Policijski glasnik

ВРОЈ 46

ПОЛИЦШОКИ ГЛАСНИК

■/ збВ

Сведок Н. Н., општиноки кланични контролор на саслушању казао је, да је он заиста месо, о коме је реч, прегледао и том приликом да није на истом приметио, да је било општинским жигом штемплирано. Даље је казао да је делог дана падала киша, и да је лако могуће било да је киша жиг са меса спрала. Изговори окривљених Н. Н., да су они ове јагањце на општинској кланици поклали, као што им и признанице тврде, не могу им ни у колико у олакшицу служити, а ово тим пре, што се на јагањцима, који су им одузети, није могло видети, да су на себи имали кланични жиг, што ће по свој прилици бити узрок тај, да су они морали њихове јагањце са неким кријумчарима заменити. Било како му драго, они су овим поступком оштетили општинску касу, што то ни у ком случају нису смели учинити. Да су Н. Н. ове јагањце у опшг. кланици поклали по чл. 6. 2 требали су да п.^ате од комада по 0'50 дннара, а када то нису учинили онда се имају осудити по чл. 25 правила о клању стоке, на накнаду причињене штете каси ово општ. суда, јер су овим поступком оштетили општинске интересе. Зато суд општине Н. на основу свега напред изложеног и | 6. и § 13. грађ суд. поступка с погледом на чл. 87 закона о таксама. Пресуђује. Да оптужени Н. Н. накнаде суду овом општинском по 20 динара на име причињене штете, да на ову суму плате по 3°/ 0 спорне таксе у новцу, и да за ову пресуду плате по два динара у таксеним маркама. Половину од досуђене казне дати хватачу на име награде. Одузети јагањци да се нродаду и новац да се употреби на извршење пресуде. Пресуду им саопштити на потпис, па исту одмах извршити. Од суда општ. Н. и т. д. Писар Кметови По изјављеној жалби оптужених полицијској власти, ова је пресуда оснажена. Овај писар нас пита, да ли је ова пресуда правилна и на закону основана. Одазивајући се његовој молби, ми изјављујемо, да је ова пресуда скроз неправилна и незакона, т. ј. јединствена у своме роду; а ево зато разлога: Извесан предмет мора имати на себи један вид. Тако исто и овде, у овом конкретном случају, мора се узети, је ли овај предмет спорни, да се суди по грађ. поступку, дакле да ли узима на се вид грађ. спора, или је као кријумчарење кривица, која се казни по кривичном закону с погледом на закон о слободном клању стоке и правилима на основу истог прописаним. Општински суд о овоме у својим разлозима није дао никакву оцену, то јест, није извршио квалификацију самога дела, но се просто упустио у пресуђење онако без икаква ослона на захтеване законске прописе... Да је тако нека је довољан доказ сама та околност, што се општински суд у своме пресуђењу наслања на § 6 и 13, грађ. поступка а затим одмах и на § 87 закона о таксама, који пропис вуче таксу у 2 динара за дела иступне природе. и која такса тек ни у коме случају не може бити повучена за оне предмете, који се код општ. судова суде по § 6 и 13 грађ. поступка, јер они вуку за собом другу таксу. Но општ. суд ваљда сетивши се тога у својој пресуди меће са осудом и таксу 3°/ 0 на вредност спора, а да остане доследан и томе да је овде и кријумчарење, дакле иступ, узима и ону таксу по § 87 закона о таксама. Дакле наше је мишљење, да се овде морамо јасно прецизирати, какав вид овај предмет на себе узима, је ли суђење за накнаду штете причињене општини, дакле, грађански спор или је кријумчарење иступ, који се као такав, са погледом на закон о слободном клању стоке и са погледом на његов правилник има казнити. Ако се узме да је спор грађанске природе, за суђење кога је по § 6 грађ. поступка надлежан општ. суд, онда је требало одредити рочиште и на истом јавно овај спор, са општ. заступником и туженима извидети и пресудити. Ова пресуда није извршна све дотле, док не протече осам дана, од дана саопштења парничарима, а противу ове пресуде подноси се жалба првостепеном суду.

Ако се пак узме да је ово иступ, онда нема никаква ослонца на § 6 и 13 грађ. поступка, а ни права на осуду оне таксе 3°/ 0 на вредност осуђене суме, поред оне, која се на основу § 87 закона о таксама досуђује. Дакле помешано бити не може, или једно или друго. Ако је иступ онда се по § 15 и 16. полиц. уредбе у року од три дана подноси жалба полиц. власти, али се пресуда, пошто се дело казни по званичној дужности, може одмах извршити. У само извиђање и његов ток нећемо да се упуштамо, јер је и оно скроз неправилно а нарочито с тога што се нигде није ценило то, да ли кланичне признанице издате купцима — оптуженим вреде, и што исте нису цењене ни по дану њиховог издатка, ни по бројном стању клања на општ. кланици тога дана. Дакле није се ценио ни исказ општ. кланичног контролора, који у своме исказу наводи, да је тога дана непрестано падала киша, наводећи могућност, да су жигови могли бити и спрани. Поред овога суд није овај предмет довољно ни извидио, јер је се извиђањем лако могло уверити и о куповини јагњади на тргу и њиховом односу у кланицу на клање, па и о њиховом односу на оставу код Н. Н., па најзад и о томе, где су и како јагњад код овога до односа на жељезничку станицу стојала. Све је ово требадо извршити, ако се хоће правилна радња и на закону основана пресуда.

ИЗ МОЈЕ БЕЛЕЖНИЦЕ Б. К. М. 4,, Где је иовац? 1-ог септембра био је вашар на Тресијама. 2-ог септембра мој капетан у Обреновцу доби депешу, да је прошле ноћи покраден комесар вашара тресијскога: Крадљивац је кроз прозор механске собе, у којој је комесар спавао, украо комесарево одело, од браун штоФа, сасвим ново, а у прслуку је било 30 дуката у злату. Мој капетан даде мени депешу. Прочитао сам је, па затим отидем на Колубару, на скелу. Случај је донео, да мало после мога доласка, два лица с оне стране реке, позваше скелеџију да их превезе. Овај оде и мало касније превезе их на ову страну. Једно је био Матеја Јеротић, стари и чувени коцкар, прозван у његовоме друштву: »Топал паша". Друго беше један дечко од 13 — 14 година, Милан Здравковић из Шаица, Дечко је носио преко рамена један нов анцуг од браун штофа. Позовем служитеља који је био у близини и одведем обојицу канцеларији. Дечко каже да је био у Београду и тражио службу, па не нашав ову враћа се својој кући у Шабац. У иуту, између Барича и Колубаре, стигао је овога човека који је са њим нађен, и овај му дао те је понео оно одело које је код њега нађено. Матеја опет каже да путује из Београда и да је близу баричке механе стигао овога дечка са оделом преко рамена, које је овај собом донео и које му он, према томе, није дао. И један и други, дакле, одричу се одела. Видим ја и по томе а и по изгледу и боји одела, да је оно комесара вашара. Претресем их да нађем и украдени новац. Али не нађох ни марјаша! Затворио сам обојицу... После подне срески пандур Илија донесе ми један дукат златан. — ^)во ми је, вели," дао Јеротић да му купим: печења, леба и дувана, мени да задржим 2 динара а ресто да му вратим. А тако ли је? кажем ја, доведи Матеју к мени. Доведоше га. Матеја не признаје да је дао пандуру Илији дукат. Претресем га поново. Свако парче одела што је имао пропустио сам кроз своје руке прегледајући најпажљивије. Завиривао сам му: у уста, измеђ ногу, измеђ ножних прстију и свуда око тела, где год би се могло прикрити... Нигде ништа! ! Сиђем у ансану.