Policijski glasnik

СТРАНА :?60

К10ЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИ К

ВРОЈ 46

су потпуно отисци врхова прстију. Ово је био, сумње нема једини траг убице. Бертиљон је наредио да се стакло пажљиво извади из окна, да се однесе у његов лабораторијум па да ту извиди, да ли је човек, чији су врхови прстију остали на стаклу отиснути, у току минулих осам година имао иосла с полицијом. Од осам година па овамо Бертиљон је своја многобројна мерења и разне знаке, које снима са уапшених допунио са нова четири проналаска: са отиском палца, кажи-средњег и златног прста. Сваки апсеник који му је приведен, морао је огаравити своје прсте и отиснути их на табак беле артије; то су биле у неком виду карте посетнице које су зликовци остављали Бертиљону. Хиљадама веома ситних цртица, којима је ишарана кожа на врху једног прста, иружају слике, које нису једнаке ни код појединих прстију једне и исте руке, а далеко мање код прстију разних руку. Доиста нема ни два човека, код којих би са врха цртежа четири ирста били потпуно једнаки. Бертиљон је поделио отиске врхова прстију у четири типа које је означио са римским самогласнима Е, Ј, 0, ТЈ (Е, И, 0, У). Код првог типа вијугају се ситне црте коже на врху нрста слева, код другог с десна у једној отвореној котурасту мрежу. Трећи, са 0 означени тип има слику кружног котура, а код четвртог типа црте се вијугају таласасто на више. Како сва четири прста, о којима је реч, могу имати један од горња четири типа, то је онда по себи јасно — о чему се у осталом сваки на своме прсту тако уверити може — да се појављују безброј комбинација. Отисци врхова ирстију, које је Бергиљон наишао у атељеу зубног лекара, градили су нарочите тешкоће његовом истраживању. На унутарњој страни стакла био је огисак палца, а на сподљој страни били су отисци кажи-средњег и златног прста. Слике су се стапале, нгго је и ириродно, једна у другу. После петодневног рада Бертиљон је био у стању, да сваки отисак засебно сними, и да га ФотограФским путем четвороструко увелича. Двадесет минута, пошто су ФотограФије готове биле Бертиљон је изјавио : Убици је име Шефер ! ФотограФије откриле су Бертиљону ону таЈну, која се у антропометријском институту зове : Ђ име прста«. Отисци на стаклу показали су за палац слово Е, на кажипрст слово Ј, за средњи, односно златни прст слова и и о (римска слова). Међу антропометријским картама архиве, биле су само две, које су носиле „име прста" ЕДЈО. Једна карта упућивана је на личност, која се већ од две године налази у затвору, према томе та личност није се могла довести у везу са овим извршеним убиством; друга карта уиућивана је на једног човека, који је због разних преступа имао више пута посла с полицијом. Даљим испитивањем несумњиво се утврдило, да је човеку, који је убиство извршио, име Шефер. Отисци прстију на стаклу и архивној карти са свим су се подударали. Даљи иосао имала је да изврши полиција. Она је знала адресу ШеФерове матере. На њу је одмах обратила пажњу, ухватила је писмо, које је она добила од

свог сина из Марсеља, куда је он после извршеног злочина побегао био. На тај начин полиција је сазнала његову адресу, и била је у стању, да га ухвати један сат раније, пре но што је хтео да се крене бродом за Америку. На испиту убица је признао све. Три дана раније полиција беше уапсила једну личност, на коју беше пала јака сумња, да је злочин извршила ; благодарећп Бертпљоновом проиаласку, овај невини пуштен је одма у слободу. Има ли јачег добита о вредЦости модерног и стварног испитивања за личну и имовну безбедност, него што је проналазак зликовца помоћу тако слабих отисака врхова прстију на стаклу. Бертиљон је доиста за криминалистику славан човек, а овај догађај иде у прилог нашег тражења, да се у нашој полицији једном уведе његов проналазак, који већ имају остале модерне престонице.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Разбојништво на ратном броду. Ноћу између 2. и 3. ов. м-ца извршено је на немачком ратном броду „Лорелај" у грчком иристаништу Пиреју једно грозно убиство, а у исто време нестало је са брода и гвоздена касета, у којој су се чували сви званпчни документи тога брода. Овај ужасан злочин узбунио је у највећој мери све духове у грчкој престоници, где се мислило да су тај злочин на броду једне велике силе извршили грчки разбојници. Немачки стациониран ратни брод »Лорелај« стигао је око половине октобра у пирејско пристаниште, где је грчка бродарско-гра1)евинска Фирма Василејадес имала да изврши на њему знатне оправке и то у року од три месеца дана. Пошго се оправка распростирала на цео брод, те се у просторијама брода није могло становати, официри са брода узели су себи станове у Атини и Фалеронд, а за мрнаре је узета под кирију једна кућа у Пиреју. На броду су преко дана радили неких тридесет радника. 3. ов. м-ца радници су у вече, као обично оставили брод, на коме је остао одред од 5 мрнара са једним подофициром — Францом Бједрицким. Овај се наместио да спава на једном кожпом дивану у командантовом салону, а мрнари су се смесгили на стражњем од салона појаче удаљеном делу брода. Један од мрнара био је на стражи на иалуби. Око пола четир сата из јутра стигао је на обалу дежурни оФицир и по обичају дао је звидаљком знак стражару на »Лорелају", да му се пошље чамац. Но на његов сигнал није добио никаква одговора. Није му остало друго, него да дозове мрнаре из магазина на обали, у коме су биле смештене ствари њихова брода и да се са њима одвезе на једној барци до брода. Иошто се оФицир успео уз стененице на брод, узалуд се обазирао на све стране да сагледа стражара — овога не беше нигде. То га јако узнемири. Но његова узиемиреност постаде много јача, кад онази локве од крви које му се поред слабе светлости Фењера указаше. Он одмах разбуди одред страже и пође с њима журним кораком у салон у коме је био подоФицир. У салону

им се указа ужасан призор. Диван, сто, под, вунена ћебета, са којима се подофицир покрио, све то беше у крви огрезло. ПодоФицира не могоше нигде наћи. У једном ћошету салона била су смештена два тетка гвоздена сандука. Мањи, у коме је била каса брода смештена, стајаше на свом месту, но већега, који је 250 килограма тежак и у коме су се чували документи брода^ не беше нигде. Овде беше очевидно извршено убиство са разбојништвом. Крвав траг који је водио на палубу до степеница иоказиваше, да је тело убијенога нодофицира бачено у море. Мрнар, који беше у то време на стражу одређен, Конрад Колер, нестао је такође без трага и гласа. Најпосле запазише, дајенестало и једног чамцас брода. Све просторије брода су најпажљнвије претрагане а о догађају извештени су заповедник брода и оФицири. Капетан-лајтнант фон Рајтер. Заповедник брода у брзо је дошао на лице места, те нареди да се о догађају извести немачки коисул и грчке власти, а замоли уједно заповедника руске ескадре, која се у иристаништу налазила, и пристанишну власт да му пошљу гњураче, да трагају у морској дубини за лешевима. У Пиреј је стигао и »секретар немачког посланства барон Лангверт, да участвује у истрази, а доцније стиже и сам немачки посланик гроФ Плесен са секретаром бароном Грисингером и генералним консулом Лидерсом. Пошто су спушгенп у море сви чамци и барке „Лорелаја" у море, отпоче се тражити дуж целог иристаништа нестали чамац. Нађоше га после подие у близини тако-зване Темистоклове куле — светиље, која се уздигла над једним кршем. Чамац беше јако оштећен и видело се, да су га разбојници покушавали упиштити. Не далеко одатле, поред самог „гроба 'Гемистоклова" нађен је у једној ували, за један метар иснод морске површине гвоздени сандук. Разбојницима није пошло за руком да га обију и у њему се нашао нетакнут цео садржај. У осамљеној кући поред куле светиље нађене су неке ствари из чамца, и алати за обијање Пошто стаповпици те куће даваху збуњене одговоре, ухапсише их. Међутим је пошло за руком грчким и руским гњурачима да нађу леш убијенога подоФицира за неких 20 метара од брода. Сигурном руком беше му пререзана главна артерија на врату, шго је проузроковало моментану смрт. Осим тога јеимао незнатпу рану на челу. Но мрнара Колера, који је био на стражи, кад је убиство извршено, не могоше нигде наћи. Ономе, ко га нађе обећао је заповедник »Лорелаја" 500 драхми (динара) награде, а ономе ко би убице пронашао 1000 драхми. Грчке власти развиле су најживљу акцију, но узалудно — ни мрнару Колеру ни убицама не могоше у траг ући. У седам сати изјутра 6. о. м. вршмо је полицијску службу на парном трамвају од Фалерона за Пиреј полицијски редов Саонтис. Њему паде у очи један странац у мриареком оделу, које беше блатом умрљано. Ишао је замишљено између шина трамвајских и склонио се у страпу тек кад му се трамвај тако близу примакао, да га скоро прегази. Полицајцу се учини овај странац сумњив и како је трамвај