Policijski glasnik

374

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48

да послужи и ацетиленска лампа, коју сада много употребљавају велосипедисти. Све што се нађе на месту дела и што може послужити као ма какав знак или основ за проналазак или идентиФикацију злочинца треба да се згодним начином обележи и, пошто се ти трагови осигурају од сваког квара покрићем или ма којим подесним начином, тек тада може се допустити улаз осталим за даљу службену радњу овлашћеним лицима. Сасвим природно да ћемо, тако радећи. често доћи до поузданих доказа о учиниоцу злочина и да ћемо бити сачувани од многог чега, што би било само бескорисно трошење времена и труда у предходној истрази; но нека и не би био тај случај, нека и не бисмо тиме дошли до поуздана доказа о самом учиниоцу, примећени знаци и трагови даће нам може бити једну полазну тачку с које можемо поћи у трагању за њим. Кад је подлога, на којој су грагови од стопала, повољна, наравно да је лако тражити траг и поредити га са трагом другога, са трагом онога на кога сумњамо. На против, кад се ни лупом не може ништа открити, морамо гледати да на други који начин дођемо до сазнања трагова, којих може већ бити ту. Француз Рене Форно дао нам је једну методу, која би у таким случајевима имала да изнесе траг, који се голим оком не да видети. Он је, на име, нашао, да боса нога и гола рука, услед влаге која природно долази из њих, кад дође у додир с ма каквом површином, увек оставља скривене трагове, који се овако не примећују. Али ако склизнемо преко тога места обичним мастилом наквашену плочицу, биће видљиво не само облик него и додирне линије оног дела тела, којим је површина додирнута. Но то поступање има својих мана, јер, ако се нишга баш не зна где се траг налази, морала би се сва површина тим путем испитивати, што би била и страшна дангуба и од врло сумњивога успеха, а да и не помињемо како се тиме могу упропастити многе може бити врло важне друге белеге. Ако бисмо се хтели уверавати о корисности овога поступања у истраживању трагова стопалних, наравно у случајевима кад позитивно знамо где су, можемо чинити и других огледа, који ће нам пружити повољне податке. Најбоље слике отисака стопала и шаке добиће се на белој хартији за писање, па онда на белим и отворене боје тапетима и на врло добро рендисаној дасци; даље, на лакованој дрвеној површини дају се још познати таки трагови, а врло тешко на полираној или воском натртој дрвеној површини, у ком случају дају само неки ресултат још три ироцентни раствор нитрата сребра с мало додатка винског алкохола; на камену се не може ништа наћи. Ликови трагова на стакленој површини, који се могу изазвати Флуороводоничном киселином, показаће доста оскудно папиларе. Огледи ови могу се чинити тим начином, што ће се узети један ваљак, овлажен течношћу која нам је од потребе, па се тим ваљком вози преко места, где се траг налази, али је боље за тај посао употребити четку, нарочито за то подешену. Оно место, на коме мислимо наћи траг, треба брзо премазати антраценским мастилом, разблаженим с потребном количином дестиловане воде, превукавши га једном меком и широком четком, од косе начињеном. Добивши тако премазану извесну површину, настаћемо да неједнако налеглу течност изравнамо другом, сувом четком, иревлачећи више пута тамо амо. На тај начин изазвана слика трага биће много јаснија услед јачег дејства боје, и како је при том и наслагање боје сасвим подједнако, то и због тога бигно је лакше посматрање. Врло добре слике нарочито кад се гледа на светлости која кроз њих пролази, могу се добити раствором једног грама еозина у 50 сет. дестиловане воде. Но ма како да ]е и тај начин добар кад се зна где је или бар где се може наћи траг, ипак веома је тешко гим начином тражи ги трагове, кад се ни из далека не зна где се налазе. Пустимо неко лице да кроз ходник и собу извесним правцем пређе босим ногама у извесном правцу, а да томе нисмо присутни, па покушајмо да горњим начином изнађемо невидљиве трагове. Једва да ћемо имати који пут повољна резултата. Према томе као да је за добар резултат још једнако иовољнија добра лупа. Наравно ствар је још сасвим нова и треба још сачекати од стручњака, који се овим баве, да објаве потпуно све појединости. Ова Форонова мегода даје повода за један други начин изналаска невидљивих трагова, који у неком погледу могао би се предпоставити њој, поглавито онде, где су трагови на папирној иовршини и где је стало за тим да се не уквари сва

површина и за позније огледе не учини неупотребљивом, што по методи Форновој често мора бити. Истражујући код ФалсиФиковања исправа да ли је једно инкриминовано место гумом или мрвицама хлеба истрто, узета је једном приликом једна пара, па је примећено, да је на једном меоту сасвим јасно изашао на видик отисак од прсга у цртежу попиларних линија. Чинећи огледе даље у том правцу догало се до врло повољних ресултата. Како то бива, казаћемо сад. У какав разласт стаклени суд метнућемо неколико зрнаца јода и, поклопивши га каквом стакленом плочицом, изложићемо га благом загревању у води око 70" топлој. Услед тога развијаће се у суду слаба јодна пара. Ако сад хартију, која нас се тиче, угурнемо под стаклени поклопац и изложимо је дејству јодне паре за неко кратко време, изаћи ће јасно на видело отисци шаке или стопала којих на хартији има, с тачно оцртаним папиларима. Ако,-потом, добивену слику превучемо сунђером натопљеним у дестилованој води, она с почетка жута боја прећи ће у отворено плаву (због штирка кога махом има у хартији), у којој се јасно распознају угасито љубичасге линије. Не влажи ли се више, после неколико часова скоро саевим се изгуби јодном паром изазвало жуто бојадисање и хартија остаје нимало неоштећена тако да се и за друге огледе да употребити. (Свршиће се) ЖЕНА ПОД ИСТРАГОМ (Наставак) Користити се сујетом жене, кад јој се као истражник обраћамо требало би схватити не као просту вештину, него као потиуно недопуштену вештину, која ће можда врло далеко моћи одвести. Ово је изодавна било познато нарочито Французима. »Ко хоће да успе код жена", вели тас1ате с1е Шеих, »мора у игру унети и њихову сујету« и 8ат1; Ргозрбге вели слично ! „Ко хоће жену да схвати не треба да то тражи у њеном уму; њене слабости леже у срцу и сујети". Али је ова особина тако снажна, да она врло лако може одвести и у заблуде. Ако истражник не би умео да се користи овим написом, он му као и иначе, ништа неће помоћи; разуме ли пак, онда је добио у руке такво оружје, с којим ће моћи терати жену докле хоће, јер тада најснажније почиње да делује повређена сујета, гнев, па често и сугестија. Узмимо на пример да једна жена хоће да пред истражником сачува свога љубазника, онда ако му само пође за руком да навођењем природних, потпуно истинитих Факата узбуди њену сујету; ако му пође за руком да је увери, да ју је њен љубазник, кога она штеди, издао, оптеретио или заборавио, и ако успе да она и најмање у то поверује, онда она у већини случајева иде и даље, него што може и доказати, оптужује га и терети што је могуће више, па ако јој није немогуће покушава чак и да га уништи — да ли пак с правом или не, на то не пази. Она је свога љубазника изгубила, па га не смеју ни друге имати. »Сујета жене к , вели Ломброзо, »објашњава се наиме тиме, што је у животу жене •чнајважније њена борба за другим полом«. Ово се саопштење утврђује дугим редом иримера и ис.ториских података и с тога нам у многим случајевима може служити као средство за разрешај. Али је од свега у понеком процесу највигае од важности знати најпре, да ли је једна жена ову „борбу за другим полом" примила већ или не, т. ј. да ли већ има некога за љубазника или тек хоће да га има. Буде ли се могло доказати само, да је у њој сујета изненада пробуђена, или бар битно појачана, онда је безусловно потребно питање потврдити. При томе доста пута полази за руком одредити и саму личност човека, ако је само могуће поуздано одредити време, кад су се ови знаци сујете показали, и ако је баш тада имала какве ближе или даље односе са неким човеком. Нека ови моменги и упола само буду подпомогнути, и нека не буде никакве погрешке у посматрању, па је закључак поуздан. Исто тако много поуке о сујети жене добијамо и тада, кад хоћемо да знамо, како то може бити, да једну жену често улови човек, који јој ни у коме погледу — не може бити раван. Али ни у тим случајевима није потребно говорити о »нераз-