Policijski glasnik

БРОЈ 30 и 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 241

'Греба додати да се и сам Волтер служио ауторитетом Христа против лицемера и угњетача; да је једним новим тумачењем Јеванђеља' спремао можда реФорму хришћанске религије која ће се доцније испунити. Он кличе на једанпут у једном патетИчном тренутку : Ако хоћете да личите на Исуса Христа, будите мученици а не џелати ? Каква револуција у овим речима, и како смо далеко сад од тиранског Христа у средњем веку! Књига Волтерова је путовала око света; неколико година доцније пише Франклин из Америке: Волтеров сиис о толеранцији учинио је такво изненадно и велико дејство на биготизам да га је скоро разорио.« Историја Каласових била је цела изложена у овој књизи; на тај иачин постала је света. Исход суђења био је сигуран. Благодарећи Волтеру, савест је код свију тријумФовала. Његова душа пуна свете ватре, осећала је иеколико дана ту узвишену радост. Он је

окусио ову радост која је само њему била позната да за један тренутак створи једнодушност на земљи, једнодушност разума и правде. »Дошао је дан, говорио је он сам, кад је невиност потпуно тријумФовала 1( Све судије једногласно објавише невиност породице коју је тулуски суд осудио погрешно и против закона. Они повратише поштовање успомени очевој, они даше могућности да од судија добије новчану накнаду и плаћање свију судских трошкова. То је у Паризу била општа радост; искупљало се на јавним местима, на шеталиштима; клицало се од радости што је тако несрећна породица тако лепо оправдана; пљескали су рукама при проласку судија, који су били обасипани благословима. Оно што је овај призор чинио још дирљивијим то је што је тог истог 9. марта Калас био издануо у мукама. (Свршиће ое)

ЗАПИСНИЦИ ИЗ МРТВОГ ДОМА РОМАН У ДВА ДЕЛА Написао Фјодор М. Достојевскн Превео с руског Јефта Угричић , 22 Али су места на клупама сва била заузета. Петров ми рече, да ваља откупити место, и одмах ступи у погодбу са осуђеником, који се беше наместио поред ирозорчета. Овај је за копејку уступио своје место, и одмах добио од Петрова новац, који је овај носио, стегнувши га у песницу, узевши га из опрезности са собом у купатило, па се с места смота под клупу, управо под моје место, где је било мрачно. прљаво и где се лепљива влага нахватала свуда скоро за по прста. Али су места и под клупама била сва заузета; и тамо је киптело од људи. На целом поду није било местанцета ни колико за једну шаку, где не би седели згурени осуђеници, пљускајући се из својих ведрица. Други су стајали међу њима усправно и, држећи у рукама своје ведрице, прали се стојећи. Прљава се вода сливала с њих право на избријане главе оних што су седели доле. На банку за знојење и на свима степенима, који воде њему, седили су погрбљени и шћућурени осуђеници. Али се прало њих мало. Прости људи се ретко неру врућом водом и сапуном, они се само ужасно напаре и онда се поливају хлад-< ном водом, — и то им је све купање. До педесет метлица за купање дизало се и спуштало на банку једним махом ; сви су се шибали до пјаности. Пару су пуштали с времена на време. Али то већ више није била топлота; то је био пакао. Све се то драло и подвикивало, уз звекет. стотине ланаца, што су се вукли по поду... Понеки, желећи да прођу, заплетали су у туђе ланце и сами се спотицали о главе оних, што су доле седели, падали, псовали и вукли за собом оне, о које су се закачили... Прљавштина је текла са свију страна. Сви су били у некаквом опијеном, у некаквом узбуђеном стању духа ; разлегала се цика и вика. Код прозорчета за предсобље, откуда су давали воду, било је псовања, гурњаве, прави дар-мар. Добијена врела вода распљускивала се по главама оних на поду, пре него што су је донели до месга. ШЈ Мало-мало, па кроз прозорче или кроз одшкринута врата провири бркато лице

војниково, са пушком у руци, нагледајући, да нема нереда. Обријане главе и распарена, поцрвенела тела осуђеничка изгледала су још наказнија. На испареним леђима обично јасно истакну ожиљци од некада добивених удараца бичем или батинама, тако да сад сва та леђа изгледају као изнова орањављена. Ужасни ожиљци! Мене су жмарци подилазили, кад сам их гледао. Пусте — и пара застре густим, врелим облаком цело купатило; а све се закикоће, завришти. Из парина облака засијају се ишибана леђа, обријане главе, згрчене руке и ноге; а да све то буде потпуније, Исај се Фомић кикоће из свега грла, на највишем банку. Он се пари толико да је то већ лудо, али, изгледа, да га никаква топлота не може заситити; за копејку погоди он купача, али овај, најзад. не може да издржи, баца метлицу за купање и трчи да се полије хладном водом. Исај Фомић не клоне, него погађа другога, трећега: он се већ одлучио да за такав случај не гледа на издатке и промени до пет купача. „Може много да издржи, јунак Исај Фомић ! с( вичу му одоздо осуђеници. Исај Фомић сам осећа, да се у том тренутку узвисио на.д свима и да их је све заденуо за појас; он триумФује и оштрим, лудим гласом узвикује своју арију: ла-ла-ла-ла-ла надвикујући све гласове. Паде ми на памет, ако би се икада сви овако заједно нашли у паклу, да ће то бити веома налик на ово место. Нисам могао да отрпим, а да не кажем ту мисао и Петрову; он само погледа унаоколо и заћута. Хтео сам и њему да купим место поред мене, али он се посадио крај мојих ногу и изјави, да му је тако сасвим добро. Баклушин нам је, међутим, куповао воду и доносио колико је требало. Петров изјави, да ће ме окупати од главе до пете, тако „да ћете бити сасвим чисти," и непрестано је наваљивао да се парим. Ну парити се нисам смео. Петров ме целога истрља, сапуном. «А сад ћу вам опрати ножице/< додаде на завршетку. Хтео сам одговорити, да их могу опрати и сам, али му се већ нисам више противио и предадох се потпуно његовој вољи. У тепању »ножице« никако није одјекиван ниједан ропски гласић; просто на-просто Петров није могао моје ноге назвати ногама вероватно зато, што су други, прави људи, имали — ноге, а ја још само ножице. Пошто ме је окупао, он ме са истим церемонијама, то јест придржавајући ме и

са опрезностима на сваком кораку, као да сам био од порцулана, доведе ме у предсобље и поможе ми да обучем рубље, и кад је већ сасвим био са мном готов, отрча натраг у купатило, да се пари. Кад смо се врагили кући, ја му поиудим чашу чаја. Чај није одбио, попио га и заблагодарио. Паде ми на памет да се потро-. шим и да га почастим полићем ракије. Толико се нашло и у нашем казамату. Петров је био необично задовољан, испи, искашља се и, пошто ми рече, да сам га сасвим оживио, брзо оде у куину, као да тамо без њега нешто нису могли никако да сврше. На место њега приђе ми други другар, Баклушин (пионер), којега сам још у купатилу такође позвао себи на чај. Ја не познајем милијега карактера, него што је био Баклушанов. Истина, није попуштао другима, чак се често и свађао, није волео да се когод меша у његове послове, — једном речи, умео се је бранити. Али се он није свађао за дуго и, чини ми се, да су га код нас сви волели. Куд год је ишао, свуда су га дочекивали са задовољством. Познавали су га чак и у вароши, као најзабавнијега човека на свету, који никадаИије губио своје веселости. То беше висок момак од тридесет година, са смелим и срдачним. нрилично лепим лицем, с брадавицом. То је лице покадшто толико смешно кревељио, представљајући оне које је срео и видео, да његова околина није могла а да не прсне у смех. И он је био један од шаљивчпна; али није гледао кроз прсте нашим намргођеним непријатељима смеха, тако да њега већ није нико ружио, као »празног и некорисног" човека. Био је пун ватре и живота. Са мном се упознао још првих дана и рекао ми, да је војнички син (кантонист), да је доцније служио као пионер и да је чак ггао у очи неким високим лицима, која су га заволела, чиме се он, ради старих успомена, веома поносио. Мене је одмах отпочео распиткивати о Петрограду. Он је шта више читао и књиге. Долазећи мени на чај, он је претходно насмејао цео казамат, испричавши, како је поручник Ш. јутрос насадио нашега плат-мајора, и пошто, се посадио поред мене, рече ми са задовољним изразом лица, да ће се, може бити, удесити позориште. У тамници се за празнике спремало позориште. Јавили су се глумци, мало ио мало су се удешавале и декорације. Неки су из вароши обећали, да ће дати своје