Policijski glasnik

СТРАНА 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7

не подлеже плаћању акциса, — то се крчмљење пића никако не може допустити онима, који зато по за'кону немају права, нити плаћају законске таксе за та права. Пошто је тач. 1. уредбе од јуна 1840. одређено, колике количине пића при продаји не подлеже плаКању акциса и казано, ко има право продавања пића на мање количине, начелствоће —Управа — строго мотрити да пиће не крчме они, који уредбом нису предвиђени. Магазиџије и винарски трговци немају права крчмљења, и због тога они у својим радшама не смеју продавати пића у мањим количинама од једнога акова или половине хектолитра. Замењујући овим распис од 12. марта 1903. г. ПБр. 5956, препоручујем Начелству — Управи — да се у будуће тачно придржава овога мога наређења, поступајући иначе у свему по закону. СБр. 4736. 13. Фебруара 1904 год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЂ с. р.

ТТОТВРДА ИСЦРАВА

У 4-ом броју „Гласа Права, к саопштена је једна одлука опште седнице Касационог Суда, којом је утврђено, да исправа, чију је потврду потписао порезник место среског начелника, има вредности, пошто је посао, који претходи самом потврђивању, извршила сама полициска власт, а порезник потписао по наредби среског начелника, дакле у име његово. Не улазећи у оцену питања, колико су разлози опште седнице Касационог Суда убедљиви, ми само констатујемо Факат: да је у нас у опште већ дошло пред суд овакво једно пнтање, као што је ово. Ова појава — да се оспорава вредност исправама, које су потврђене од стране ненадлежних власти ■— казује две ствари, на име: да код нас влада пометња о надлежности, и да у опште има људи, који су решени, да се користе свима неправилностима, које власт учини у утврђивању извесних права и уговора. После овога, са свим природно долази питање : да ли треба оставити и даље ту могућност, да се несавесни људи користе непажњом власти, и односе непоштено туђу имовину на очиглед. И, налазећи, да. овим појавама треба стати на пут, ми осећамо да вршимо једну грађанску дужност, што Кемо да скренемо пажњу надругу једну погрешку, која се, по нашем мишљењу, чини од стране власти баш у случајевима потврда разних обавеза, тражећи одмах, да се та погрешка и поправи, ако је наша бојазан оправдана. На име, ми налазимо, да правна вредност свију обвеза, које су потврђене код окружних начелстава, па те потврде потписали секретари или писари начелства, може доћи у питање. Овакво мишљење ми изводимо отуда, што је устројегшјем окружних лачедстава,

чланом 3, потписивање свију акта, која из начелства излазе, дозвољено само окружном начелнику и помоћиику, те да би, по томе, иотписивање од стране секретара и писара било ненадлежно, па и вредност исправа и осталих акта осумњичеиа, јер не би било саобразно поменутом наређењу, које гласи: »Сва дела из начелства излазећа потписиваће начелник, у одсуству његовом помоћник, а према потписиваће писар." Ово наређење у овоме погледу толико је јасно , да саму ствар не може пикако да измени §. 192. грађ. суд. пост. који помиње окружну полициску власт као надлежну за потврду исправа, јер шта се разуме под именом ^окружне полицајне власти«, и каква је њена блшка надлежност, одређује баш ово устројеније окружних начелстава, чије смо одредбе мало пре цитарали. По њему, пак, писар може само премапотписивати, а никако потписати саму потврду, па макар то било и у одсуству или по наредби начелника или помоћника, јер право преношења те власти на писара није предвиђено самим законом, чак ни онако неодређено, као што је предвиђено §. 17. устројенија управитељства вароши Београда. Све ово, наравно, важи и за секретаре начелства, који је положај установљен истина много доцније, али којима такође није признато право потписивања ни једним законом. Ово, пак, устројеније окружних начелстава закон је, који и данас важи и који се не може ни превиђати ни обилазити, јер је враћено у живот указом од 13. маја 1894 год. и законом од 26. априла 1895. године, те се мора и може поништити само од стране законодавних Фактора. Да би се избегле све незгоде, које би за појединце могле настати поводом овако незгодних одредаба овога устрој енија, њега би требало, бар у овоме његовом делу, изменити још на садашњој скупштинској сесији, обухватајући и регулишући наравно, и све одношаје, створене до сада по њему, како не би настао низ недогледиихпарницаиопасност за очигледна права појединаца.

г) Шифра. на шаблон и мрежу. Као што смо још раније нагласили на овом месту, шифра на шаблон састоји се у томе, што се и писање и читање врши кроз једаи избушен шаблон (на Форму решета), а шифра иа мрежу у томе, што се таква мрежа подмеће испод хартије, на којој пишемо, и употребљава поново, кад хоћемо да наиис читамо. Али такав начин шифрирања најлакше ћемо открити тако, што поједина слова и речи нису у једном равном реду с осталим словима и речима. Ако је пак подметнута мрежа, иашће нам у очи провидна хартија. Та метода има небројених начина, њоме су се радо бавили криптографи 16. столећа. Што се тиче дешифрирања, ствар сто.ји овако : Не нађе ли иследник дотични шаблон, мрежу и т. д., неће моћи ни дешифрирати. Нађе ли пак међу стварима које од дописних с/грана кључ, ускоро ће открити и његову употребу. Не треба заборавити, да шаблон може да се савије тако, да узме врло мали, готово неприметни облик. д) Друге методе. а) Зидарска шифра или шифра на углове. Ова шифра еастоји се из више укрштених линија. У сваком одељењу налазе се по два слова, од којих је по једно снабдевено с по једиом тачком; сад ако се напише слово, које нема тачке, онда се и угао пише без тачке, ако пак слово има тачку, онда ће и угао да добије тачку. Табела за шифру изгледа овако :

ћ1*

1X18*

ас*

рг

Гк*

со*

м-

IX*

ДЕШИФРИРАЊЕ

2. Разни системи шифара (нАСТАВАк) г) Код праве шифре на књигу, која спада у најсавршеније криптограФске методе, служи као основ један за то нарочито израђен речник, у коме су свака реч, као и свако слово и број означени једном групом бројева или слова. За врло важна саопштења могу се учинити још особите мере предострожности, на име ако се бројеви модиФикују одузимањем и сабирањем с помоћу једног уговореног кључа. У опште за л^а^Ке/ШЈђрр.е постоје нарочити речници *'»''Л-"«

Према предњем шаблону, азбука би изгледала овако :

I 1 §

ј к

V □

V И

1X1

Ч г

и V

□

> □

п <

ЛУ

Дешифрирање такве азбуке наравно да није теже него најпростија пермутациона шиФра, али је због њене простоте варалице радо употребљавају. б) ШиФра на конац Оба дописника имају по један штап, који је подељен на двадесет и пет једнаких делова, у којим је деловима унешено по једно слово азбуке у утврђеном реду. Сад кад хоћемо да пишемо, онда измеримо једним белим концем од почетка штапа до првог слова депеше, коју хоћемо да саопштимо, и онде, где конац допре до слова, обележимо на концу мастилом једну тачку; за тим од те ирве тачке измеримо опет до другог слова депеше, па и опет ударимо тачку на концу и то тако даље ра-