест. Одједном Разумихин уздрхта. Између њих као да мину нешто необично... Некаква идеја, као неки знак, наШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

номена; нешто ужасно, нагрђено, изврнуто а одједном схваћепо с обе стране... Разумихин побледе као мртвац. — Разумеш ли сад?! рече одједном Раскољњиков, болесно искривљена лица. — Врати се, иди к њима, дода нагло, иа се брзо окрете и пође из куће. Нећу сад описивати шта је тог вечера било код Пулхерије Александровне, како се к њима Разумихин вратио, како их је умиривао, како се клео да Рођи треба дати времена да се одмори у болести, клео да ће Рођа за цело доћи, да ће долазити сваки дан, да је он веома, веома растројен, да га не треба љутити ни раздраживати; како ће он, Разумихин, да га прати, да ће му дозвати добра лекара, читав конзилијум... Речју, да је од тога вечера Разумухин постао за њих син и брат. IV. А Раскољњиков се упути право кући на каналу, камо живљаше Соња. Кућа беше троспратна, стара, зелене боје. Нађе вратара и од њега добије неодређене упуте где живи Капернаумов, кројач. Нашавши на углу дворишта улазак по уским и мрачним степеницама, успне се напослетку, на други спрат, изађе на галерију која га са стране дворишта окружује. Док је он лутао у помрчини у недоумици где би то био улазак у стан Капернаумова, кад на три корака од њега се отворише нека врата; он се машинално ухвати за њих. (Наставиће се)

П 0 Т Е Р А Тодор Даковић — скитница, иресудом начелства окр. топличког, кажњен је са 15 дана затвора и прогонством, ноћу између 24. и 25. пр. м. побегао је из притвора поменутог на' челства, пошто је извалио шип на вратима апсанским. Тодору је 40 год. високог раста, црномањаст, очију зелених, просед, ! браду подсеца. Од одела имао је на себи дугачку до колена гуњу од сукна са капуљачом, панталоне од штоФа и на ногама оплетене опанке. Полицијске власти моле се, да у своме кругу потраже Тодора па нађеног спроведу или начелству у Прокупље или Управи града Београда с позивом на бр. 14926.

ТРАЖИ 0 Е Дазара Петровића, циганина, — свирача, из Ковачевца, ср. беличког, који је пре 4—5 дана из Јагодине отишао за Београд, начелник среза беличког актом Бр. 9811 тражи да му се по извесном делу кривичном епроведе. Па како Лазар није пронађен у Београду, што значи да амо није ни долазио, то се овим моле све полиц. власти, да Лазара у кругу своме потраже и с њим поступе по горњем захтеву.

ЛИЧНИ ОДНПСИ ПОЛИЦ. ЧИНОВНИКА Г. Светозар Ј. Шурдиловић, наче.шик округа рудничког венчаће ое данао са гоопођицом Тилијом, ћерком г. Димитрија Довијанића проф. у пензији. Честитамо срдачно! Г. Стеван Ж. Котуровић., наче.шик ореза врачарског имао је част да буде примљен 25. ов. м. у аудијенцију код Његовог Величанства Краља. ИЗЈАВЕ, ПОРУКЕ и 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА У данашљем броју доносимо на првом месту сдику г. Светозара Шурдиловића, начелника округа рудничког. БиограФију љегову као и остаднх окр. начедника, донећемо у обећано време.

Ако не буде хитних нотера, наш ће лист изаћи у другу недељу 16. о, м. на два табака, т. ј. два броја уједно.

Модимо оне среске иачеднике, који нам још нису поодади претплату да ускоре са извршењем наредбе Господина Министра унутрашњих дела, расписом од 17. пр. м. ПН. 9 337. ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИТ, - ТЕЛЕФОН БР. 296.