Policijski glasnik

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

167

којих се бежи, и за које не моли нити пита. Према храни је готово равнодушан, али је та храна, изузев недеље и празничких дана, тако рђава, да је напослетку радо примио од ње, Соње, нешто новаца, да би могао редовно сваког дана пити чаја; а за све остало молио је да се не узнемирује, уверавајуКи да му све те бриге о њему само досађују. Даље Соња писаше, да је смештен у затвор заЈедно са осталима; унутрашњост њихових одељења она није видела, али закључује, да је тамо тескобно, ружно и нездраво; да он спава на наФама*), простируКи Кебе, и да ништа друго неКе. Али, вели, он тако јадан и суров живот не води ни најмање по каком унаиред узету плаиу или намери, него просто тако, из равнодушности и безобзирпости према својој судбини. Соња непосредно писаше, да је он, особито упочетку, био не само равнодушан према њеним походама, него се готово и љутио на њу, био је мучаљив, нерадо је говорио и готово суров био према њој, али напослетку ти састанци пређогае му у навику и, шта више, за мало и у потребу, да је он чак био врло тужан кад би она неколико дана боловала па му не могла доКи. А виђају се празником, код врата тамничких, или у стражарници, камо га дозову на неколико минута кад она дође; у радне дане пак на раду је, и она му тамо иде, било у радионицу, било у керамички завод, или у појате на обали Иртиша. 0 себи Соња их извести да јој је пошло за руком у граду стеКи и нека познанства и заштите; да се бави шивењем, а како у граду модискиња готово и нема, постала је за многе куКе и потребита, без ње се није могло обићи, али није напомињала, да је преко ње и Раскољников добио загититу управе, да су му олакшани послови, и остало. Напослетку дође писмо (Дуња је опазила чак и неко особито узбуђење и зебњу у њеним потоњим писмима), да се он од свих туђи, да га затвореници не воле ; да Кути по цели дан и да постаје блеКи и блеђи. На једном, у последњем Соња писаше, да се он врло озбиљно разболео и да леЖи у болницп, у арестанској палати. (Наставиће се). — ■ М ■ ^ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА Пошто је помилован Јован Дамњаиовћ, бив. магроз српског бродарског друштва, за кога смо у прошлом броју јавили да га тражи Управа гр. Београда ради извршења пресуде по цивилној части, то нема потребе да се њој спроведе, веК се моле полицијске власти да јаве његово место становања, како би се могла да изврши наплата кривичних трошкова. Јаков Достић, из Глоговца, осуђеник пожаревачког казненог завода, за кога смо јавили у прошлом броју да је побегао, ухваКен је. ..»«.•■ ОКРЕЂЕ ОЕ ПАЖЊА Река Морава 19 прошлог месеца избацила је на обалу код села Милошевца тело непознатог дечка, коме је било 15 —16 година, одевено у капуту и панталонама; на једиој нози имао је чарапу а друга му је била боса. Начелство округа смедеревског актом бр. 5267 моли све полицијске власти, да ово објаве, не би ли се породица утопљеникова могла пронаКи. УБр. 14066.

ТРАЖИ СЕ Љубомир син Цветка Трајковића, из Вишевца (у срезу пчињском) нестао је из села 14 прош. месеца и не зна се где је. Начелство округа врањског актом бр. 7830 моли све полициј. власти да Љубомира потраже и нађена њему упуте, ради предаје Фамилији. Љубомиру је 13 година. Био је одевен у чакшире, јелек и доламу од црнога сукна, појас црвени, а на глави шајкачу. УБр. 13992. Мангуп кољи, један матор 10—12 година, длаке доратасте, на леђима има неколико белих длака, жигосан словом в В <( и други такође матор 10—12 година, длаке мрко-доратасте, у задњим ногама путаст и жигосан словом »А с( , налазе се у општини малошишкој. Начелство округа нишког актом својим бр.

*) Војпичке постеље, једна над другом као подице поређане.

8416 моли све полицијске власти, да нотраже сопственике ц да их упуте начелству среза нишког с Познвом На бр к 7577 УВр1 14067. ОГЛАШЕН ВА ХАЈДУКА Јовап Станоја Мијуцића, војни бегунац, родби* из Нолује у срезу звишком, није се у остављено,\1 му року ЛрИјавИО полицијској власти, т@ га је начелство оКруга пблсЛреваЧког решењем од 29 прошлог месеца Бр. 7531, на основу чл. 3 зак. о хватању и утамањиВаН.у хајДука, огласило га је за хајдука с тим, да је свакоме слободно убиги га. Јовап је висок 168 с. метра, има му 21 година, округлог лица — пуног, црних очију. малог чела, Косав и нема ни једног зуба. ОдевеН у војничке чакшире^ блузу и шињел, шајкачу и цокуле. ОружаН је дугом пуШком — реиертирком са метцима. Од иачелства окруГа пожаревачког 29 Маја 11)01 годиМе Бр. 7531. -——'. ^ »1»» ■ -■— • П 0 Т Е Р А Жарко Вујић, бив. реДар иа броду „Стиг®, проневерио је до 100 круна Друп1твеног новца, па 24 прошлог месеца побегао, те се Ни до данас није могао пронаКи. Њему је 20 година, средн.ег стаеа, сувоњав и црномањаст. Управа града Београда актом Бр. 14286 расиисује тражење за ироналазак овога Жарка и, ако се иронађе, да се њој стражарно спроведе. Манча ГогиК, тежак из Росомаче, побегао је из притвора среза нишавског, где је био због извршене опасие крађе. Њему је 33 годииа, средњег раста, сувоњав, у лицу блед, очију зелених, бркова и обрва смеђих, зуба ретких. Начелник среза нишавског актом Бр. 3793 моли све полицијске власти, да Маичу потраже и нађена њему сироведу. УБр. 14225. Мика Спасојевић — Нововић, тежак из Здравиња у срезу прокупачком, извршио је у прошлој години убиство над Костом ДимитријевиКем бив. ондашњим, па побегао. Начелство округа топличког актом Бр. 3790 моли све полицијске власти да Мику потраже и нађена њему стражарно спроведу. УБр. 14334. Антон Ротер иначе Паричек и жена му Роза, онтужују се да су у Аустро-Угарској извршили крађу, те се због тога тражи њихова екстрадиција. Па како се сазнало, да се и Антон и Роза налазе у Србији, то Управа града Београда актом Бр. 14234 расписује да се пронађу и нађ-ени њој спроведу. Антону је 33 године, омален дугуљастог лица, плавих очију, плаве косе и обрва. Рози је 29 година, мршава, висока, дугуљастог лица, плавих очију, обрве кестењаве; горња јој усна стоји накриво. 1'адован Карановић, бив. слуга у Крагујевцу, родом из Забојнице у срезу гружанском, био је у иритвору окружног начелства због опасне крађе, одакле је побегао 26 пр. месеца. Њему је 30 година, средњег стаса, дежмекаст, дугуљастог лица, црне масти (као да је Цигании), зелених очију, уопште смеђ, гргураве косе; говори брзо. Начелство округа крагујевачког актом Бр. 8666 обраКа се молбом полицијским властима да Радована потраже и њему спроведу. УБр. 14336. Милуна Дубарију, и милосницу му из Гајтана, спроводио је 29 нр. месеца жандар Рајко РајковиК. Али кад су били на путу код ђеновачког моста, нападну га два непозната човека, наоруж.ана кратким мартинкама, отму му оружје и муницију, потом га отерају у шуму »ђинђушку«, где га вежу, па се са Дубаријом и овога милосницом удале. Јака је сумња да су ова два зликовца — браКа БојовиКи, оглашени хајдуци. Начелник среза јабланичког актом Бр. 5719 моли све полицијске власти, да Милуна и иепознате потраже и иађене њему спроведу. Лични су описи непознатих: има им ио 24—25 година, плави су, средњег раста, плавих малих бркова. Били су одевени у гуњеве и чакширама. УБр. 14317. Светислав Тошић, келнер из Гуче (у ср. драгачевском) оптужен је због крађе. Па како се није могао пронаКи, да му се иозив за претрес преда, то Купријски првостепени суд актом Бр. 11.588 моли све нолицијске власти, да Светислава потраже и њему стражарио спроведу. УБр. 14141. Василије Стевановић, циганин из Сења, ухваКен је у Великом Орашју са једним коњем, маторим 3—4 године, длаке доратасте, на челу цветаст, непочишКен и поткован у све че-