Policijski glasnik

162

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Џ ■ БРОЈ 21

Ако овај прутић, наслоњен на унутраихњу страну антитрагусе и спољашњу бордуру, не додирује никако антеликс, каже се, да је он — антеликс издубл>ен; Ако ли пак прутић додирује у исто време и бордуру и антеликс, антеликс се, у том случају, означује изразом средњи, Ако, најзад, прутић додирује само антеликс а не може да додирне бордуру, антеликс је исауачен. Средњи пли посматра се са гледишта његове дужине, која може бити: мала., средња, и велина. Горњи пли, према својој испупчености и дебљини, може бити: јако наглагиен, средњи, или га чак може и не бити. Општи облик уха I. Означење општег облика уха резултат је, већ означених и поменутих морфолошких варијација, према којима оно може бити : «) троугласто, Р) аравоугаоно, у) овално и (?) округло. Особености уха Ове особености могу се односити на бордуру, лоб, антитрагус, антелике, ушну шкољку, разне јамице, зарезе и урезе и најзад на начин, којим је цело ухо за образ срасло. Особености бордуре. Тачка, у којој се сједињују горња и спољња бордура јесте по некад столица једног малог и веома карактеристичног рскавичавог развића, које је први пут било опажено од славног природњака Дарвина, по коме је и названо Дарвинов змак. Према своме облику и саставу овај се знак означује изразима: а) Исауаченост Дарвинова, ако је у облику зуба од тестере и са широком основом, б) Брадавица Дарвинова, ако се на бордури напази једна округла испупченост, усамљена, више или мање бела, и в) Раширење Дарвиново, ако бордура нредставља један затубаст оток. На овој истој тачци — тачци спајања бордуре горње са спољном, налази се по некад један исек, што се означује изразима: исек бороуре суаеро-иостеријорне (боље но горњо-спољње). Може се догодити још и то, да се бордура почетна, сједињује са горњом бордуром под углом оштрим или правим, што се означује изразима: контура аочетно ■— суаеријорна оштра, или арава. Ако ли пак бордура горње образује такав угао са бордуром спољном, означује се тада: контура. суаеро-аостеријорни (горњо-спољне) оштар или арава. Бордура горња, у место да је заокругљена, може имати облик једног оштрог угла, која се особеност означује изразима: контур горњи оштар. Најзад, биће потребно, да се, у извесним случајевима, означи: бордура згњечена, изрецкана, смрзнута, одсечена и т. д. Особености лоба. Најчешће особености, које се код лоба сусрећу, саСтоје се у његовој аробушености или расцеаљеноети — случајеви, који су резултат ношења минђуша. Ове особености изражују се изразима: лоб аробугиен или лоб расцеаљен. По некад се на лобу налази једна мала рупица у облику јамице, што се означује изразима: лоб са јамицом. Најзад у веома наглашеним случајевима, означиће се и општи нагиб лоба према образу, који нагиб може бити: косоунутрашњи или косо-саољашњи. Особености антитрагуса, ушне шкољке и Антеликса. Антитрагус може по неки пут бити спојен са бордуром или антеликсом, у ком је случају много краћи но обично. Означује се то изразима: антритрагус саојен с бордуром или с антеликсом. Треба означити, али само у особитим случајевима, ако је канал између антитрагуса веома широк или веома узан. Што се тиче ушне шкољке, она може бити веома широка или веома висока, или најзад раздељена почетном бордуром.

Горњи антеликс може се растављати у више грана, или се може сједињавати са горњом бордуром. У првом случају каже се, да је он двострук, трострук, четворострук и т. д. а у другом, да је саојен са горњом бордуром. Помињемо још и то, да је преко потребно означити потпуну осутност или претерану увећаност раније иоменутих јамица: у виду чамца и прста. 8. Усне Приликом описивања усана треба понаособ посматрати: а). Висику горње усне од основе носа до уста. То је висина носно-усна, која може бити: веома мала или веома велика. б.) Исауаченост једне усне арема другој, што се означује изразима: горња усна исауачена или доња усна исауачена. в). Бордуру — црвени део усана, која може бити виша или мање наглашена, или је може и не бити Бордура усана означује се изразима: горња усна. веома црвена дон>а „ „ в горња » без бордуре доња )) ,) )) г.) ДебљинхЈ усана, према којој оне могу бити: веома танке или веома дебеле. Особености усана. Кад доња усна не прирашћује за зубе, означиће се то изразом: доња усна отауштена. Ако ли, је пак, то случај са горњом усном, каже се за њу тада, да је аосувраИена. Ако је бразда, која силази од преграде носа ка горњој усни веома наглашена, означиће се та особеност изразима: бр азда носно усна јако наглашена. 9. Уста Посматрана еп [асе уста нам показују: а). Своју дименсију, под којом се разуме одстојање од једног до другог угла њиховог. Према овом одстојању, уста могу бити: веома велика. или веома мала. б). Правац — нагиб својих углова, према коме могу бити уста са уздигнутим или сауштеним угловима. в). Стуаан, обичног отвора, који доиушта да разликујемо : уста стиснута или отворена. Ако су уста по навици отворена, тако да се виде горњи сечњаци, означиће се та особеност изразима: горњи сечњаци откривени. Ако ли су пак уста веома мала, са угловима уздигнутим, горњом усном мало иосувраћеном а доњом црвено обојеном, и то доста, — добиће цела уста један нарочити изглед, који се означује синтетичким изразом: уста у виду срца. 10. Брада Брада се посматра са гледишта : а). Оиштег аравца — нагиба линије свог а ирофила , према коме она може бити: иовијена или исиуачена; б). Свога облик а : брада равна, шиљаста, узана, широка итд. в). Висине вертикалне од уста до краја брада, према којој може бити: брада висока или драда ниска. Особености. Посматрана еп (асе, брада може показивати ове три особености: а). УвеКање хоризонталне бразде, која код извесних индивидуа раставља, веома јасно, доњу усну од бразде. Означиће се ова особеност: бразда иод брадом јако наглашена, б). Средњу јамицу, која карактерише известан број брада са великим врхом. Дешава се по некад, да се ова јамица, у место да образује правилну и кружну руиицу на средини врха браде, пружа од горе ка доле, што се означује изразом : јамица иродужена. Ако је ово продужење увећано, оно тада дели врх браде на два дела — брада раздељена, в.) Подбрадак, под којим се, као што се зна, разуме доста дебели и меснати јастучић, који је од браде одвојен једном браздом и који је својствен само дебелим људима. Све ове особености треба да буду тачно означегне, ако су само мало јаче наглашене. (Наставиће се.)