Policijski glasnik

БРОЈ 27 и 28.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 22. ЈУЛА 1901.

ГОДИНА Т.

050 090 ОбО О&О 0 50 ОУ 5 СХ>Р 0>0 ОбО сгу> 090 ОРО ООО ОУ5 С>00 оао ОУР 090 000 (УУ) 060 060 Р20 0<>0 ОРО ОУ5 СОО ООО (ХУД ОбО С^о С<^р 050 060 090 050 090 ос/: .>>0 О60 0 > 50 1У/: О У? ОУР у/: ПОЛИЦИЈСКИглдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

V/: СУУТ ;//: 0 50 ОУО 0 >0 С/У С /А О^О С/50 ОСО СЛО »Т ;СЛО СхСО су/:- С/-0 С^о С/УГ с//: ОУ с^о (УУ (УЛ (у /: -У У С/уО одо ОУ О-уО С //Г 050 ОуО С/Х. ОУ ч У/ С/У с>50 С//^ СЛО с/л с // сло о/г ру оо^ с//: ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК* излази једанпут недељно. По нотроби биће вапредних Оројеиа. Иретнлата се шаље уредништву у Београду КраЛ.СЈ! трг* до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав онштине а која је већ претнлаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у оннгте годишње 12, нолугодишње. 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годигање 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годшпње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови со по овој цени могу нретнлатити само преко својих командира полицијских одиосно пограиичних одреда. Надлештвима у ошнте '20 динара на годинуЗа иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласиика* не прода.ју се. Рукописи не враћају се. .X/.' 0<5О О&О 050 ООО 0<>0 V/". ~УУ. 050 'УЛ 1/У- 060 С<60 050 060 // ОСО С/50 ОО' СЛО УЛ 060 >0: 1/уО ОбО ООО 0<50 ООО 050 050 050 СЛО СХХ. 'ОЛО ОвО 050 У/. 050 ООО ООО 0<90 1*>0 V/ V/: У/2 ООО ОО"

1ИКР0СК0ПИЧАР У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ Ма да је данас конструкција микроскопа веома унапред коракнула и ма да наука њиме ствара дивљења достојна ремекдела, ипак се микроскоп врло мало употребљава у полицијској служби. Испитивање крви, констатовање семена и сравњивање косе, то је од прилике све, што микроскопичар монсе да учини за иследника, ма да има безброј случајева, у којима он не само да може иследнику бити од драгоцене помоћи, већ у саму ствар унети нотпупу јасноћу. Што микроскопичар тако ретко прискаче иследнику у помоћ узрок је тај, што иследник не зна шта му микроскопичар може казати, а последњи не зна за шта би га иследник могао требати. Пооледица јс тога та, да један другом постају непознати, ма да би у миогим важшгм случајевима вал 3 ало да иду руку иод руку. Колико су непознати иследници и микроскопичари један с другима види се иајбоље по томе, што су на свима језицима написане читаве гомиле књига о свакој могућој употреби микроскопа, али нигде се ни речи не спомиње какве све користи може учинити микроскоп у области кривичног права. Не треба нам ништа више но да се упитамо, шта је овај бла1'0детпи ииструменат учинио у области хигијене. Да није микроскопа не би било бактериологије, нити би се могла испитивати вода, ваздух, земљиште, животне намирнице и т. д. Што је то пак тако, узрок је једипо и само у томе, што је хигијеничар знао, у чему му микроскоп може требати; он је тражио и добио тражену иомоћ, као год пгго би је добио и иследник да ју је умео тражити од микроскопичара. Што се пак микроскоиичар и иследник ретко налазе, кривица је до иследника, а не до микроскопичара, који није дужан да овога нита зашто би му могао требати. Јесмо ли ради, да у овом погледу што учипимо, не остаје нам ништа друго ио да из праксе ирикуиимо што је могућно већи број случајева, у којима је иследнику пало на ум да позове у помоћ микроскопичара. Тек кад се прикупи велика количина таквих примера, биће могућно, да се исти сједипе у један сисгем, и да тако иследник не само има нримера, у чему му микроскопичар може помоћи, већ и да се систематски среди у групе све оно зиање што се мпкроскопом постизава. У кратко се изјаснимо: микроскоиичар може користити свугде онде, где треба видети тачније но што је то могућно голим оком; за тим оиде, где је потребно да се констатује из чега је састављен извесан предмет, а да се исти не мора растварати, што хемичар у већини случајева мора да чини; и напослетку онде, где је иотребно, да се испитају Физикални (пе хемијски) састојци неког тела. Овде ћемо да изнесемо један мали број примера, у којима иследник може од микроскопичара очекивати помоћи. Имамо да ириметимо, да ови примери неће ни издалека представљати потпуи или приближно потпуп низ могућих случајева. Ово ће бити само као неки подстицај, да се у том нравцу даље ради, да се микроскопичар призива у корист кривичног права у иомоћ где год он може да нам буде од користи. За тим ћемо овде нагласити, да пе чинимо никакву разлику између посматрања, испитивања микроскопом и испитивања лупом. Оба та посматрања назваћемо микроскопским исиитањем. а) Код крвних мрља Је ли потребно да се исиитају крвне мрље, главни је задатак иследников, да иоге брижљиво потражи, да их узме уза

се, да их најбрижљивије сачува и да их тако очуване преда у руке стручњаку. Шта и како иследник у овом погледу има да ради, о томе смо писали врло опширпо у неколико ранијих бројева нашега листа под насловом: „Крвне мрље". Овде ћемо само да проговоримо неколико речи, како ћемо и кад иозвати етруч њака. Пре свега биће најумесније, да се стручњак у самом почетку позове, да помогне иследнику у тражењу крвиих мрља. Тиме ће се омогућити еистематско тражење, тако да се неће превидети ништа. У исто време уштедеће се и у труду, јер се нећемо бавити предметима, који немају крвних мрља на себи. Не треба сметати с ума, да крвне мрље никако не изгледају онако као пгго се у криминалним романима описују. Крвна мрља може, према подлози на којој је, имати све могуће боје, она може бити случајно или намерно, превучена каквим средством, у кратко — као што смо епоменули и у пређашњој расирави о тој ствари — тражење крвних трагова у већим просгоријама, у пољу и шуми није тако лако као што се мисли Потребно је велико искуство и нознавање ствари, као што их пма само стручњак. За тим стручњак ће иомоћи иеледнику и саветом, како ваља сместити, спаковати и очувати те крете мрље, иошто је све то дужносг иследникова, а никако стручњакова. Све такве послове ваља да врши иследник, а не лекар. До душе иследник их може вршити под лекаревим надзором, и ствар ће онда имати већег значаја. А сад да иређемо на то, шта иследник може тражити од микроскопичара, шта га може и сме питати. Пре свега имамо да кажемо, да стручњак може у толико лакше и опширније одговорити, у колико су свежији и мање оштећени крвни трагови. Да већа количина објеката олакшава посао, само се но себи разуме, те и ако се из врло малих количина могу извести закључци, ипак ће бити ствар иследникова, да стручњаку ноднесе онолику количину колико му је могућно а не да лакоумно оставља објекте, за то, што их »већ и иначе има довољпо". Какав ће бити ток истраге, не зна се, и да ли неће различити објекти дати различите резултате ни то се не може у иочетку да зна. Међу тим поуздано је, да ће стручњак готово у свима случајевима без изузетка разликовати крвне мрље од других мрља; на чак и кад би оне човека могле обманути унутрашњом или спољашњом сличношћу, наука има довољно средстава, да може створити иоуздан суд. Дакле мрље од Фарбе, рђе, дувана, плесни и т. д. могу личити на крвне мрље, али стручњак се у томе неће преварити. Друкчије стоји ствар с одговором на питање, од којих животиња је која крв. Колико се до данас зна, разлика се може сазнати по облику и величини крвних ћелија; зна се да су те ћелије код амфибија, риба, птица, за тим код камиле, дромедра и ламе елиптичне, а код свих других пак сисаваца (заједно с човеком) округле. Међу тим те крвне ћелије су код разних сисаваца различите по величини, и највеће су код човека. Научари су премерили све те ћелијице, те је створена таблица, која показује сразмеру у величини крвних ћелија појединих сисаваца. Али то за нас има готово само теоријске вредности; аи у правничким нитањима ретко ће се кад употребити. Ире свега нађене величине нису увек једнаке; код сваке животиње може бити извесан минимум и извесан максимум, н. пр. код паса