Policijski glasnik

ВРОЈ 15

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 133

лазио да иослужи гооте, којих је увече већ мање било. Наједаред улете дечко у собу сав зајапурен и стаде нешто шапутати газди свом. — Ту су. .. шапуташе дечко збуњено, вукући газду свога устрану и напоље. — Шта јеР Говори, рече Младен излазећи за дечком. А дечко се једва прибра. — Идите брзо у каФану. .. тамо су неки људи, ваша жена и ћерка. .. и зет... Баћа разрогачи очи. — Шта кажеш?! — Ено, идите у каФану. . . — ... и зет. Пред самим вратима угледа он две женске прилике п одмах познаде своју жену и кћер. А пред њих стоји Сава. Маричии младожења, млад, стасит, леп и доброћудан наор у чизмама и са малим шепгаром на глави. . . Жена му пође у загрљај, а кћи и зет руци. Младен пребледео, једва трепље. - Ово је Маричип младожења, Сава, вели жена Младену. — Ах, Бог вас поелао, Бог вас сами носљао.. . има Бога. . . и одједаред као смушен јурну напоље, оставивши своју породицу да се изненађена чуди и диви, шта то Младен ради. Да остави своју породицу и брзо појури у собу, где је вечерао. На како стиже унутра, оп догЈЈаби тобожњега зета за прса и стаде га снансно дрмусати пуц гњева и горчине. — То ли ти знаш лопужо никаква... Шта вам је оцо, за Бога, шта се то збило! иоче овај шепртљати, сав пребледео од страха. За Бога оцо, немојте ме тако стезати за гушу, можете ме угушити. Али овај ништа не чује. — Да угушим псето, да угушим. Тако ли ти, лопужо, идеш да вараш и хараш поштен свег. Е, нећеш шта си наумио. — Ама, шта вам је оцо, за Бога ! У залуд се овај отимао: оне снажне руке, које су могле и умеле да на мртво име издеветају мађареког оФицира, кад је овај увредио Србе и српски понос, још су чвршће умеле држати једну лопину, која му је преваром хтела две стотине Форината да однесе. Младен је био веома раздражен : свога досадашњега зета, кога је пуна два дана частио и обасипао сваком милоштом, стаде све више стезати и дрмусати. — Паре, паре, лопужо никаква! довикиваше му, паре; јер ћу те удавити. За тим га дохвати преко паеа и изнесе га из собе у кавану и ту га, пред гостима и запрепашћеном породицом. тресну о патос... — Гледајте људи зликовца и лопужу... зет! зет! . . а оно једна обична лопужа и варалица. Па га узе иретурати. — Паре, или ћу те удавити. .. жпв нећеш изићи испод мојих руку. Овај извуче из грудњака две стотинарке и дрхћући свом снагом врати их Младену, молећи да га само пусти. Поскакаше гости, иеки се умешаше. Младен им објашњаваше ствар, и дога-

ђај са .зетом; а кад дође полиција она очас познаде у овом „зету" познату варалицу Алексу Костића, кога она поодавна јури. м. Павлови-ћ.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Лопови и разбојници по железницама, У последње време јако су се учестали случајеви похаре железничких путника, те је на то обраћена већа пажња, ма да нема толико успеха чак ни у Немачкој, где се полиција свом силом прегла противу тих лоиова. Случај са скорашњим нападом на железничка поштанс.ка кола у возу Париз — Брисел подсећа на најгора времена америчких, нарочито тексанских железничких похара. Од Монса до Бриеела иде воз један сат, ма да има да пређе свега 60 километара, јер има на терену неких тешкоћа, услед којих воз мора да иде уопореном брзином. На тим местима железнички разбојници и лопови са највећом брижљивошћу учестано изводе своје планове. Такав је случај са пругом Остенде — Брисел. Туда је пошта појачана великом стражом, услед огромности количитш аманета од америчких и енрлеских пошта иреко Остенде-а. У возовима на тој прузи, сем поштанских кола има обичпо ио неколико вагона пломбираних и са решеткама, пуних кожних поштанских врећа. У та су кола често, па и сада упадају лопови, отварају их и харају огромне суме новаца. Лопови тих кола обично се јављају као путници прве класе на истим возовима, а имају калаузе, и у згодним моментима вргпе „оиерацијс". У овом последњем случају десио се прави разбојнички напад. За време кад је воз јурио пуном брзином. напало је на поштанока кола шест лепо *обучених људи, развалили су врата, повезали чиновнике, на побацали кроз прозор одкола поштанске вреће у којимаје било нисама од вредности огромне величине. Недалеко преуласка возауједну мању станицу на 48,8 километру пред Бриселом искочили су из воза. Један се од тих разбојника приликом тога искакања тешко повредио и ухваћен је. Лопов железничких путника папада своју жртву још при уласку у воз. Нарочито то чине интернационални кесароши, који бирају за место својих операција обично велике саобраћајне станице. Ту је путник увек снабдевен са доста новаца, налази се обично у неком нервозном раздражењу, нарочито ако нодуже чека на полазак воза; за тим при уласку у воз обичио је јака навала и гурање нублике, а то необично олакшава манипулације кесароша. Полицијр лако хвата кесароше почетнике, али они који заплене по неколике хиљаде, ти умеју добро и да се чувају. Ко нре поласка воза уђе у кола, остави унутра свој пртљаг, да би осигурао себи место, па онда изађе опет напоље, тај има да припише сам себи ако му овај буде украден. То чак и најиредострожнијем железцичком особљу не може да

падне у очи, кад кака лепо убучени господин хоће са пртљагом у руци да пређе у друга кола на возу, или ако се преварио и погрегнно ушао у воз па се враћа. Са коликом дрскошћу раде лоиови пртљага, искусио је пре неколико година персијски носланик на берлинском двору приликом свога пута за Русију. Посланик је изашао из воза у Вилни, па како је у купеу имао мноштво ситнијих пакета са етварима од вредности, нарочито са орденима у бриљантима, то је умолио шеФа станице да за време задржавања воза у станици закључа његов купе. То је овај и учинио, али кад је после 40 минута требало да крене воз и кад су врата отворена, купе је био потпуно празан. Лопови су ушли у купе са противне стране воза, кроз прозор, и однели цео пртљаг до последњега парчета. Пошто је ту био у питању један посланик, руска полиција није пожалила труда и пошло јој Је за руком, да све пакете пронађе кодједног лоповског јатака у Вилни. Путници, који се дају на велика путовања, и своје пртљаге предају на станицама да им се на извесна места експедују, излажу ту своју имаовину великим опасностима. Тај је случај нарочито на талијанским железницама. Из Италије често стижу вести, како је полиција ухватила и нредала еуду ову или ону дружипу железничких лопова, који су годинама на најпреФињеНије начине вршили крађе по железничким возовима целе Италије. Талијански крадљивци генека обично и готово без изузетка служе се калаузима, и кад путник прими на последњој станици свој пртљаг, прими га потпуно исправног и по изгледу недирнутог, али тек кад га отвори, види да му је из њега нестало најскупоценијих ствари. Чак и самој краљици Италије Маргарити покрали су ириликом једнога пута гри свилене хаљипе из њенога пртљага. Тај је коФер отворен, па понова закључан. — Ко преда свој путнички пртљаг да се експедује са које талијанске станице, може се готово рећи, да злу судбину његову има прииисати сам себи. Готово иста таква несигурност, као што је у Италији у овом пдкледу, влада и у Русији. Тамо проналазе читаве дружине лоповске по ж.елезницама и нредају их суду на осуду. Али што је најжалосније, чланови тих дружина су већином особље железпичко, возовођа, кондуктери и бремзери. Па ни у Немачкој није баш таква сигурност, и тамо има непоштених железничких чиновника и службеника. Има иример да је пре неколико година ухваћен један железнички чиновник, који је кроз читавих осам година вршио крађе из путничких пртљага на прузи између Берлина и Бреславе. У стану тога несавеснога чиновника нађен је приликом претр.еоа читав дућан разних хаљина, целих бала илатна, обуће, рукавица, луксузних предмета, мушких штапова за шетњу, мушких и женских шешира, порцеланског и стакленог посуђа, оружја разне врсте, вина, галантеријске робе, коФера, књига, униФорми, мушких и женских сатова и