Policijski glasnik

ВРОЈ 42.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 29. ОКТОБРА 1900.

ГОДИНА IV.

соо аоо соо соо соо сд>о е<9о оео сло сс»о ссо сло с-со с/>о соо с сг> <^оо соо сууо обо е,оо сг?о с<оо ооо с«бо сууо сгзо сгго с/уз оро сГ?о оро ооо с<?р с<?о о©о сгго соо ооо с-оо с.суо ооо ссо с«9о сд»о ооо соо ооо <ууд

ПОЛИЦИЈСНИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ уу, а от (уу| едс едо ссп ооо с/и о« соо сео РУЗ СОО СО О С<У^ СЛ^ СЛ^ С^> С>РОсес С<УД ссг с<?о С<УЗ соо с^д ссз ссоо о зо сло сло >/ с©о сс-о с*5^ соо с/л о&о"с©о с*тз сл^ с«« с^> ос« »ПОДИДИЈСКИ ГДАСНИК« излази једанпут недељно. Ио потреби биће ванредних бројева. Иротплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг* до Уираве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, звапичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу нретплатити само преко својих командира полицијских односно иограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника* ие продају се. Рукописи не враћају се. соо ооо су^о с^ с/у: С>ОО с<>о .се>о ООО ссо сс-о соо .сео ОУ СОО СОО ООО СДО С/УР ОУО СОО ОУО СУУ? С-рос/У?

0А0ЛУШАВАЊЕ (НАСТЛВАК) При употреби сведокова памћења од највеКе је важаооти отварање веза између нојединих слика сеКања. Сваки од нас заа, како самом овом намћењу прискачемо у ггомоК тиме, што извесна сећања везујемо за друга, да би дошли до онога што нам је потребно знати. Ако бих ја н. пр. хтео знати, кад сам извесни предмет купио, најпре можда неКу имати никакве представе, кад је то било. Тада се најнре сетим, да сам купљени предмет неко време носио у руни, док ми рука није озебла, дакле то је било зими; ту ствар сам турио у леви џеп изнутра на зимском капуту, дакле то је морало бити прогпде године, јер претпрошле године имао сам зимски капут, на коме није било на левој страни унутрашњег џепа; кад сам дошао кући, био је ту мој пријатељ X, дакле била је среда, јер он обично долази само тога дана; он је разгледао мој нови зимски капут, дакле морао је бити потпуно нов. Из кројачева рачуна видим, да сам капут добио у почетку новембра, и сад могу с помоКу среде сасвим тачно казати кога сам дана купио предмет о коме је оеч. Таква везивања чинимо ми врло често. Невештим људима то ие иде лако, и кад хоКемо да од њих дознамо што одређено, није довољно оставити им времена, веК им се мора помоКи, и према степену вештине те помоКи биКе и правилност и тачност добивених података. Само се по себи разуме да у оваквим приликама ваља имати у виду околину и положај дотичнога сведока. Према томе сељаку Кемо помоКи пољопривредним догађијима, старој жени црквеним свечаностима и т. д., али и код мање тигшчних карактера долази се готово увек ближе циљу, кад се упустимо у разговор и поступно покушавамо да дођемо до података. И ту много чини вежба, јер се могу постиКи лепи успеси, али се увек ваља чувати смелих комбинација. Ако је важно да се одреди време, кад се нешто десило, онда је потребно да се у протокол унесе чигав ред слика сеКања. Тако може свак испитивањем међудоживљаја констатовати да ли је време правилно одређено. (»Ако је истина, да се догађај \А одиграо једновремено с догађајем Б на месту В, и ако је Г тада био на том месту, онда се и догађај А одиграо на месту В"). Ванредно важно средство да се потпомогне памКење јесте враКање у сличне околности. То нам је врло добро познато из обичног живота. Ја у својој књиншици мислим о томе, како ми је потребно да данас приликом мога изласка из куКе извршим неке послове. Кад сам изишао на улицу потпуно сам сметнуо с ума шта све имам да посвршавам, и узалудни су сви напори, да ое сетим. Али кад се вратим у своју књижницу и седнем на исто место, на коме сам пре дошао до оних мисли, извесно Ке ми пасти на ум, шта имам да радим. Без сумње да се цела ствар састоји у томе, што ја, ма да и несвесно, опет примим онај чулни утисак, који сам добио при доношењу закључка — кад погледам исти предмет на столу за иисање, кад чујем тик-такање сахата, осетим иритисак столице и т. д. »Постоји неки чудни закон," вели проФ. Грешеј, да се они утисци, који једновремено утичу на мождану кору, међусобно везују, или као што се вели, међусобно асоцирају. Такве индеенасосијације уопште су врло важне и ми знамо, да извесни чулпи утисци: звоњење звона, извесна освет-

љења, нарочито пак утисци за сеКање највернијег чула, чула мириса, могу да поново изнесу одавно ишчезле доживљаје. Таква посматрања су колико интересатна толико и важна, и сваки од нас зна, како се мало по мало и у неколико с муком производе сеКања, која дуже трају и која су, као што је изгледало, била потпуно ишчезла. Упитамо ли се, како Кемо у нашем случају користити се овим свакоме познатим Фактом, наКи ћемо одговор у томе, да ми онда, кад је од велике важности најтачније сеКање кога сведока, не можемо учинити ништа друго, но да тога сведока вратимо тачно у оне исте околности, под којима је учинио дотично опажање. Али није довољно, да сведока просто одведемо на место, већ се морамо по.старати да створимо и друге тадашње околности ; мора бити исто доба дана, па ако је могућно и исто годишње доба, исти сахат и друге сличне спољне околности, и, ма да се ту не траже никаква позоришна инсценирања, ипак велимо, што је тачније, тим боље. Тај метод је за препоруку онда, кад се ствар тиче компликованих догађаја а на име да се констатује. каквим је редом неко лице извршило разне радње, или шта је починило више индивидуа у извесним размацима времена. Поједини моменти доста пута не могу се репродуковати у сећању, а кад се вежу за поједине локалне односе репродукују се врло лако. Ја уверавам, да се тако могу постиКи резултати, који изненађују; људи, који се нису могли у канцеларији сетити ничега, на лицу места дођу до другога расиоложења; најпре се сећају спореднога, за тим све важнијих појединости. Али ту се наравно не сме очекивати да сведок на лицу места буде одЈедаред. надахнут; ваља га оставити да дође к себи и да се оријентише; говори се о предмету у опште и о равнодушним стварима, покушава се истаћи оно што је најмаркантније у дотичном догађају или оно чега се сведок најлакше сећа, веже- се за то друго сеКање и тако се мало по мало извуче све, што он зна. Наравно да при том морамо пазиги, да сведока не сугерирамо и не нагнамо га да тврди ствари, које није доживео. То би била врло велика опасност, а њу Кемо избеКи тако, ако будемо само стављали питања, а никако просто износили Факта на тврђење. Али у оваквим приликама не смемо заборавити, да се под извесним околностима могу десити у сеКању врло велике обмане, те да се тада осеКа, да се нешто некад доживело, ма да то није случај. Сваки од нас зна, да се то обично не дешава само код извесних душевних болести, већ и код сасвим нормалних људи, кад су душевно или телесно веома уморени. Те обмане су већином локалне природе и састоје се у томе, што човек осеКа: »Ја сам морао овде већ једном бити," ма да опредељено зна, да то није било у ствари. Такве обмане могу се лако десити код узбуђених сведока и бити доста опасне. За тим ваља нам упамтити ону Рибову необичну али веома важну реченицу : Заборавност је једна погодба памћења. Рибо на име мисли, да само једна извесна количина може стати у памћење, и кад се исто испуни многим незнатнијим стварима, онда за важније нема више места; оне могу да стану тек онда, пошто се незнатније забораве. Употреба овог правила састоји се за нас у томе, што ни ми не смемо сведока подсећати иа много незнатне отвари, јер ни ту тада неће остати места за важне. Тешкоћа се саетоји у томе, да сведока подсетимо на онолико незнатних ствари, колико је баш потребно да се добије веза и основ за важније.