Policijski glasnik

СТРАНА 290

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30

мачки оФицир био је на тај начин у положају или да чини једно дело, које је ма и у блажој Форми забрањено и кажњиво, дакле да гази позитивне законе земаљске, или да се од тога уздржи, и да онда ради противно наредби даревој, а то значи да напусти војску. Није онда чудо, што оу баш они, који су били бољи, нашли, да су им закони земаљски светиња, и да их они не пристају газити ни по цену ОФицирског положаја у војсци. Они, који су били противници двобоја у начелу, имали су још на својој с/грани и разлог позитивних закона земаљских. Оваква особена квалиФикација двобоја није оправдана и у толико је горих последица, што у том облику као знатно блажија кривица, само изазива његову чешћу појаву. Са гледишта начела кривичнога права убиство, у двобоју извршено, има све карактеристичне знаке једног обичног убиства из нарочите одредбе казненог законика, која се на та дела односи. И кад то стоји, почемусемсже узети да кривице учињене приликом двобоја немају онај правни појам, који се у њиховој оиштој законској квалиФикацији садржи, који су то моменти правног значаја, који би правдали друкчу особену правну природу кривица само зато, што су оне у двобоју учињене, ма да баш за те кривице у првом реду стоји несумњив доказ, да су извршене свесно, и да је одговорно лице радило са пуном урачунљивошћу, да је ресултат двобоја, кривица, коју је извртлио, његово дело. Зашто да он за то дело не одговара по општим прописима кривичног законика, по којима се има ценити његова одговорност за то дело, него за неко друго дело, само зато, што би оно било учињено у двобоју? Ти разлози у ствари не постоје, и мучно их је измислити у облику, који би био оправдан. Тако исто и са гледишта криминалне политике у основи је противно циљу, који треба постићи применом казне, као што је противно и интересима доброга јавног реда појачавати побуде за лакшу решеност на овакве кривице; а та ће решеност бити у сваком случају у толико лакша, у колико казна не одговара тежини саме кривице, у колико је она знатно и управо несразмерно блажија од казне, која је, иначе, за такву кривицу везана, кад је на други који начин извршеиа, а не у облику двобоја. Наравно, да су таквој могућности широм отворена врата онда, кад се двобој ни у опште не казни, а такав је случај онда, кад је на законској основи дозвољен. Исти, дакле, разлози, који се дакле противе особеној кривичној — правној квалификацији двобоја говоре, само још у далеко јачој мери, против озакоњавања двобоја, као слободне радње. Тада се основна начела кривичног нрава, која су, иначе, нашла своје примене и у позитивном кривичном праву — у кривичном законику — напуштена и безвлашће дозвољено у његовом најинтензивнијем и најопаснијем облику; јер је правна безбедност човечијег живота остављена без икакве заштите; јер је Формално, често најтежа кривица, прокламована као слободно дело.

Према овоме, што смо до сада навели, први и пајважнији услов за сузбијање двобоја био би у томе, да се он на законској оонови не признаје и не кажњава ни у којем облику као нека особита врсте кривице, већ према ресултату, што га је двобој у појединим случајевима оставио и према приликама у којима је извршен, да се цени и кажњава по одредбама кривичног законика, које у опште вреде за дело убиства и телесне повреде. Као основни разлог, којим се браниоци удела служе, то је вера, да се на тај начин служи одбрана части у случајевима учињених увреда. Ми смо још у почетку напоменули, да тај разлог може у" основи да буде лажан, да се иза. тога разлога може у ствари да крије сасвим други опасни смер, који је права супротност појмовима о чаоти и моралу. Да нема никаквих других разлога, него могућност за какву опасност и изопаченост правих мотива, који су двобој изазвали, па би било и сувише оправдано, да се такав начин одбране части не сме да дозволи. У овом смислу Др. Биндинг наводи један врло карактеристичан пример, пример, коме се не може порећи на његова оавремена отрана, анаиме, .случај, у коме је извеоно лице, пошто је успело да заведе или можда и одведе жену каквог чаоног човека и да му на тај начин нанесе срамоту, имало још и то задовољство, да изазивањем на двобој том поштеном човеку пројури још и куршум кроз срце, уверен у своју надмоћност, које му даје вешто руковање са оружјем. „Шта је то што не достаје да се оваква радња оматра као убиотво? Где је част таквог дуеланта, и да ли би с њим требало свршити на губилишту или га послати у судски загвор® —- наравно и скоро очајно пита забринути немачки проФесор. Али независно од овако грубих и опасних злоупотреба двобоја, појам части нема никакве везе са двобојем. У основи једне чиото Физичке радње, у којој може да победи јачи или вештији, случај или снага, памет или кураж, шта је то што исход двобоја и у ствари обележава као сатисФакцију увређене части? Какваје то строго етичка квалиФикација, коју дуеланти износе из двобоја, и то квалиФикација, која треба још и. да је појачана, као морална накнада за претрпљену увреду? По чему је ма који од дуеланата после двобоја часнији, него што је био пре двобоја, и шта је онда то, што га је морално рехабилитирало, ако је он пре двобоја и у ствари нанетом увредом претрпео губитак части ? Под претноставком, да је нрошао боље, него онај који га је увредио, његова част исто је онолика, као и пре, јер он није учинио ништа; што и у ствари има значај појачаног моралног угледа. 0 двојици, који се због увреде туку на сокаку, само без претходно извршених свечаних Формалности, које се за двобој практикују, и који су иза те туче изашли окрвављени, свет не мисли, да су ти људи сад морално нешто више, него ако хоћете, па по правилу тако јесте, нешто ниже од онога, што би без тога обележја били.

Свет се диви неразмишљености обојице и готов је да их малко осуди, аа чак и да се умеша, те да им спречи даљу тучу; а неће насти никоме на памет да велича и узноси онога, који је био јачи и песницама ударао свога противника. Напротив, осећај је пре на страни оног другог, али, не осећај који му подиже углед, но осећај сажаљења. Још горе стоји ствар кад резултат двобоја испадне на очевидну штету увређеиог. Он је у том случају поред увреде добио још и куршум или добре ударце. Његов морални углед није тиме појачан, и он је место сатисФакције добио у ствари казну, па евентуално изгубио и живот, упропастив и себе и своју породицу, а све због изопачених појмова о части и увреди, због заблуде, да он вршећи двобој у ствари добија неку моралну сатисфакцију. Доба, у коме је ресултат овакве борбе обележаван појмом Божијега суда, а. тако исто доба »у коме је побеђени сматран уједно и као човек без части, давно је прошло и једино што још двобој изражава, то је спољашње држање дуеланата, које је истина честа сведоџба симпатичпе храбрости, која иде до презирања опасности, али иза које је често и вешто скривен страх могућан®, — вели поменути немачки писац. Али, је ли већа или мања физичка снага, разлог за морални углед једног лица у опште, а нарочито, је ли таква снага и храброст коју неко употребом своје снаге покаже, у стању, да једном човеку поврати част, коју је изгубио, да нокрије морални деФект, који му не достаје и да му створи углед, који му због тога деФекта не достаје. „Ни највећа храброст не може једног лолу направити часним човеком" »оскудица храбрости може у многим односима утицати на част, али доказ о храбрости није у стању да покрије морални де®ект, није храброст што чини једног човека племенитим, већ циљ коме храброст служи. Клеветник остаје неваљао човек и онда, кад се храбро тукао« — вели Др. Биндинг. (наотавиће се) ГЛ. А. ПоповиЂ.

СУДОВИ И ЊИХОВО УРЕЂЕЊЕ за време устам^а о д 1804 —1813. год.

(наставак) „Закон је вилаету То, што је једном „човеку храна, пиће, ваздух, одело и кућа; »то јест као што човек, кад му нестане „хране, нића и друго, мора умрети, тако „и власт без закона мора да пропадне, да »опет у ропство дође, и да се са свим „растргне и погине... Сваки разуман и че»стит човек рећи ће:,ја сам покоран ра»зуму и правди, овде ћу до смрти моје „и гладан и жедан, и го и бос верно слу»шати. Сваки човек, свака жена и дете »у своме срцу говоре: аааоведај ми рап зумно и твори ми аравду , на ћу зато у »нужди и крв пролити." За тим даље наставља како треба у земљи тако разумно и праведно суђење да буде да и осуђени