Policijski glasnik

БРОЈ 32. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 14. АВГУСТА 1905. ГОДИНА I.

ФПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛНСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОДИЦ^ЈСк^ ГДАСНИК" излази једанпут, а према лотреби и више пута недељно. Претилата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државиа и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње За иностранство: годилпве 24, иолугодишње 12 динара у злату. Иоједшш бројеви ,,Полицијског Гласника" не иродају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

ми ХТ ЈЕ Т ^ ]Р I ио милости Вожјој и вол>и народној Краљ Србије На предлог Председника Нашег Министарског Савета, Нашег Министра Просвете и Црквених Послова, а по саслушању Нашег Мииистарског Савета, на основу чл. 54. Устава Земаљског решили смо н решавамо: Овлашћује се Председник Нашег Министарског Савета, Наш Министар Просвете и Црквених Послова, да читањем овог Указа закључи седнице Народне Скупштине, сазване у ванредни сазив на дан двадесет петог јула ове године. 5. августа 1905 год. у Београду. П Е Т А Р с. р. Председник Министарског Савета, Министар аросвете и црквених аослова, Љуб. СтојановиЂ с. р. Застуиник Министра иностраних дела, Ми/.истар војни, ђенерал-штабни иуковник, В. АнтониЋ с. р. Министар војни, ђенерал-штабни иуковник, В. АнтониЂ с. р. Министар грађевина, Влад. ТодоровиЈј с. р. Министар унутрашњих дела, Ив. ПавиЋевиЋ с. р. Министар финансија, Д-р М. МарковиЂ с. р. Министар иравде, Драг. ПеЂиЂ с. р. Министар народне иривреде, М. ДрашковиЂ с. р.

ми ПЕТАРX но милости Вожјој и вол.и народној Краљ Србије Народна Скупштина, сазвана у ванредан сазив за 25. јули тек. године, а на своме Ш-ћем редовном састанку држаноме 1-ог овог месеца решила је : да се избор Максима Сретеновића, изабраног Народиог Посланика за варош Горњи Милановац уништи, што су у бирачки списак за град Гор. Милановац уписани и на гласању гласали и извесни грађани из општине брусничке, и нареди нов избор. Према томе решењу Народне Скупштине, на предлог Нашег Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Нашег Министарског Савета, на основу члана 100. Устава, члана 10. закона о пословном реду у Народној Скупштини и члана 2 и 93. закона о избору Народних Посланика Наређујемо : да се на дан двадесет осмог августа 1905. године изврши нов избор једног Народног Посланика за варош Гор. Милановац, за скупштинску периоду 1905., 1906., 1907 и 1908. годину. Наш Министар Унутрашњих Дела нека изврши овај указ. 7. августа 1905. год. у Београду. П Е Т А Р с. р. Министар унутрашњих дела, Ив. ПавиЂевиЋ с. р.

СТРУЧНИ ДЕ0

Д у Е Л ^АО ПРАВНИ И КАО ЕТИЧГ^И ПОЈАМ (СВРШЕТАК) Избацивањем двобоја из редова, у којима постоји, спречило би се његово ширење и међу елементе, за које он у опште није дозвољен. Међутим нема никаквих нарочитих разлога, који би спречавали да се двобој и из официрских редова избаци. Појам части и код ОФицира један је исти за све људе, па и за све чиновнике, којима, у начелу, и оФицири припадају. Истина, као представник оружане силе и безбедносги државе и као такав јавно обележен униФормом, официр с правом осећа, да не сме трпети да му се наносе увреде ; али оно што против тога треба чинити не припада њему, и то не само због свога личног интереса и части, него и ради достојанства великога јавног позива, коме служи. Било би одиста ружно, више но у осгалим случајевима, да један представник оружане силе народа, који треба да чува и брани ауторитет државне неприкосновености, и који је самим тим и морално више ангажован да скрупулозно пази, да се тај ауторитет не омаловажи и не оштети, — да ипак олако сноси увреде и клевете, које унижавајући њега, унижавају посредно и оно достојанство, које је за тако високу службу потребно. И јавни је интерес, у толико, за чиновнике у опште, а за оФицире још и више ангажован, да се увређеном частољубљу да што пре и што потпунија сатисФакција, па било да та увреда долази од стране другог оФицира, било од стране грађанина. Али да се све то постигне, нашто прибегавати установи, која се јављакао аномалија и с правног и с етичког гледишта, која не само што не служи јавноме реду, него је овоме у основи противна; другим речима, нашто се служити двобојем као самовласном употребом Физичке моћи? Не би ли било далеко целисходније и при-