Policijski glasnik

БРОЈ 32

гача одузето, а у неким случајевима ниште, налазећи, да ое питање о својини мојко расправити само уз кривичну одговорност, а кад ове нема, онда и расправа тога питања пропида судовима према вредности заузећа. Неке опет, власти, у опште не доносе никакве одлуке, кад је у питању заузеће државног земљишта, већ отвар остављају нерешену до доласка шумске комисије, која, веле, има го питање да расправи. Како се овакви случајеви, без сумње, догађају и при другим срезовима, то молим да се да потребно обавештење: како у поменутим случајевима ваља поступати." На ово питање ево одговора: Три су случаја, у главноме, у којима полицијске и општинске власти имају да се јаве као надлежне за расправу питања о заузећу. Један је кад оне дејствују као извршна власт, приликом вршења пониса у смислу § 466 гр. с. пост. ради извршења судских пресуда, којом се приликом може оспорити својина целе парцеле или једнога дела њеног; један је кад се оне јављају као админиотративне власти, са дужношћу, да одрже затечено сгање ствари у каквом спорном имовинском одпошају о својини; трећи је поводом тужаба по § 37 5 а кривич. законика. Како ваља поступати у првом и другом случају, нарочито полицијским властима, јер се општинске ређе јављају у тој улози, јасно је описано расписом господина Минисгра унутрашњих дела, од 12. јуна 1891 године П№ 94 02, поред онога наравно, што сами закони о томе пропиеују. Кад се добро проучи овај распис и законска наређења, из којих је и црпљен материјал за његову израду, онда се не ће упадати у погрешке, које су, мора се признати, врло честе и код полицијских власти и код општинских судова. О поступању у случајевима § 37 5 а кр. закона, нема нарочитог упута централне властп, али по духу саме ове законске одредбе, и овде су могућна три случаја, па и различита примена ових одредаба. Један је случај, кад је заузеће учињено пре три месеца, те је дело застарило ире, него што је тужба дата; други је кад је тужба дата на време, али кривична одговорност искључена што је дело зестарило пре изрицања иресуде, наравно кривицом саме власти; и, трећи је случај, кад је и тужба дата на време и пресуда на време донесена. У првом случају, полициска ће власт одузимати заузето имање из руку захватача само онда, ако он поднесе као доказ о својини тапију или другу јавну иоправу. Где год овога нема, она ће ово нитање расправљати по основи државине , и слабију страну упућивати на грађански суд. У другом случају, власти ће увек, кадгод се пуноважно утврди заузеће, одузимати од захватача земљу и враћати правом сопственику, без обзира на то, што га ослобођава кривичне одговорности, јер је ова несумњиво утврђена, али он њс ослобођен кривицом и немарношћу саме власти. Увек, дакле, кад је протест од сгране правог сопотвеника учињен на време, треба заштити право својине ошгећенога. У трећем случају, наравно, уз решење кривичне одговорности иде упоредо и расправа питања о повраћају заузетог имаља, што јасно одређује и сам § 3 7 5 под а кр. законика.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Један писар општински учинио је ово питање : (,Кад један грађанин по распореду бр. 6 плаћа испод пет динара непосредног пореза, без приреза и личног пореза, те му се, по томе, мора издати уверење о сиромаштинн по чл. 2 т. 8 закона о таксама, може ли се њему, у исто време, издати друго уверење, да по § 471 грађ. с. пост. има довољно земље за уживање, поред оне, коју продаје, кад се, наравно, власт на лицу места увери да је ово истина?" На ово питање одговарамо : За издавање уверења о сиромаштини, узима се за основицу распоред непосреднога пореза, под називом бр. 6. И, ако неко лице није у овоме расиореду задужено већим непосредним порезом од 5 динара, не рачунећи ту прирезе и лични порез, онда се њему мора издати уверење о сиромаштини, по т. 8 чл. 2 закона о таксама. Наравно, да пре овога треба тачно контролисати : да ли је све његово земљиште оптерећено порезом према ономе, како је записано по књизи Б, и да ли је из распореда бр. 4. правилно пренесено задужење у распоред бр. 6, па ако би било погрешака исправити их. Ако сада, то исто лице буде тражило и уверење о томе, да поред земљишта, које продаје, има још пет дана земље, колико по § 47 1 грађ. суд. пост. не може отуђити, онда му се и такво уверење мора издати, кад се премером имања утврди, да тодико заиота има, јер није искључена могућност, да неко лице има пет дана земље, иа да опет не плаћа вишо од 3—4 динара непосреднога пореза. Такав случај одмах ћемо иотврдити једним нримером. На име: по § 471 грађ. суд. поступка, дан орања рачуна се 1 600 квадратних хвати, а по томе, у пет дана рачуна се 8000 квадр. хвати. Кад један дан орања или 1600 кв. хвати преобратимо у хектаре, узимајући да они садрже 0 57-5 0 хектара, онда би за пет дана или 8000 кв. хв. добили од придике 2 х. 87 ари и 50 метара, узимајући за претварача горњу цифру, која је призната од стране државе као тачна правидима и упутсвима за извршење закона о попису људства и имовине, од 9. јула 1 884 год. АБр. 2873. Сад, ако ово земљиште у 2,87'5 0 хек. долази у V ред знратних земљигата, платило би свега 2'87 динара, мање, дакле, од оне суме, коју поставља као максимум т. 8. чл. 2. закона о такоама, те тако може добити у један мах и уверење о сиромаштинн и уверење да има онолико земље, колико му штити поменути §. 471.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Жилан Марковик из Грабовице, окр. ваљевског и Марко СтојановиЈ. из Дуваништа, окр. подринског, оба цигани и осуђепици београдског казненог завода, побегли су 13. тек. м-ца са рада из Ћуприје. Милан има 2 6 год., високог је стаса, црномањаст. Марко је омален, погрбљен, сед, може имати око 60 година. За одбеглим ооуђеницима наређује се живо тражење. Акт управе гр. Београда Бр. 20.672. Ноћу, између 6. и 7. тек. месеца, убијен је у својој радњи Риста Крстић, хлебар из Шапца. Сумња због овог убиства пала је на Љубу

СТРАНА 251

Весови},а, келнера, родом из Чајетине и Петра Зебића, бив. момка убијеног Ристе, који су, ио свршеном злочину, побегли из Шапца. Љуба има 28 год. високог је стаса, црномањаст, носи шпицасту браду, копоран, тесне, црне чакшире, црну шубару, онанке и шарене чарапе. Нетар има 17 год., ћосав је, у оделу је гатоФаном. Начелство округа подринског деиешом Бр. 1 1065, моли све полиц. власти за најживље тражење ових бегунаца. Акг Управе гр. Београда Бр. 222 5 5. Милун Големовић из Медвеђе, окр. крушевачког и Динча Костик из Лесковца. оба опасни осуђеници, нобегли су из Добричева ноћу између 8. и 9. тек. месеца Милун има 30 год., средњег је раста, косе црне, бркова смеђих, очију зелених, обријан је. Динча има 3 6 год., средњег је раста, у опште црномањаст. За одбеглим осуђеницима наређује се ншво тражење. Акт Уираве гр. Београда Бр. 22504. Мијајло Ранђеловић, из Шуман Топле, решењем књажевачког прв. суда, сгављен је под суд, притвор и оков, за дело разбојништва, једне опасне и једне просте крађе. Он има 3 3 год., висок је, сувоњав, косе, обрва и бркова црних, браду брија. Моле се све полицијске власти, да Мијајла који је у бегству живо цотраже, и нађеног спроведу прв. суду књажевачком с позпвом на Бр. 6661, или Управи гр. Београда № 2 2 4 5 1. Митар Мнлановик осуђеник топчидерски, родом из Тузле у Босни. Који је због опасне крађе био осуђен на 2 гсд. робије. Побегао је испред економских чувара са рада на великим ливадама у Тоцчидеру 8. Августа ио подне.

Митар је стар 18- год., стаса је средњег, косе црпе, образа дугих, чела обичног, обрва и очију црних, носа обичног, уста умерених. Моле се све полицијске и оппггинске власти да Митра у своме кругу потраже, и нађеног спроведу Управи беогр. казненог завода Бр. 2.554. Димитрије Станојевић, осуђеник управе београдског казненог завода, родом из Ваљева, иобегао је 12. ов. м-ца испрео чувара из Тончидера. ГБему је 60 год., средњег је стаса, косе оеде, чела високог, образа округлих, обрва седих, очију граораотих, носа обичног, на. врату има као неку мртву кост. Моле се све полициске власти, а опгатинским се препоручује да Димитрија живо потраже и нађеног спроведу управи беогр. казненог завода или управи гр. Београда, с нозивом на УБр. 23.179.