Policijski glasnik

104

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 13 и 14

крађе ове врсте одређена до 100 гроша. Дакле овде би ое имало > узети да је дело преступно, јер не нотпада по својој вредности, под § 391 крив. закона, да би се имало узети као иступ. И шта онда следује, но да се приступи раду по тачној и прецизној одредби § 20 крив. поступка, који у својој првој алинеји гласи: ,,Где у месту нема веКе иолициске власти, ту су дужни кметови у својој оаштини злочинства и ирестуаљења истраживати и своју неиосредно иредаостављену аолициску власт одма извештавати, а међутим се старати, да се траг злог дела не изгуби и да кривац не утече.« Намера законодавчева овде је и сувигпе јасно изведена. И код њеног прописа, шта општински суд у овако даном му случају треба да чини ? Треба на првом месту, да саслуша оштећеног, да изађе на лице места и да констатује стање ствари, да што је више могуће прибере доказе о стању ствари у појављеном и престављеном му делу и да одмах са својим извештајем о овоме извести полицијску власт, да њој као надлежној преда ствар у руке, која Ке даље у извиђењу Функционисати, а не на овакав начин, оваквим јединственим извиђајем и руковођењем за окончавање, стављати сметњу надлежној власти за правилан рад против криваца а на штету тужиоца — оштећеног. Да је све ово јасно и да је се у овом конкретном случају требало држати овога правила, нека послужи као упут општ. власти, ма поред горе наведеиог и јасна одредба § 4 полиц. уредбе, који по крив. предметима, даје надлежност општ. судовима само за она дела из части III крив. закона, а који се означавају као дела иступне природе. Као иступне крађе означавају се § 391 крив. законика 1 алинеја: „свака ироста крађа. стоке и земљоделског алата у вредности до сто гроила, а осталих ствари у оиште у вредности до двеста грош а... с< И када овако јасне одредбе, саме терају власти у круг своје надлежности, онда како је дотичии општински суд смео на себе узети не само коначни извиђај но овој кривици, ио чак и пресуђене дозивајући се у истом на § 221 крив. законика који означује дело као преступно. Толико о познавању законских одредаба догичног суда, односно његова писара, а сада само две три речи о неписмености и самој етилизацији па и компетенцији за суђење. У пресуди о реферату нема извода о току извиђаја, нема навода о нађеним доказима нриликом истог. Пресуда нема ни разлога на основу којих се изриче, а што је најглавније она није састављена ни изречена од стране суда, то јест нема судске компликације. Њу потписује председнигс суда са три одборника. А где су кметови? Ако одборници замењују кметове, то треба да се тачно означи, да су они њихови заступници. Ако су они такви, онда зашто је суд комбинован из председника и три одборника, када се зна да пуну седницу састављају само три судије?!!! Нека ова расправа послужи општинским писарима, као упут, да се од оваквих погрешака, које задиру у велику неправилност и неразумевање свога позива и законих одредаба, чувају. Даље, нека даду више пажње нашим упутима и Формуларима, које износимо у листу, јединетвено ради тога, да им помогнемо, да што правилније одговарају својој служби и своме позиву. Нека нам не замере, што их уиуКујемо на проучавање наших закона, ксјима се имају по својој надлежности да служе, приликом појављених предмета иред њих и општ. судова, јер нека не забораве, да интереси државни, општински и приватни зависе од њихове спреме и способности. Ми рекосмо своје, а на њима је, да наша реч користи не само њима, но и онима који од њих са правом траже номоћи и грађанске заштите.

1УДИ10 И ЦИВИЛ.ИЗАЦЕЈА') — ирофесор Б-г Чезаре Ломброзо-Турин Ако је истина да су циФре најбоље оружје и најбољи аргументи за поједине тврдње, онда више нико неће сумњати, кад

') Овај је чланак из пера сдавиог итадијанског научника Ломброза донео у првом свом овогодишњем броју оддично уређивави немачки часопис «1Не ЛУа^е" који у Бечу издази. Прим. Уредн.

кажемо да се лудило уиоредо са цивилизацијом развија, и да данас више случајева лудила има, него раније. Ако прегледамо статистику сједињених држава северне Америке 1 ) по којој можемо у неколико закључити, како ће Јевропа носле сто година изгдедати. Тако је у тој држави било луда: год. 1850 — 15610, 1860 — 24042, 1870 — 37452. Год. 1880 попео се тај број на 91997, докле је становништво овако расло: 1850 — 23,191.876, 1860 31,440.321, 1870 — 38,538.371, и 1880 — 50,155.873. Из тога набрајања циФара излази, да је број луда шест пута постао већи, докле се становништво за тридесет година само удвојило. Последње деценије становништво је се множило са 30 процента дакле луде са 155 проценга. На 100.000 лица целокупног становништва долазило је на луде 51 жена и 48 људи. И Италији се нак број полуделих мање множи, јер тамо износи око 17 процента за 18 година. У Француској г ) долазило је на 100.000 становника у години 1883 — 131 луда, 1884 — 133-8, а 1885 — 136-6. У немачкој пак 1883 — 82-7, 1884 — 84-2 а 1885 — 88-5 луда на 100.000 становника. Ове циФре показују да луда највише има у цивилизоваваним земљама, и да се њихов број сваке године иовећава. До душе, могло би се рећи, да лудило у много случајева не изазива цивилизација, па ипак цивилизација је открила толико случаја. Отварање великих лудница обелоданило је више случајева лудила, која се дотле нису знала. Старање државно не ограничава се данас само на луде, већ и на идиоте и кретене. Али све то није доста да објасни, зашто се број луда сваких десет година удвојава а за двадесет учетворостручава. Знамо, да нам је цивилизација донела нове Форме болести, које раније нису ни постојале. Тако се прогресивна парализа тек у последњем веку почела најјаче да шири. Епилепсија се као психичка Форма јако умножила, тако да се тако звана гајна епилепсија као појава нашега времена може да сматра. С друге стране -алкохолизам је у многоме допринео ширењу разних болести. Данас, иак, немамо само алкохолизам, већ и морфинизам, кокаенизам па чак и етеризам, болесна навиза у узимању супстанција, која служе као узбуђујућа срества, али која се не смеју за дуго употребљавати, ако се неће човек заиста и да разболи. По нашим великим центрима данас влада грозничав рад, који захтева у крајње и претерано нанрезање мозга. Отуда чета неурастеничара, хистеричара, толики прекомерни случајеви моралног лудила, толики крајње егоистички људи, који знају само за једну доминирајућу страст, за новап, коме све жртвују та група полу-лудих које Талијани називају „матоидима«, Французи „(1е1га^ие8 сс а северо-американци „сгаске(1 к , који при обичном имбецилитету имају знаке ђенијалности, а у истини само су просечно интелигентни, екзистирају само у култвираним мушким класама великих вароши и центара. По селима, међу необразованим, ту појаву још нисам приметио. Сви ови основи показују и објашњавају, откуда у цивилизованим земљама има толико луда; опи показују и да статистички бројеви на Фактима почивају. Па ипак, била би велика заблуда из тога закључити, да цивилизација ствара луде. Сумарна и упоредна студија ( садашњости и прошлости, показала би нам, да би неправо учинили, ако би ужасне последице приписали само цивилизацији. Лудило је познато и код дивљака као и код примитивиих народа. У санскриту налазимо велики број синонима речи лудила; тако тпић (узбудити се), таиШ (узнемирити се, отуда и реч таттаШа која значи име љубави у античкој Индији), реч тас! (опијен бити) од које произлази енглеска реч та<1 а италијанска таМо. Многобројни су и изрази светиње, који су с иојмом лудила спојени, на пр. ш§га1;а значи у исти мах светињу, скромност и лудост. Законик Мани, не помиње само луде већ их разликује на идиоте и паралитичаре и забрањује Браманима да седну с њима за сто или под какво дрво. У Маћаћћага1;а има говора о људима, које лудило спопада. Један од најбољих и најпотпунијих доказа за значај лудила имамо у једиом најста-

') СотресНит о{ Ше {епШ Сепаиз (1880) о{ 1ће ТЈпЦес! 8Шез, део II., стр. 1659. *) Б-г -Каабп: 01 а1сипе вШхзисће аапНапе т ДаНа е <Н а11и 8(аН сГ Еигора, и др. Подио: ОиИеИп с1е Г ЈпзШи1 Шегпа!;1опа1 <1е 8Ш18Ццие, стр. 112 и 123.