Policijski glasnik

СТРАНА 94

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 12

вивши Лестреда, који је веселим лицем гледао у посетницу коју му је Холмс добацио. Исте смо вечери седели опет у својој соби у Бекеровој улици, пушећи цигаре и разговарајући о данашњем догађају. — Писао сам Лестреду, поче Холмс, и тражио да нам пошаље све појединости којих за сада немамо и које ће добити тек пошто зликовца ухвања. То му се могло поверити без опасности, јер и ако нема никакве моћи резоновања, ипак је за то непоколебљив, само кад појми шта се од њега тражи. Та непоколебљивост и уздигла га је, те је постао један од првих дедектива у Скотланд Јарду. — ; Онда значи да ово дело још није окончано? запитам ја. — Готово сасвим је окончано. Ми знамо ко је учинилац овога злочина. Без сумње си могао већ и ти извести свој закључак. — Мислим да је човек на кога сумњаш Џим Браунер, магационар на ливерпулској наробродској линији. — Ох, много више него сумњам! — Па ипак не могу да видим у томе ништа друго сем неких нејасних трагова. — Напротив, по моме мишљењу, не може ништа бити јасније. Да пређемо утрвеном стазом. Г.& Увек је корисно, а и ми смо приступили овоме делу, као што се опомињеш, без икаквог предубеђења. Отишли смо тамо да пооматрамо и да од посматрања извоДимо закључке. ПГга смо најпре видели? Једну веома скромну и поштовања достојну женску, која је изгледала са свим невина у томе делу, за тим ФотограФИЈу, из које сам видео да она има још две млађе сестре. Одмах ми је синуло у главу да је онај пакет био намењен за једну од њих. За тим, као што се сећаш, одосмо у врт и прегледасмо необичну садржину у малој жутој кутији. Канап је био, као они што их обично мрнари на лађама употребљавају, и ту се већ одмах осетио морски ваздух у нашој истрази. Кад сам приметио чвор, који ,је својствен само мрнарима, и да је пакет предат пошти у пристаништу, за тим да је мушко уво пробушено за минђушу. што је највећма обичај код мрнара, онда сам био сигуран да се сви чиниоци у овој трагедији могу наћи само међу људима који имају иосла по мору. — Кад сам прегледао адресу на пакету, приметио сам да је адресован на госпођицу С. Кушинг. Најстарија сестра била би госпођица Кушинг, и ако је њено почетно слово С. могло бити и друге сестре. Да бих то расветлио, ушао сам у кућу. — Приметио си, ваљда, продужиХолмс, да сам се уздржао баш у тренутку, кад сам почео уверавати госпођину Кушинг о своме убеђењу да је све то погрешка. — То је било за то што сам баш у том тренутку видео ненгго што ме је изненадило, али је припомогло много истрази. — Знаш већ, Ватсоне, да свако уво има свој нарочити тип, а и ја сам о томе нисао у Антронолошком Журналу. По

томе можеш видети, да сам ја оба уха расматрао као стручњак и да сам запазио њихове анатомске особине. Замисли колико је било моје изненађење, кад сам на госпођици Кушинг приметио, да се њено уво потпуно подудара са женским увом, које сам имао пред собом у кутији. 0 томе није могло бити никакве сумње. Била је она иста скраћеност на доњем делу, као и широки савијутак на горњем; готово исти сви савијуци за унутрашњост ува. Могло се цомислити да је то било једно исто уво. — Разуме се да сам одмах приметио огромну важност тога опаска. Било је јасно, да је жртва била у крвном сродству са госпођицом Кушинг. Отпочео сам јој говорити о њеној Фамилији, и опомињем се, да нам је она одмах дала неке веома важне иодатке. — На првом месту њена се сестра звала Сара ; њена је адреса до скора била једна исга. и према томе је сасвим јасно како се та погрешка догодила и коме је пакет намењен. За тим смо чули и о магационару, који је ожењен трећом сестром госпођицином, да је пеко време био веома интиман са Саром, да је она отишла у Ливерпул само да би била ближе Браунеровима, али да их је свађа доцније раздвојила. Ова свађа је спречила свако дописивање за неколико месеца и према томе, ако је Браунер имао потребе да шаље госпођици Сари какав пакет, он би јој га без сумње послао на стару адресу. — И тако цео догађај поче узимати правилан ток. Дознали смо да постоји тај магационар, поводљив и нанрасит човек — сећаш се да је он одбио место које је било много боље од онога, што је добио, само да би остао близу своје жене — сем тога је наклоњен падавици услед ирекомерног пића. Имамо разлога да верујемо, да је његова жена убијена, као и то да је и један човек - по свој нрилици мрнар — у исто време убијен. Газуме се, да се одмах нојављује као мотив за овај злочин љубомора. За што да се ови докази извршеног дела шаљу госпођици Сари Кугаинг? Можда је она за време бављења у Ливерпулу умешала своје прсте у догађај, који је изазвао трагедију. Имај на уму, да ова линија нароброда пристаје уз БелФаст, Дублин и ВатерФорд, и ако узмемо да је Браунер извршио злочин, онда морамо претпоставити, да је одмах ио извршењу сео на Меј Деј и прво му је пристаниште било БелФаст, одакле је могао иснослати тај ужасни аманет. — Била је још једна ствар могућна, и ту сам хтео добро проучити. Какав несрећни љубавник могао је убити господина и госпођу Браунер, и мушко уво могло би онда припадати мужу. За то сам послао денешу моме пријатељу из Ливерпулске полиције Алгару и молио га за извештај, да ли се госпођа Враунер налази код куће, као и да ли је г. Браунер отпутовао на лађи Ме ј Деј. За тим смо отишли да посетимо госпођицу Сару у Валингтону. — Код ње смо видели, да је вест о чудноватом аманету толико дејствовала на њу, да је добила запаљење мозга, пошто

се болест од тада датира. Из тога смо могли закључити, да је она потпуно разумела значај аманета. Па како од ње нисмо могли добити никаква обавештења, није нам било ни потребно, јер нас је у полицијском одељку већ очекивао Алгаров одговор који је био потпуно тачан: Стан госпође Браунер је више од три дана затворен и суседи су мишљења, да је она отишла својој родбини на ви^ење. Известио сам се код бродарског друштва, да је Браунер отпутовао на лађи Меј Деј и рачунам да ће сутра на ноћ стићи у Темзу. Тамо ће га пресрести тврдоглави, одлучни Лестред, и ја ни најмање не сумњам у његов успех. Шерлок Холмс није се иреварио у свом очекивању. Два дана доцније добио је велико писмо од Лестреда. — Лестред га је добро ухватио, рече ми Холмс. Можда ће те занимаги да чујеш шта каже ? (свршиће ое) оа енглеског, Мих. А. Рашковић

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Е Покрађа драгоцености у Угарској. Непознати зликовци ноћу између 6. и 7. овог меоеца обили оу у Турокој Каљижи замак миниотра земљорадње Беле Талијана, и покрали и однели ове драгоценооти : 1. Један златан прстен са муром и једним далматин каменом, на коме је био урезап грб; 2. Један златан протен оа жутим топазом, један златан протен оа тиркизом и један златан прстен оа каневелом женском главом, у вреднооти 400 круна; 3. Једну сребрну кутију за цигарете у вредности 2 5 — 30 круна; 4. Један пар мипђуша од правог биоера, келичине лешника и у злату увезан; бисери оу округли са ситним бриљантима и могу се заједно оа оквиром расклопити, вредности 8.000 круна; 5. Један нар минђуша, које представљају лиот на обе сгране у средини са правим бисером, обмотаним златним оквиром са малим дијамантима; о сваку минђушу прикачена је још и по једна кругачица, вредност 1 200 круна; 6. 8—10 ком. златника од по 20 Франака и један од 100 Франака; 7. Један брош у виду потковице , оа бриљантима, у среди заФир, у вреднооти 200 круна; 8. Један дуги оковратни златни ланац за гоопође; 9. Један златан прстен са тиркизом, величине једног пасуља, окружен са дијамантима; 10. Један златан женски протен са рубином. Све ове ствари извађене оу из каое помоћу кључа који је био у једном столу . а који оу зликовци разбили помоћу ловачког прибора. Осим горњега украдени су још и једна мушка хаљина са црвено-плавим драгонирима и једна такође мушка хаљина опет са драгонирима (сиво коцкаста), на овој другој хаљипи има с преда, с доње стране и позади сувих мрља од крви; и најзад украдене су још и једне