Policijski glasnik

БРОЈ 1.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 10. ЈАНУАРА 1904.

ГОДИНА УШ

с//? оу-л сбо оу1 (уу с/ур сујо слс 050 суу:' ооо оос обо осо сло с/5с су>0 слс- с/>0 сло с/5с 2/ус с«5с 05с с/>^' с/уо 05с' с/5с с«50 с/5с соо соо оуг оу. оу- оу су-у. с/ус 050 с^с оу- оу с//: с/х.. оу' ру: су>с' с//? осс

ПОЛИЦИЈСКИ глдснин СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИЦИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ оу оу с/у. су > у с/>с оу. с /л е ^оу. с/у с /х о/. с/л с/у: с/>с оус с//: с//: оу осл с/у. с/у. оу; с/у оу- оу суу: оу. јул оу суу с//~- оу с>у. с/у- оу. с/у. с/у? с/уг с/у.~ уур оу. с/у? ууд с/у

7РЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МШШСТАРСТВА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА

• у50 ууг 4 су / г оос о5с уу; о^ с />о с//: ојс 05с о^; оу; с//: оу: ос/. оу. ос^ с//: оу. с//: с//: с/у с/у. с/у. с/х. оу. оу. с/у- с//р с/у сх/. оу оу. оу. оу с//. оу: с/уг ,оу оу с// с//. с /у оу оу. с//' с//а с/зо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једаниут недељно. Ио нотреби биће и ванредних бројева. Претплата се шаље »Уредништву Подицијског Гласника« иди дотичним окружним и среским вдастима, иди напошти. Ценаје дисту: чиновницима, зваиичницима, оиштинским иисарима и остадим званичницима у опште, годишње 12, нодугодишње 6 ,динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, нодугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, нолугодигање 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Иаддештвима у опште 20 дииара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви » П одицијс.ког Гдасника* не нродају се. Рукоииси не враћају се.

•"•оо ОУ> оу -УХ.- ос^ ОУ с/^ (у/ оу с^: су/ у/ схх // у.-- 'УУ- с/у уу с/у оу. оу- с// сух- оу- с//: с/у ух- оу јс/у^ју^ ј с/у. с/у оу с/у оу -//о с/>~ с/у: • 'Л:, с/у

СЛУЖБЕНИ ДЕО

3 А К О Н о накнади штете учињене злонамерном наљевнном и нажерниж иротивзаконит ноништајем стварн. (ИЗМЕЊЕН и ДОПУЊЕН ОДРЕДБАМА О КРАЂи) Чл. I. 1 ) Сваку штету учињену злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем необезбеђених ствари, као и крађом: стоке, земљоделских а.лата, хране (људске и сточне) воИа, живине, кошиица и иољских ограда, у атару сеоске општине и пољском имању варошких општина, дужна је оштећеном, на његов захтев, да накнади она општина, у атару које је кажњиво дело нзвршено, ако се кривац не ухвати у року од 30 дана, од када је иследна државна власт изветнтена о извршењу кривичног дела; а. ако је кривац ухваћен, па накиада штете од њега не може да се иаврши, онда иакнаду алџАа оиштина, из које је кривац. Право на накнаду штете, ио крађама, застарева, ако се оштећени у року од 5 дана не аријави оиштинском суду са изјавом, да му је крађа учињена. Чл. 2. Ако се између две или више општина породи распра о месту, где је ово дело учпњено, накнада ће се оштећеном платити из касе свију тих општина подједнако, а доцније сви плаћени делови ставиће се на терет оној општини, која се у омислу члана 7. закона о општинама. огласи за одговорну. 2 ) Чл. 3. Штета се с.вакад процењује преко вештака и исплаћује у новцу. Чл. 4. У свима питањима ове накнаде сваку општину представл>а и заступа њен заступник, изабран у смислу тач. 6. чл. 70. закона о општинама, а где њега нема, председник општинског суда (чл. 26. зак. о општинама 1 ').

') Све што је штампано обичним словима то је текет првобитног закона од 20. марта 1892 године, а што је штампано курсивом то су измене и допуне од 22. децембра 1903 године. 2 ) Види члан 5. закона о оишг. од 5. јуна 1903 год. 3 ) Види тач. 0. члана 86. и члан 103. закона о оаштинама од 5. јуна 1003 са изменама и доаунама од 22. децембра исте год.

Чл. 5. Штету оцењују на лицу места под руковођењем иследне државие власти три вештака, који се заједно са замењеницима бирају по пропису §. 251. закона о поступку судском у грађанским парницама. Једног од тих вештака бира оштећени, другог заступник одговорне општине, а оба вештака бирају трећег. Чл. 6. У случају члана 2. овог закона, све општине преко свог заступиика бирају заједнички једног вештака. На случај, да .се не могу сложити у избору, онда ће га изабрати иследна власт. Чл. 7. Ако једна страна не хтедне изабрати вештака, изабраће га иследна државна власт, пазећи на лица, која су опттећени помињали (§. 248. грађ. суд. поступка). Изосталог вештака заступа у раду његов заменик. Чл. 8. Ако се штета не може по среством вештака определити, онда ће количину штете о-штећени заклетвом определити, која ће се извршити од свештеника у присуству иследне државне власти. Чл. 9. Првостепени суд има право умерити оштету, коју је оштећени заклетвом определио, ако одговорна општина наведе разлоге, да је иста претерана. Чл. 10. 13а оцењивање штете важе у свему прописи §. 253. до 257. грађ. суд. поступка закључно. Чл. 11. Иследна државна влас-т заклеће вештаке пре извршеног вештачења, према пропису §. 259. грађ. суд. поступка. Чл. 12. Одговорна општина плаћа вештаку на име дијурне три динара дневно. Чл. 13. За двадесет дана, одданапротеклог рока, одређеног чланом 1. на захтев оштећеног, дужна је иследна државна власт дело извидети и акта предати првостепеном суду на пресуђење. Чл. 14. Оштећени положиће заклетву да му је учињена злонамерна паљевина, крађа и поништај ствари. Заклетву ће извршити свештеник у пргтсуству иследне државне власти. Заклетва за паљевину и поништај стваригласи: „Заклињем се јединим Богом и свим оним. што ми је по мом закону најсветије, и на овом свету

најмилије, да нисам злонамерно извршио паљевину или намерио поништио стварн, нити сам на то другога наговорио, и да незнам, ко ми је ову паљевину и поништа.ј ствари учинио; и како право казао и заклео се, тако ми Бог помогао и овога и онога света. Амин. Заклетва аак за крађе гласи овако: 8 Заклињем се јединим Богом и свим оним. што ми је ио мом закону најсветије и нп овом свету најмилије, да ми је крађа учињена, да нисам на то другога наговорио. нити знам, ко ми је исту учинио, и како ираво казао и зиклео се, гако ми Бог иомогао и овога и онога света. Амин а . Ако оштећени на први позив иследне државне власти изјави, да се неће клети, нема права тражити накнаду штете од општине. Чл. 15. Заклетва оштећеног потпун је доказ, да су: паљевина, крађа и поништај стварп злонамерно извршени, осим ако увиђај иследне државне власти, чињен на лицу места, где је дело извршено или сведоци, под заклетвом испитани, код иследне државне власти, противио не доказују. (С Но ако је оштећени пресудом судсРРч лишен грађанске части, или је под п2\ лицијским надзором. под стециштем или старатељством, онда не може заклетву као доказ уиотребити. Чл. 16. Испит сведока саопштиће иследна државна власт обема странама, да своје примедбе даду. Лица, која стоје у односима прописаним §. 210., 211.. 212. и 215. грађ. суд. поступка према оштећеном, изузимају се из сведочења. Чл. 17. Ако избор вештака, оцена штете, рад иследне власти није извршен по овоме закону, учиниће првостепени суд своје примедбе, по којима је иследаа државна власт дужна у свему постутшти и понова акта вратити нрвостепеном суду па пресуђење у року одређеном члаиом 11. овог закона. Првостепени суд доњзће пресуду без присуства парничних отрана, којом ће досудити оштећеном од одговорне стране две трећине од процењене штете, или ће га од тражења исте као незаконитог одбити. Ова је пресуда одмах извршна.