Policijski glasnik

БРОЈ 30 и 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 239

Председник. Молим вас оставите све те појединости; суд има другога посла а не да слуша ваше будалаштине. Ла Бриж. Сасвим тако. Почнемо тако лепо да играмо пикета, и ја добијем шест партија узастоице. Када, у почетку седме партије, рекох, да имам деведесет, господин Бу ми рече ладно: „Ви имате безобразиу срећу, а ја не трпим безобразлуке ни са чије стране. Ево вам један шамар". И после тога ова животиња ирилепи ми један шамар... Адвокат Г. Буа. Овде се послужило са једним изразом који ја нећу олако да пропустим. Овај господин рекао је »животиња!" (Са одвратпошћу). Ја незмам у којој је средини одгајен Г. Ла Бриж, и ја већма волим да то не знам. Али мој клиенат је мало час јавно увређен; ако овога часа не добије задовољење па које он има пуно право, ја улажем у његово име, жалбу и трашим 500 Франака на име накнаде. Ла Бриж, зинувши. 500 Франака !... Повлачим натраг реч: „Шивотиња". Дакле, онај галантни човек нрилепи ми један шамар који се морао чути чак у Вожирару. Председник. И то је све ? Ла Бриж. Боже мој, да боме то је све. Председник, полугласно. То није и сувише озбиљно. — Господине државни тужиоче? Државни тужилац. Ја се ослањам на увиђавност суда. Председник. Господине адвокате, ви имате реч. (Адвокат Г. Буа диже се. Он доказује као што два нута два чине четири да је његов клиенат најблажи и најбезопаснији човек на свету, да не само да није ошамарио, но шта више да је сам ошамарен. Што се тиче Ла Брижа, ои даје обавештења оплакивања достојна. Ла Бриж проводи свој живот по каФанама, непрестано игра карата, и, што је најчудније, увек добија!!! Говорник мисли да се сећа како је 1871 Ла Бриж био иред иоротним судом због завођења малолетнице. Цела аудиторија се гнуша и гунђа против Ла Брижа, који скаче са свога места и виче: »То је једна инФамија)! Председник. Ћутите. Ако прекидате браниоца, избацићу вас напоље. Адвокат свршава одбрану. Он тражи да се Г. Бу нросто и сместа ослободи. Сад осуђује I'. Буа на 10 Франака новчане казне.) Ла Бриж. Колико ? Председник. 16 франака. Ла Бриж. 16 Франака ! 16 Фрапака !... Један угурсуз ме је без разлога ударио, обешчастио пред целим светом, и за све то он пролази са 16 Франака! Председник. Ах, хоћете ли једном ућутати, јесте ли чули ? Ла Бриж, који се све вигпе љути у Енглеској... Председник. Енглеска овде нема никаква посла; оставите пас једпом на миру, ствар је пресуђена. Ла Бриж, који бесни. Красна је та ваша пресуда. Председник. Молим ? Ла Бриж , кроз зубе. Гадости, да боме! Да, гадости, то је моје мигпљење. (Узима гаешир и спрема се да силази). Председник. Војници! Ухватите тога човека. (Ј1а Брижа докопају за врат и доводе га на оптуженичку клупу. Председник. Ви остајете при вашим речима? Ла Бриж.

Разуме се да остајем. Како једна таква реч, нрема цени једнога шамара не може више коштати од 2 Франка и 75 сантима, ја би био пуд да се понижавам поричући што сам казао. Државни тужилац , са благим смешењем. Ја тражим да се са њиме поступи по закону. Председник. Сасвим тако. (Договара се са оба судије, затим изриче пресуду): »Суд, пошто се саветовао саобразно закону. Будући да је, данашњега дана, Ла Бриж назвао гадовима судије које заседавају у дванаестом одељењу првостепенога суда у Паризу; Будући да та реч, свесно изговорена, гласно и разумљиво, затим непоречена, садржи озбиљан наиад на карактер и досгојанство ових особа; Да то сачињава престуи, предвиђен и кажњен закопом, увреде нанете судијама у времену њине дужности; Из тих побуда. Примењујући § 222 кривичнога закоиика који овако гласи: „Када чиновници судске струке буду у вршењу своје дужности увређени речју, о њој који их буде увредио биће кажњеп затвором од једнога месеца до две године. Ако је увреда била на самом претресу, затвор ће бити од две до пет годипа" ; (Громким гласом): Осуђује Ла Брижа на две године дана затвора. Ла Бриж, запрепашћен. Да сам могао помислити да тако скупо кошта добити један шамар а тако јевтино дати, ја добро знам шта бих чинио!

В0ЛТЕР И КРИМИНАЛНЕ АФЕРЕ ЊЕГ0В0ГА Д0БА Од Е. Мое.ла.

(Наставак) У њихово име, а о свом трошку, он се обраћа Државном Савету за обнову парнице, он пише и нарочито ради за њих код министра, код краља, код г-ђе де Помпадур. Он пише у њихово име, ставља се свом душом, свим срцем, свом радљивошћу својом на место ове несрећне породице ; он је у исти мах и жена и кћери и синови Каласови; али он је нарочиго осветник невиности. У тим осећајима он црпе своју снагу, своју неустрашивост. Ничим се другим није занимао за три године само да спасе породицу Калас. У то време сваки свој осмејак ои сматра као злочин. У осталом, избегава полемику, опоре речи, ни мало не исмева судије, чак нема ни красноречивости; његов стил никад није био тако нрост. Срце му се цепало, сузе су му текле из очију пишући једну такву страну; у осталом, може бити да су му руке дрхтале од љутине; али он се уздржава, говори полако, скрива свој дух из страха да не увреди неког; он хоће само да спасе ову упропашћену породицу. Са стрпљењем матере која брани" своју децу, ои објашњава како су се могли преварити они осам судија који су гласали за смрт Каласову; чак и у иисмима која је писао својим пријатељима, он их не оптужује; он пише д' Арженгаму 21 јуна: »Ја сам све више убеђен у невиност Каласову и у свиреиу искреност Тулускога срца који је изрекао најнеправичнију пресуду према најварљивијим знацима". Он је ућуткивао своју сопствену смисао; онје могао жигосати суд тулуски, он то није учинио; није му требало да ту покаже своју красноречивост, он је хтео да успе, јер тај успех био је живот, част породице Калас. Присуство г-ђе Калас у Фернеју, која је „умирала због своје несреће,« унесе у срце Волтерово најлепша осећања сажаљења које је икад људско срце осетило; она је учинила да је Волтер у шесет осмој години отпочео нов живот, пун милосрђа, које је готов да ради за све несрећне и угњегене. Он више не тражи узвишеност, он је налази готово у свакој речи коју изговори или напише. Онај који хоће да има пред очима једно велико срце које брани свету ствар, нека чита преписку Волтерову у то доба. Он нише 27 марта д' Арженталу: »Питаћете ме можда, зашто се тако јако интересујем за тога Каласа кога су метнули