Policijski glasnik

ВРОЈ 10 и 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 79

О УВИЂАЈУ ио д-ру Алберту Вајнгарту. Зна ое, да је полазна тачка у истраживању сваког кривичног дела сам увиђа.]. Од њега зависи како квалиФикација дела, тако и оав ток, па и исход истраге. Тога ради треба да буде и рад иа увиђају оавестан и иоцрпан до појединости. Да би се дошло до праве истине, ми ћемо овде у неколико кратких потеза изнети, на шта све има да иази полицијски службеник, коме иадне у задатак да учини увиђа) ио извесном извршеном кривичиом делу. I. Шта треба промотрити? Није довољно само то, да иследник види, уочи и забележи све оно, што се може видети на први поглед на месту извршења кривичнога дела. Врло је често случај, да иследнику падне у очи оно, што није од велике вредиости по истрагу, а оно што је важно, да се не да видети и да је скривено. Тога ради потребно је пре него што ће се приступити увиђају, бити начисто с тим, која питања треба решити приликом истраге, и тада треба приликом увиђаја гледати да се пронађе све оно, што би могло допринети решењу кога од тих питања. У најмању руку треба пазити на ове четири тачке: 1. Положај места где је извршено злочино дело, његову околину и односе појединих одаја једне сдругом ; 2. Могућности и начине на које је злочинац могао доћи и отићи са места, на коме је извршено злочино дело; стање брава, кључаоница, врата и прозора, трагове од ногу и остале трагове прис.утности злочинца, његовог доласка и одласка; 3. Средства и оруђа, која су употребљена за извршење злочиног дела; 4. Радње, којима се злочинац служио у извршењу свога недела. Како се не може одмах знати, како је и из којих мотива злочинац учинио дело, иследник треба да претпоставља разне могућности како се злочино дело одиграло, и тада треба да испита сваку могућност, да ли су из ње могле произаћи такве последице. Вежбањем и искуством многи су чиновници дотерали до великог оавршенства у томе, да на месту извршења злочина сигурним оком прозру оно што је најважније, да брзо комбинују и критички пропрате све оно што имају пред собом, па отуда извуку користи за истрагу. За потврђење овога, навешћемо један случај са шеФом полиције Алардом. Кад је убијена херцогиња Праслин, сви су изгледи били да је ту био случај разбојништва. Позваше Аларда на место извршења злочииа, и он је после једног минута, посматрања спаваће собе херцогињине рекао : „Злочинац није био разбојник, већ љубавник. <( Доциије је утврђено, да је злочинац био њен брачни муж. II. Како треба проматрати? 1. Да би се избегла свака опасност промењивања правога стања ствари после извршења злочина, потребно је учинити увиђај на лицу места што је могуће пре

и брже. Тога ради потребно је постарати се, да се пре увиђаја не измени ни у колико стање заостало на месту извршења злочина после самога извршења. У том циљу треба без одлагања закључати одаје, затворити капијеи све поставити под нарочити надзор; трагове од ногу треба покрити каквим шупљим судом или преврнутим оандуком. ЈГри вршењу увиђаја треба пре свега утврдити то, да ли је стање, које је нашао полицијоки чиновник, онако како је остало по извршењу злочинога дела, или је нромењено. При увиђају не треба чиновник да се дотиче ни једнога предмета пре но би утврдио и у протокол ставио положај и изглед његов при находу, 2. Како се ироналазе трагови? Код трагова од погу прво се проналазе њихове особености, па се тражи тада, где ти трагови иду једап преко другога, па и код ових се траже особености своје врсте. Ако они престану, онда то треба обележити нарочитим штапом и ићи даље у правцу дотадањега трага ; ако се тако не може пронаћи њихово продужење, онда треба промотрити околно земљиште, не би ли се нашао последњи траг. Трагови од кола. Ходан, у своме делу: »0 искуству да се опољни трагови злочина пластично представе,® врло згодно износи пример по коме се види на који се начин може нолицијски чиновник корисно да послужи у истрази траговима од кола. На једном имању извршена је велика похара; сав је плен пренесен колима са места извршења злочина. Према траговима, које су оставила кола за собом, могло се видети, да је на десном задњем точку недостајао један клинац. Премерили су одотојање тога недостатка на траговима, и тако су утврдили величину пречника у точка. Траг је било тада лако пратити; ишло се по њему све до једног много иагаженог пута, по коме је силество кола прешло. Тражили су тада странпутице и скретне путове од тог главног друма, и на пола миља даље од њега нашли су опет на траг од кола са оним недостатком. Он их је довео до пред саму кућу, где су се кола зауставила. 2. Пробе. По неки пут је неопходно приликом увиђаја вршити и извесне пробе, н. пр. колико дуго траје док извесан предмет плива од једне тачке до друге; или за то, да би се могло оценити, да ли треба потпуно поклонити вере у исказ извеснога сведока, који тврди постојање неке ствави. На против, забрањено је вршити пробе са обућом, јер ое лако може променити облик трага, ако се у њ умеће обућа извеснога лица, да би се утврдило, да ли је неко лице било на лицу места извршенога злочина. То није допуштено ни тада кад има много трагова од ногу на расположењу. Ради упоређења и утврђивања идентитета трагова од обуће радије треба правити пробе таквом обућом чинећи нове отиске у земљи, па њих сравнити са онима који су заостали од злочинаца. 4. Како се могу наћи трагови ко)и се не виде? Црвени или загасити трагови врл:о често омакну се из вида човеку, нарочито ако су слабо испољени или их је ,

тешко разликовати од преважније друге боје; то је случај на пример код црвенила човечје коже приликом инсулта од дављења, удараља, стезања, као и крвних Флека на тамној основи. Ти се трагови тек тада добро виде, када се ФотограФишу, јер се на ФотограФским плочама истих јаоније да видети црвенило и загаоитост. него ли што је то случај у природи голим оком. На углачаним предметима могу ое наћи често пута отисци од руку, који су вредни нажње због особености кожних вијуга. Ти отисци могу да буду од највеће вредности са својих папилијарних линија, али, готово без изузетка, не могу се видети слободним оком; хемијским путем могу се они изазвати и уиотребити корисно по иотрагу. III. Како треба утврдити нађено стаље приликом вршења увиђаја? 1. Протокол увиђа,)а. Овај мора бити методично срећен и изложен; у њему треба ићи приликом излагања од општега ка појединостима, од целине ка деловима; треба довести у везу све оно што стоји ма у каквој вези једно с другим, и не враћати се понова на оно што је већ један пут свршено. Треба најпре описати у општим потезима место, кућу, бапггу и т. д. за тим положај и околину места где је извршено злочино дело, пут којим се долази до тога места, па тек онда саму одају и онај најужи круг где је извршено злочино дело, и најзад све остало што се тамо нашло. Треба добро уочити и забележити промене и утицаје, које су учиниле радње при самоме делу, као н.пр. оштећење појединих предмета, трагове, заостала средства и оруђа. Пошто се не може унапред знати, шта ће бити доцније, треба нарочито код тешких злочина навести у протоколу све оне предмете који се нађу на месту извршенога злочина, па ма они и не изгледали у први мах од какве важности за проналазак и утицај на злочин. Даље у протоколу треба изриком означити, који се трагови и остаци нису нашли на месту извршенога злочина, а који су према природи извршенога дела требали да буду приликом вршења увиђаја. Тако н.пр. ако је извршено какво убиство где на чистини, треба тачно означити трагове од борбе убијенога са злочинцем, а ако тога нема, треба навести у протоколу, да земља нигде није ни мало изривена, да се није могло наћи трагова од крви или парчади од одела итд. Изразе »десно«, »лево«, „у близини« треба са свим избегавати у протоколу увиђаја. Одстојања треба увек мерити сантиметром и према странама света. Увек се протокол увиђаја може са свим упростити и лако разумљивим учинити, ако ое поред протокола направи ситуациони план, и онда се само каже: »Положај нојединих предмета као и одаја нађен је у стању које јеизложено у приложеном плану; и онда је нотребно додавати и у протоколу излагати још само оно, што може служити за објашњење плана. 2. Ситуациони илан. Овакав нлаи треба сиремити пре но што се отпочне писање