Policijski glasnik

БРОЈ 35 и 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 283

Међутим како су чланови гласачког одбора махом неписмени, то све горње послове врши деловођа, и сад настаје питање : да ли је овакав рад у опште законит или не?" На ово питање одговарамо : Истина, у закону о општинама стоји, да ће све послове, поменуте у чл. 44, 45, 46 и т. д. закона о општинама, вршити гласачки одбор, у састав којега не улази деловођа, нити се овај у опште помиње. Али из овога се не може извести закључак, да гласачки одбор, састављен од неписмених људи, нема права, да се послужи писменим људима па и деловођом општ. суда, да се посао на збору сврши. Овакав се закључак не би смео извести ни по томе само, што би онда била искључена могућност општинских зборова у општинама, где су чланови гласачког одбора неписмени, а ни по томе, што сав пооао на збору иде на рачун гласачког одбора и под његовом контролом те се лица, која наредбе овога извршују и не узимају у обзир. Мора се признати, да у овим случајевима може бити злоупотребе на рачун правилности, послова, који се на збору врше, али тако мора бити, кад писменосг у нас није на ономе ступњу, на коме је код држава, које су нолитички и културно старије од нас. II. „У општини н-ској изабрани су по новом закону председник и кметови. Новоизабрани иредседник и један члан стоје међу собом у четвртом степену крвнога сродства, и зато још нису ни уведени у дужност. Настало је питање: ко ће од ове двојице морати да одстуни — да ли председник или кмет, или ће се и овде гледати на године старости, као што је прописано за одборнике чланом 69 ставом другим закона о општинама." На ово питање одговарамо: По чл. 87. поменутог закона, у општинском суду, као предоедник и чланови не могу бити два или више лица, која стоје међу собом у сродству до четвртог степена по крви. Према томе, ако ни један од изабраних не ће вољно да одступи, онда се мора наредити нов избор, јер се у овом случају не може поступити по принципу, постављеном у чл. 6 9. за одборнике, пошто природа службе није једна иста, те се по томе, и поверење грађана може мењати, због чега се не може ни оставити, да године старости одреде, ко ће од изабраних остати у подожају. III. „Један сгаралац масо издао је под закуп масену њиву. Закупац је у своје време, како је њива била повећа, засејао ову разноврсним усевима — пшеницом, јечмом кукурузом и т. т. На разним тачкама ове њиве било је засађено неколико трешања, крушака и ораха. Старалац масени, издао је ово воће под закуп другоме једном лицу, без обзира на то, што је њива раније дата под закуп. Поводом овога настао је спор око тога: да ли је старалац могао издавати воће поново под закуп, кад је сама њива много раније била издата под закуп. Како треба расправити ову отвар?" На ово питање одговарамо : Но § 187 грађ. закона, трава, дрва, плодови и све што земља издаје, непокрегно је добро, докле се год од земље не одвоји.

Према томе, и плодови са родног дрвећа, које се налази на њиви масеној, која је дата под аренду, припада закупцу њиве, ако не постоји нарочити уговор, да маса може плодове са овога дрвећа одвојено продати. IV. Р. С. писар општински, учинио је ово питање : „Кад неки од чланова земљорадничких задруга не плати свој дуг о року, него обвеза дође на протест, да ли ће се наплаћивати каква такса и од кога — задруге или дужника? На дво питање одговарамо : „По чл. 95 закона о земљорадничким и занатсним задругама, задруге су ослобођене од такса, и но томе од њих се не ће наплаћивати никаква такса приликом протеста обвеза неуредних задругара. Али ова ће се такса увек наплаћивати од дужника задругара, јер су они ослобођени по чл. 98. поменутог закона само од оних такса, које се плаћају око чотврђивања обвеза кад зајам узимају. Према томе, чим се од њих затражи наплата судским путем, настаје случај чл. 1 1 закона о такоама, и они се осуђују на плаћање прописне таксе. Ако после нротеста не дође увек и осуда, онда се такса наплаћује од дужника по чл. 19. закона о таксама, наравно, од стране оне власти, код које је наплата и тражена. V. (( Среска влаот, казнила је све председнике укором, за лабаво вршење дужности. Казну ову изрекла је једпом пресудом. Три председника изјаве жалбу начелству, и оно поништи пресуду. Да ли је ова преоу да, у овоме случају, по ништена према свима председницима, или само према жалиоцима, кад начелство о томе није ништа рекло у своме претпису?" На ово питање одговарамо : Пресуда је цењена по жалби дотичних предоедника а не по службеној дужности, и, по томе, она је могла бити поништена само према жалиоцима. Према онима, који се нису жалили, она је извршна. VI. в По члану 107. тач. 5. закона о општинама, председник изриче казну затвора од 24 часа, или новчано од 1 —10 динара, за непослушност, и ова је пресудна одмах извршна. Да ли ове пресуде застаревају за три месеца као исгупне, пошто у закону о томе нигата не пише ?" На ово питање одговарамо : Законом о опгатинама није ништа предвиђено о застаредости ових кривица, и по томекад се питање о овоме појави, има се оно расправити по општим принципима казненог права, који су постављени у нагаем казненом законику. У §. 1. овога законика обележена оу као иступна дела, сва она, која се казне затвором до месец дана или новчано до 30 талира. Па како ни казне из члана 107. закона о онштинама, не прелазе горњу суму, то значи да су и ове кривице иступне. Све, пак, иступне кривице застаревају за три месеца по § 396. кривичног законика кад

стоје услови тамо побројани, а по томе за исто време застаревају и пресуде по којима су осуђена извесна лица за непослушност, од стране председника општина или кметова по чл. 107. и 108. закона о општинама. VII. „Извесно лице боловало је у среској или окружној болници скоро месец дана, и пошто је оздравило, враћено је кући. Одмах за њим дошла је наредба среске власти, да се од њега наплати извесна сума на име болничог трошка, нарочито напомињући: да се наплата изврши агзекутивним путем, ако он сам не би одмах положио новац. На позив општинског суда дужник је изјавио, да готових пара нема, да болнички трошак плати, а од имања има таман онолико, кодико му се но § 471. гр. с. пост. не може продати за приватне дугове, па ако се болнички трошак може напдатити продајом те имовине, нека се, вели наплати. Може ди опгат. суд узети у иопис непокретно имање овога лица за нанлату болничког трошка ? На ово питање одговарамо: Начин наплате болничког трошка, регулисао је Г. Миниотар унутрашњих дела расписом својим од 22. окгобра 1 898. године Вр. 10.205, који гласи овако : „Начелство округа тимочког, иницијативом начелника среза тимочког, молило је за објаснење: како се има поступати при наплати болничких трогакова у случајевима, кад болесници нису сиротног стања. према тачци 8. чл. 2. закона о таксама, ади су толико слабог стања, да би егзекутивна наплата болесничког трошка нанела осетне штете њиховом имовном стању. Тражено објаснење налази се: у чл. 26. тач. 6. закона о чувању народног здравља од 1881. год. и у правилима за ореске и досадашње окр. болнице С№ 2.304. од 12. јуна 1881 г. т. 5. и тач. 13 став трећи (санитетски зборник књига II. свеска II. стр. 126 и 13 6). У овим прописима јасно је наређено да болнички трошак илаћа сам болесник или његова родбина — задруга, ако није сиромашног стања. У случајевима, када је болесниково — иди његове задруге — имовно стање толико слабо, да он или она не може учињени болеснички трошак платити без осетне гатете по имовно стање, то се стање мора утврдити нарочитим извештајем и уверењем о имовном стању интересованог лица или његове задруге. Зато ће управа болница, начелници срески и начелства окружна, објаснити интересованим лицима, да се за решења о наплати болничког трошка код болесника и задругара слабога стања, интересовани морају обраћати засебном молбом Министру унутрашњих дела, за сваки болнички трошак, и уз молбу прописно састављено и оверено уверење општинског суда о имовном стању овоме. Осим осталог, у таквом уверењу мора бити назначено и то: може ли болесник или његова родбина — задруга платити учињени трошак без осетне штете по његово, њено имовно стање. Тек на овако утврђене и довољно објашњене жалбе и претпоставке, Министар унутрашњих дела доносиће решење, за сваки предмет засебно, и о гоме молиоца извештавати редовним путем."