Policijski glasnik

СТРАНА 378

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 49

Једне септембарске ноћи 1888 године на једног таквог стражара нападне једна дружина злонамерника, којима он није дао да опљачкају једну цркву, и буде убивен. После некога времена, нека јавна женска, по имену Хајнце, предложи своје услуге полицији као достављачица; она достави довољно тачне податке о преступу, шта више познала је у збирци ФотограФија, која се чувала у полицији, слику на коју је показала као на главног виновника убиства, по томе се успело да се докаже своје аПМ, и полиција посумња на мужа Хајнцеове и на њу. Та жена била је петнајест година старија од свога мужа и удала се за сутенера једино ради тога, да би се сакрила од контроле полиције, која чува морал. Цео низ околности привукао је општу пажњу на тај процес. Адвокати, који су се примили да бране окривљене, одликовали су се обично агресивним понашањем према председнику кривичног суда; они су тражили за себе закуску и шампањ, саветовали мужу и жени Хајнце да не одговарају на питања, која би их могла компромитовати, и тражили су накнадна ислеђивања. После неколико седница процес је био прекинут и одложен до друге сесије.

ТРГОВИНА С ДЕЦОМ У ИТАЛИЈИ

Питањем о емиграцији живо се интересују даг-тас у Италији. 0 том се питању штамгтају многе књиге, у којима се оцењују и решавају разни задатци, који се односе на емиграцију. У оној рубрици новина, где се доносе најновији догађаји, томе се питању даје тако исто знатно место. 'Гу се стално доносе извештаји о убиствима емиграната, о насиљима којима се они излажу, о њиховој невољи, о немању рада, о недостатку срестава да се врате у завичај итд. Дижу се гласови да је преко потребно да се забрани емиграција раденика. Осуђује се слабост владе, која својим немаром одузима Игалнји толике здраве и млаце снаге, које место тога да доносе користи својој домовини, принуђене су да живе разбацане у цалеким земљама, усред туђег народа. Истина у непрокрченим и необрађеним областима »Латинске Америка где су емигранти основали италијанску колонију, ствар емиграција без сумње ће имати своју лену будућност. Емигранти се ту занимају обрађивањем земље и добивају са својих плантација довољно знатан приход. Сви италијански колонисти састављају ту као једну велику италијанску породицу, која се неочекивано нашла, у Другој , тако огромној Италији. То је једна патријархална породица, која се често сећа своје далеке домовине и земљака. Насељеници те колоније често су бегали из Италије због- тога, да би спасли своје последње покућанство од продаје за порезу и одричући се свих удобности, пресељавали су се силом ствари у непознату им „Нову Италију.« После неколико година, неки се колонис/ги враћају натраг у Италију, са малим уштеђевинама које су стекли преко мора, и по ново се прихватају рада у завичају.

Ала то не видимо међу појединим насељеницима у Америци и у другим земљама. У Уједињеним Државама италијански емигранти врше најниже послове; у Бечу они живе понижени услед тога, што су веома необразовани; у Будимпешти они чине центар у круговима социјалиста. У индустријским областима Немачке многи родитељи — емигранти напуштају своју децу без икаквог издржања, и занимају се тамо пословима рђаво плаћеним. У јужну Француску довозе малолетнике, који раде тамо у стакленим Фабрикама, где умиру од напорног рада, туберкулозе итд. Ради борбе са разоравајућим утицајем емиграције, у Италији је недавно образовано нарочито друттво „Друштво за указивање помоћи емигрантима.® За оснивање своје оно је обвезано инцијативи Бонамели-ја, који је уложио много труда и енергије у своје дело. Дело Бонамели-јево донело је нарочито користи у ствари борбе противу „трговине с децом," која, као што је познато цвета у Италији. Од самог свог оснивања друштво које је основао Бонамели, намеравало је да из ближе испита узроке тога призора у Италији, али ту су наишли на многе тешкоће, пошто су били непознати Факти те трговине; многа су лица имала интереса да сакрију стварно стање ствари; а оно што је било познато дознавало се помоћу извештаја, који су били недовол.ни и нетачни. Друштво да би указало помоћ емигрантима, увидело је, да је врло потребно организовати испитивање »ла помоћу извесних личности, које би на лицу места виделе где се врши таква трговина. А пре него што се приступило лечењу зла, било је врло потребно да се пошто по то сазна сва истина о томе. Извештај Кафијера, једнога од чланова иоменутог друштва, преставља значајан докуменат по истиности Факата изложених у њему, и по тачности суђења изведених из њих. Он је вршио своја испитивања на местима с ретким самоодрицањем и издржљивошћу, и са великом снагом посматрања разјаснио узроке тога зла и његове последице; мушки је он раскрио те срамне поступке, и одлучно изјавио како треба излечити зло. Тих је срестава много и она нису довољна. Откривањем таквих Факата немогуће је, без сумње, одвратити становништво од емиграције, пошто се оно исељава под упливом економских беда, што се нарочито јавља у јужној Италији; него треба објаснити народу каквој се срамоти излаже он тим што продаје синове своје туђинцима, који их нагоне да раде у стакленим Фабрикама, где постају подивљали идиоти. Треба наговарати раденике да се они, у случају преке потребе да остављају домовину, пресељавају у земљорадничке, здраве центре Јужне Америке, као и њихова браћа из Абруције и Лацијума. Срамна трговина људима, крвљу и сузама деце, треба да ирестане и доиста ће и престати при једнодушној тежњи томе целог становништва Италије. Пијемонтско одељење друштва за указивање помоћи емигрантима, тако је исто нашло за потребно да на свој рачун изведе испитизање по томе предмету у околним областима и око Изерна. Из тога испи-

тивања видело се између осталога, да није довољно наговарати родитеље да они не допуштају својој деци ца остављају отаџбину, пошто је корен злу у томе што има тако сурових породица, које ће ггрибећи хиљадама срестава само да би годишње добивали по неколико јадних лира. КаФијеро у свом извештају говори, да се из Италије исељују здрави, снажни, добри становници, може бити најбољи Италијанци; они су живели у свом завичају беспрекорно; у тренутку кад полазе из свог села, они изгледају суморни и тужни; види се да ти људи воле своју домовину, и по невољи са болом је нануштају. Пошто емигранти шиљу један део своје зараде Фамилијама својим, то оне и држе да на страни има доста.да се заради. Срамни трговци, који се занимају трговином с децом, за кратко време стекну лепа имања. Они заводе својим примамљивим обећањима и родитеље и децу; и деца гледају пошто било да оставе 'домовину. За најам деце ти трговци плаћају родитељим^ њиховим по 50 лира за свако пола године ; остала срества за издржавање деце од стране оних, који узимају под најам подмирују они само тим, што дају деци заједничке постеље за спавање, парче хлеба У јутру и мало чорбе у вече. А сами трговци добијају по 30—40 солди на дан за сваког малишана. У новинарским извештајима има много материјала, који сведочи о горкој судби продане деце. На пример један трговац, који је имао много купљених малишана, толико је био грамзив и суров, да је спавао на врећама с хлебом, којим је хранио своје мале робове. Један од малишана кад се вратио у завичај, пише „0 тој су ствари слушале наше газде, Воца и Карлезино, поштар и Француски жандарми, који су посећивали нашу Фабрику." Малишан Паоло Проја причао је судији »Мене су нагонили да радим 12 сати узастопце пред пећи; ја нисам имао друге кошул>е да се пресвучем, и да скинем ону у којој сам се страшно знојио; осим тога ја сам осећао бол у кичми. Један пут сам пао у несвест; кад сам дошао себи, мене су принудили да по ново почнем радити; ја сам поново пао у несвест и онда су ме однели у болницу." После пет месеци за тог малишана изјаве да је неизлечиво болестан; међутим, отац његов добијао је од газде једнако добре извештаје о њему. С другим малишаном поступало се тако сурово, да је он полудео. Ти су малишани писали многа писма родитељима у којима су их тешили да им је добро; а да пишу таква писма натеривали су их газде њихове, да би обмапули родитеље. Многе ствари о поступању тих трговаца с децом, откривене су између осталога и при хапшењу трговца Донато Воца. Он је био осуђен на шест месеци тамничког затвора и на глобу од 600 лира, коју он није платио. У току шест месеци, док је био у затвору Воца је смислио нов план; када је издржао казну он је отишао у Француску. Од малишана, који иду на страну, само они, који су врлодоброга телеснога здравља, остају здрави; остали се враћају бледи,