Policijski glasnik

362

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47

најмању промену која се дешава међу онима, које посматра; много пре но што су се двоје заљубљених разумели, девојче, које их са стране посматра, зна већ да једно према другом гаји осећаје. Све такве сгвари зна једно девојче боље него цела околина. На тај начин такве девојчице увек мотре на извесна лица. Каква интересантна лепотица или млад човек, који у близини станује, нема тачнијег стражара од дванаестогодишњег девојчета из суседства. Ко су ти људи, шта они раде, с ким се друже, кад излазе, како се облаче не зна нико боље од ње То мало створење опажа најбоље и душевна расиоложења својих жртава посматрања, као радост, тугу, наду и т. д. Кад хоћемо да се обавестимо о таквим стварима, дванаестогодишње девојчице су нам најбољи сведоци, само ако истину говоре. Сад да пређемо на одраслу младеж, која је истина у цвету живота, али никако не даје најбоље сведоке*. Момци и девојке су најгори посматрачи. Будући у најсрећнијем добу живота, пуна нада и идеала, највише водећи рачуна о својим жељама, младеж сматра само себе за важну. Детињство је давно прохујало, оно једва да има право и да постоји. Зрелији људи и старци били су па прошли; шта они раде, то је младежи девета брига, јер њен је свет и за њу је вредно пажње само оно, што се ње тиче, а све друго не заслужује ни да се погледа. Идеални облик овог доба је млада девојка, која не мари да свет проиадне, кад је реч о игранци, и ђак више школе, коме више вреди његова обавеза него све друго под овим сунцем. Ма -да то доцније и друкчије бива, младост је у својој пуној снази оличење сваког здравог егоизма, који осваја свет и зна само за себе. Ко је пазио на себе и на друге, тај ће знати све то ; ко је имао прилике да саслушава младе људе као сведоке о најважнијим догађајима у својој околини, морао се и једити и смејати с каквом равнодушношКу они узимају сваку ствар. Али ако је младеж нешто посматрала, она ће по правилу исказати добро, верно и поштено, јер добра начела су већииом ту, буре живота нису их још продрмусале. Стојећн на зениту живота, располаже на послетку човек свима силама, које му је Творац дао: добра и рђава евојства су на својој највишој тачки изображења, чула су изоштрена, ум развијен, и оно што зрео човек и зрела жена хоће да опазе, то могу и опазити и репродуковати. Каријера и тежња већ су обележени, љубав и мржња разбистрени али опредељени, положај према свима питањима је поуздан, и тако човек у својим зрелим годинама приступа чврсто и јасно, кад је потребно да се искаже правда али неправца Све ово претпоставља се наравно само код добра човека, јер ни у једно друго доба не наваљују на човека тако бурно страсти, ћеФови, самољубља, себичност, сујета као онда, кад он тражи највећи простор у животу, у доба, кад највише ствара, али највише и захтева. Све то никад не утиче тако јако на човека као баш у том добу, све то чини га и несвесно лаживцем, и тако за иследника није кобнији ни један сведок нити је и једног теже'прозрети него човека у пуном јеку његове снаге. Питате ме сад о разлици између речи човекових и говора женина? Нико то боље не може казати од Грабеа : „Човек миоли далеко, жена ооећа дубоко Њему је свет срце — шој срце свет." Ко се овога држи, тај ће моћи да објасни све разлике, које се појављују у посматрању код жене и човека. Он ће такође моћи унапред казати, како човек схваћа догађај и како ће то учинити жена, ако су обоје исти видели. И у томе баш лежи оно што је интересно и поучно, а шго у исто време и догађај обезбеђује, кад се унапред спремимо на оно што ћемо чути. Тада можемо наоружани изаћи у сусрет свему ономе, што би ствар замршавало и кварило, тада смо у могућности, да поуздано и опредељено ударимо правилним путем, пре но што хартији предамо неправилности и неистинитости. Да завршимо са старцем. Он излази пред нас благо и помирљиво или сурово и огорчено, како који, нрема судбини, која му је пала у део. Чула и моћ опажања ослабили су, али искуством може он у унутрашњости видети оно, што с поља

не може више да опази, и доста пута одјекује његов суд у речима: »Тои1; сотрешЈге, с' ев1; 1;ои1; рагс1онпег!« Напослетку старац је опет постао оно што је и пре био — дете. Он више нема оштрог распознавања, али ни страсти, он гледа просто и неизвештачено; оне оштре супротности, која је пре делила полове, н\стаје, старац и старица посматрају и исказују једнако као деца разног пола, и дошаптавања у корист и против некога опет владају над њима као год и некад док су били деца. (Наставиће се).

општински поолови Је ли оаштински суд надлежан за суђење и извиђање изазивачких грађанских аарница, којима вредност није ирешла 200 динара, и које су ао § 6 грађ. суд. аостуака ушле у круг надлежности оашт. судов а за суђење? Овакво питање ставили смо за задатак општинским писарима у 41 броју нашега листа стр. 314. На ово питање правилно су одговорили ови општинаки писари: Живојин Ј. Шобић писар општ, липолишке Јован М. Марић писар општ. косовичке Обрад Н. Гвозденовић писар општ. приличке Јован С. Стевановић писар општ. сиколске М. М. Зарић писар општ. Г. Милановачке Љубомир Јовановић писар општ. градачке Симеун Д. Вилимановић писар општ. градачке Радисав М. Ђорђевић писар општ сибничке Божа М. Ђукановић писар општ. печанске Радиша М. Анђелковић писар општ. лесковачке (Умка). који су се изјаснили, да су општински судови надлежни за извиђање и суђење оних парница чија вредност не прелази вредност од "200 динара а није изолована одредбом § 6 грађ. судског поступка. Остали који су се изјаснили да су за извиђање и суђење оваквих парница надлежни првостенени судови, неправилно су овај задатак решили. Ево наших разлога и нашег мишљења по овој ствари. Јасан и изричан нропис § 6 грађ. поступка, означио је, шта све долази у круг надлежности општ. судова, он је оним што је прецизирао за све спорове и чија вредност не прелази суму од 200 динара, ставио и јасно обележио делокруг надлежности по грађанским споровима. Да је законодавац хтео искључење надлежности за изазивачке парнице, он би се у овом законском пропису изјаснио, као што је то учинио онде где вели „сем меничног потраживања преко сто динара; непокретност чија вредност прелази суму од 100 динара; службености по § 33() грађ, законика", док ои то није учинио, дакле признао му је право суђења и за ове парнице до оне стопе коју је у овом законском пропису одредио. Да је тако очитује се и тумачењем и проиисом § 27 грађ. судског поступка, где одређује надлежност општ суда, јер се у овом законском пропису јасно означава за које је спорове надлежан првостепени суд и ако вредност спора не долази до оне стопе одређене у 200 динара. Ти су спорови они који нису »процењиви", спорови противу државе, па ма им колика вредност била. Када је законодавац ову одредбу донео, он је имао на уму и да је пољска службеност „непроцењива" § 335 грађ. закона, па ју је ипак ставио у надлежност општ. судова, па би на сигурно, да је хтео ово судство — изазивачке парнице — одузети од општ. судова изрично обележио у § 6 или 27 грађ. судског иоступка. Када би се друкче тумачили ови јасни законски прописи онда ови спорови — изазивачке иарнице — чија вредност нема већу стопу од 200 динара, не би имали своје надлежности, што би значило да се до ове вредности не би ни могла подићи изазивачка парница. А да је законодавац то право грађења хтео ограничити, он би га извесно подвео под неки законски проиис. Он то није учинио, дакле признао је право општ. судовима да у своме делокругу по § 6 грађ. суд. поступка могу извиђати и судити изазивачке парнице.