Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 6

ту вредност, што ће ое из њихног постојања моћи видети, шта је тада повређени још радио. Ако се пак ти отисци не слажу с линијама на нрстима и т. д. убијенога, оида је оправдано схватање, да су ти отисци од учиниоца. Извесно је да ником иеће ни на ум пасти да тврди, да би та испитивања могла имати какве вредности у погледу трагања за лоповом, али она могу имати врло велике важности, кад је у питању да ли је нека притворена личност крива или невина. Да би се у даном случају могло брзо и тачно учинити упоређење, било би паметно, кад би се узети оригинални отисак окрвавллног прста ФотограФовао, а добијена ФотограФија такође ФотограФски два до четири пута увећала. Је ли тада потребно упоређење с каквом личношћу, чији се прсти посматрају па лупу, упоређивање је много лакше, кад је согрив ЛеНсИ већ према нотреби увећан, тако да се он може посматрати без лупе. Да узмемо један нарочит случај. Рецимз да је на месту извршеног дела нађен отисак једног крвавог левог палца (тако су изјавили стручњаци) и да се констатовало, да отисак палца леве руке осумњичене личности има исте онакве линије као и согриа с1еНс1л. За тим узмимо, да су и други докази о кривици осумњиченога такви, да је он оптужен, те да је сад изишао на главпи претрес. Пошто ће идентичност дотичних линија извесно открити важан моменат у кривици, а пошто извођење овога доказа са врло малим објектима има своје рђаве стране, то би ваљало Фотографовати траг, који је нађен на месту догађаја и добивен Фотограм увеличати колико је више могућно. Наравно да се с увеличавањем не сме тако далеко терати, да линије постану нејасне, јер ретуширати се не сме ни под каквом погодбом, не сме се упропашћавати вероватиост изнетог средства за доказ. Потребно је да се изнесе тако рећи чисти нриродни продукт, гола ФотограФија без икаквог вештачког дотеривања. Тада се узме отисак левог палца учиниочевог, ако је могућио (да би био једнак тон у боји) с неколико капи говеђе крви и то на сличној иодлози, какву има согрив с1еНс1;1 (дакле н. нр. на хартији, дрвету, гвожђу, стаклу и т. д.). Тај отисак се ФотограФује и исто онолико иута увелича колико и согриз <1еПс^, тако да се у оба случаја створе што је више могућно једнаке погодбе. Ако је личност, на коју се сумња, одиста оставила на месту догађаја отисак свога палца, онда ће те две увеличане ФотограФије, кад се једна стави поред друге, тако јако бити сличие, да у н>ихну идентичност неће посумњати чак ни онај, коме су те ствари дотле биле нотпуно непознате, Имамо да приметимо још и то, да се отисци папиларних линија — као што се само по себи разуме — могу произвести не само крвљу, већ и свима могућим бојама, у које би учинилац стао, нагазио, замочио случајно руку и т. д. Шта више у приликама те линије могу постати и без икакве боје, а то је само услед природне масти на кожи, ако је учинилац прст и т. д. притиснуо на врло глатку површину, н. пр. на стакло. Покушајте само чврсто притиснути јагодицу од прста на нрозорско окно, па ћете видети, како су јасно на њему изишле папиларне линије. Чување крвних трагова Сад прелазимо на питање, како ће се с нађеним и узетим крвним траговима поступати и како ће се они чувати, да би могли неповређени и у својој целини доћи у руке стручњака. У колико ће бити посао сигурнији, од веће вредности и у исто време лакши, кад му се согрога с1еНс1;1 преда у неповређеном стању, појмиће сваки онај, који зна, шта то значи „морати тачно радити". Колико се пак незгода може у том погледу појавити, казује нам и сувише искуство. — Ево једног примера: Код једног осумњиченог човека нађена. је џепна марама, на којој као да је било крвних мрља (марама је била илава, те се мрље нису могле видети). Тај човек је изјавио, да марама није његова, но да му је дао један непознати, који је вероватно био учинилац. Иследник, коме је осумњичени доведен, дође на ту луду мисао, да мараму даде једном жандарму с палогом, да је показује у околини свету, и распитује се, да ли не би знали, чија је то марама. Шандарм је сад с том марамом и сумњивим мрљама јурио неколико дана, показивао их у свакој кући, у свакој крчми и износио пред очи свакоме, кога год сретне, па се враћао с одговором, да мараму нико не познаје. Али како су изгледале мрље! У место ранијих, сјајних кора, биле су још само бедне мрље крви, која се у мараму упила. Па онда, колико је ту човек могао бити поуздан, да ли су се те мрље мо-

гле сматрати као крвне мрље? Није ли могао бити оправдан нриговор, да, су те мрље постале тек доцније од крви из жандармова носа, услед повреде на руци, коју он можда није приметио. (Свршиће ое).

0ПШТИНСК1 П0С10ВИ На постављено питање у бр. 4 нашег листа добили смо од нашег сталног сарадника, за ове послове овакав одговор: „§ 49 грађ. законика гласи: »Оиштина једна. сматра се у аризрењу ириватних ирава, као једно морално лице, коме сва ова ирава ирииадају, која јединственим лицима, у колико се то ио унхутрашњем устројству неби особито оиределило.« Дакле, према пропису ове законске одредбе, општина у своме приватном праву, наспрам приватних лица, и наспрам државе, за своје приватпо право, подлежи прописима и захтевима законским у случају грађанских спорова, свима оним обавезама, за суђење, као и сва остала приватна лица, ако то и у колико нису специјалии закони по њеном унутрашњем устројству » особито оиределили". Ако би се десило, да општина има да води са киме ириватни сиор, услед дуга или пакнаде штете, или каквих других томе подобних и сличних случа.јева, онда и општина у овоме своме праву, као и свако ириватно лице, подлежи плаћању такса, како канцелариских, тако и спорних, као и свако приватно лице у опште. Закон је заштитио општину, §-ом 234 грађ. законика у своме имовном праву довољно, овим изричним прописом : Ђ Што је год свима житељима земаљским или једне целе оаштине на уживање оиредељено, оно иоједина лица, немају ирава заузети, ни са свим ни од чести." Даље, закон је а у заштиту ове повластице дате општинама, прописао и главу Х1Л1 „о истуаљењима шичуким се оптшине..." а иарочиго одредбом § 375 тач. 1 и 375 а крив. законика, и главу Х1ЛУ »о истуиљењима, којима се чини штета оиштини, нарочито о онима, кој а се тичу утврђења обала и река.« Сва ова дела означена у ове две главе, која прописује у III својој части кривични законик, у заштиту јавних општинских права и чувања општинских добара, иступне су природе и за суђење оваквих кривица, по § 4 полиц. уредбе надлежни су општински судови, а последња инотанција за расматрање је § 15 и ]6 полициска надзорна власт. Приватно општинско право, према појединцу или према држави, суде првостепени државни судови, па тужбу општине, или кога противу ње. Сада наилазимо на оно што је главно и што је оиштипски писар у бр. 4 ставио као питање: »кад би оиштински судови имали да воде сиорове кривичне или грађанске, било са државом, било са аојединцима, за разна своја иотраживања или давања ; даље око својине оиштинске и т. сл.. то су они у иоложају ириватних лица и иодлеже ила&ању таксе, која јс за такве случаје ироиисана и т. д." По чл. 1 зак. о таксама подлеже ли плаћању таксе или не. Општина по специјалним законима има ограничена своја права у погледу поотупања са својом имовином. То ограничење је заштита од самовласника и она се користи благодејањем, које јој горе наведени изрични закопски прописи дају. Остало њено нросто приватне природе право има прибављати, као и остала приватна лица. Овај општински писар пита: може ли општина за своје иросто приватно право, за које нема благодејања и законскс заштите, тражити иутем спора, без законом захтевајуће се таксе. На ово питање ћемо одмах одговорити да не моше. Онако исто, како сваки мора таксу платити, мора платити и општина. Но овај општински писар вели, када би се десило, да која општина нема нигде ништа од имања, како би се онда у томо случају поступало, да ли би се и њој издало уверење о немаштини. Доиста ово је чудноват појам, а још чудноватије питање.*) Да ли се замислити то да једна одштина, па ма колико глава

*) Општински писар, који је ово питање у 4 броју нашега диста изазвао, спада у најспремније општ. писаре. Уредништво има уверења да је он ово питање истакао једино у цељи да се популарише истина: да се општиие ие могу сматрати као сиромашне. А да је то