Policijski glasnik

СТРАНА 394

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51

да га је и поткрадала помажући М. М. да исплаћује дугове које је чинио при коцкању. Одмах пошто је сазнао за своју "фачну несрећу анотекар ои склони своју гкепу у манастир Дам-Сен-Мигиел, прибе^.киште покајници. Да би могао стојати у ^вези са својом љубазницом М. М. узме квартир у непосредној близини манастира у нади да ће моћи одатле да дотура писма својој љубазници, но у томе није успео. ■ У то време деси се и интервенција од стране докторове жене, која је знала за односе свога мужа са апотекарицом. Несретна жена у наступима брачне љубави патила је и постаде морфиниста. И она је сад тешила свога мужа због осуства љу. ^базнице му. По мужевљевој заповестг. она оде у манастир и престави се тамо говорећи »Ја сам жена једног чиновника из провинције; изневерила сам свога мужа, који је повео разводну парницу. Докле се парница не сврши желим да се склоним овде — у манастиру, да оплакујем свој грех, и да га покајем". Настојатељица завода прими ову залуталу овчицу, и тог дана у вече беше музичко вече у част новог становника завода. Докторка сама седе за клавир и одсвирала је две полусветске арије; а по свршетку забаве разиђоше се у ћелијама. Сутрадан је госиођа М. М. успела да преда апотекарици .ствари , које је донела од свога мужа заједно са једним прстеном, на коме је био натпис »У пркос свему — и за навек твој". У своме писму писала је госпођа М.М.: »Предајем вам ове ствари које вам шиље мој муж; ту је и један прстен. Ако га добро осмотрите, видећете да прстен значи: верност. Чините све што вам мој муж наређује. Не пристајте да вас куда даље, на страни одведу одавде. Ми радимо за вас, за вашу будућност и у вашем интересу. Мој муж умире од љубави за вама. Он чпати због вас — и не може да сиава. Ноћи су му испрекидане страшним снсвима. Он вас непрестано зове и непрестано "Ј вас жели... Но и ја га волим, и ми обоје треба да га лечимо, да га негујемо, и да га спасемо. Он не може да живи одвојен од вас — а Бог зна шта сам ја све за њ досад учинила. Вама ја праштам што га волите, али вам неби могла опростити кад би ви учинили да он умре. Постарајте се да га спасете. Не мислите на мене; ја сам овде вас ради и њега ради. Стално остајте при захтеву да изађете из манастира; обећајте све што од вас буду затражили. Ако вам не дозволе да изађете — реците да сте јако болесни, да ћете начинити скандал, да ћете се убити. Вратите се к своме мужу али се ирема њему понашајте потпуно резервисано; неспавајте с њим у једној соби и у једном кревету." При суђењу које је настало по тужби апотекара доктор и жена му ослобођени су после лекарских објасњења — обоје као морфинисте. Ето колика може бити морална неосетљивост код морфиниста. Младом и интелигентном човеку као што је био доктор као да не беху познати појмови о добром и о злу, о дозвољеном и недозвољеном понашању. Он се не задовољава само тиме да живи са женом свог интимног пријатеља. но и новац прима од ње; нагони је

да поткрада своју кућу дотле — да и покућанство од вредности продаје. А жена — докторка — сажаљева свога мужа и какве му услуге чини ! И један и други немају појма гата све то значи! Жеиа морфиниста у отању потробе за морфијумом губи свако осећање стида; она баца под ноге најскупоценија осећања свог женског достојанства само да дође до отрова на који се навикла. Она у тим тренуцима нерезонује више, и не води више нимало рачуна о неморалности својих поступака; подаје се првом кога сретне само да набави мало морфијума. Доктор Пишон прича о једној несретној жени морфинисти, која иде на улицу. Пошто није могла да заради, а распродав све што је имала од вредности, остаде једног дана без морфијума и ггоче јако да пати. И како сама причаше, онда јој дође у главу луда мисао — да изађе на улицу, и да потражи кога. Било је десет сати ноћи. Као суманута сиђе низ степенице, и на улици се судари са једним лепо обученим господином. Он је посматраше неколико тренутака — узе је под руку, и одведе је са собом... Она је пристала на све, као иначе часна жена. »Знате... говорила је своме лекару, веома сам патила." Убрзо носле своје навике морфинисте су у ст.ању да учине разна кажњива дела и не разумевајући њихов значај. На сваки начин да код њих мора постојати реална малаксалост воље и моћи расуђивања. Њихова паралисана воља не буни се нимало пред порочним и злочиначким нагонима; њихово разњежено, ослабело Ја расплинуло се; они су без моралне координације, аутоматична бића. 1] ри Лцени одговорности код морФиниста судија треба да буде врло обазрив. Пре свега оцена каквоће одговорности зависи од тренутка у коме налазимо морФиниста кад је извршио казнимо дело. За време док је морфиниста тако рећи у рукама свога огрова, одмах после извршеног убризгавања, његова је душевна активност појачана, и он је потпуно свестан свега онога што чини. У том стању морфиниста је потпуно одговоран за своја дела. Ну под утицајем великих доза чешће употребљаваних могу се појавити у овом стању халуцинације, а може се јавити и право лудило. У овом стању морфиниста треба да ужива, право ограничене, ублажене одговорности. За време апстиненције морфиниста се разно понаша према темпераменту и својој психичкој конституцији. Час имамо слику маније са радозналошћу, час опет са депресијом и меланхолијом. И у једном и у другом случају имаулзивност влада целом сценом: импулс за крађу, за убијство, па и за самоубијство. Кад дође тренутак убризгавања пишта не може да савлада морФинисту. Сваки осећај стида гаси се пред том потребом целог организма, и као што је већ споменуто ни жене не воде више рачуна о своме достојанству. Гоњени и мучени овом потребом они заборављају на целу своју часну ирошлост, и чине дела која их компромитују. У тим тренутцима код морфиниста ради само нагон самоодржања, и оно једино их руководи у њихном делању. II кад год морфиниста

учини казнимо дело у цељи да дође до могућности да подмири ову силну потребу свога организма, иотребно је узети њихову навику као олакшавну одговорност, а можда и ослободити их сваке одговорности. Сем ових наступа усл>ед потребе за убризгавањем, они се могу јавити постојати и усљед одступања од нормалног интелектуалног стања који се јавља као ресултат употребе морфијума по навици. Ова врста наступа су најжалосније посљедице тровања морфијумом. Морфинисте мало по мало губе своју моралну слободу; губе је неосетно. Као и сваки други лудак и морфиииста у почетној периоди може још за неко време да управља својом вољом, но напослетку се подаје тиранији сиоје навпке. Такав је случај био са грофом Кнајстом у Риму 1890. године. Понекад изгледа да морфиписте врше казнима дела са предумишљајем у коме уносе много лукавства и препредености, као што показује овај случај. Госпођа Ж. стара 28 година из часне средине, беспрекорног владања купила је у вароши разне ствари у вредности од 120 Фраиака. Момак спреми рачун и упути госпођу на касу — која у том тренутку отвараше свој новчаник. Она изјави да нема довољно новаца, но да се рачун иошље на њен стан, и даде момку лажну адресу, а она оде и понесе ствари са собом. После неколико дана чудном несмотреношћу она дође у исти дућан да врати ствари, изјавив да јој се оне не допадају, и затражи да јој се њен новац врати. Но послуга у радњи познаде је и њу предаду суду, те је затворе. Пошто је доказано да је морФиниста — суд је ослободи. Ова је жена распродала све своје скупоцености за набавку морфијума, и дуговала је своме апотекару, лакомисленом човеку, још 1600 франака. Као закључак из свега овога што је довде речено можемо извести ово : 1. У случајевима тровања морфијумом које траје дуже време са иоремећајем Функције мождане, и кад се констатује иптелектуална и морална малаксалост, ублажавање кривичне одговорности треба да је апсолутно правило. 2. Кад је кривично дело учињено нагоном потребе, кад је доказано да је дело извршено у намери да се набави морфијум ма по коју цену било те да се избегну силне патње од аистиненције — дело треба сматрати као патолошки наступ при коме недостаје извршиоцу дела слободне воље; кривца треба ослободити сваке одговорности. 3. Сама навика убризгавања не повлачи за собом имунитет кривца. Наши судови нису можда још имали случајеве у којима би дошло у питању кривична одговорносг морфинисте. Код нас је морфинизам још увек ређа појава, и ми познајемо свега три случаја дуготрајног морфинизма. Морфинизам је појава која иде са развијеношћу друштвеног живота, и уколико се живот и код нас буде развијао појачавајући захтеве борбе за онстанак и морфинизам ће можда бити чешћа појава. На сваки начин за читаоце »Полицијског Гласника® није излишно да

, .... ■ •>*»-