Policijski glasnik

№0.1 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 325

мачем о бедрима и топузом о ункашу (знаци власти) по пашалуку. односно по својој епархији али су више били на услузи турским властима него ли својој пастви. Разуме се, да о каквом епархијоком суду у оно време није могло бити ни речи, али није тако било и за време устанка. У прво време, кад су установљени поменути судови по ослобођеним крајевима, они су расирављали поједине предмете канонске природе, који треба да потпадну само под црквене судове. Па опет 1807 године и скупштина и Управни Савет старају се да заведу црквене судове. Првих дана месеца новембра 1808 године, кад је Родофиникин ириложио уз свој извештај наведени опис судских места у Србији, навео је и кратак опис духовних судова, који су у оно време постајали. Уз то и напомене своје, шта би ваљало изменити у саставу духовних судова 3 ). Тај кратак опис духовних судова гласи: „За дрквене послове односно за пона„шање свештеника, за шкоде, за развод ,и женидбу уређено је такође три суда: 1)1 суд „Овај суд састављен је из намесника, зДва свештсника и из два кмета. »И суд „Овај суд састављеи је из протопопа, „из једнога намесника, из двојице свеш„теника, једнога кнеза и двојице кметова. »III суд »Овај пак суд састављен је из архи„јереја, двојице протопопа, двојице на„месника, двојице свештеника, једнога »начелника нахије, два кнеза и два кмета; „и најпосле, ко овим судом није задовољан »могао је поднети жалбу Правитељству„јушчем Совету.« 4 ) Јасно се види из овога да је духовни суд био у ондашњем срезу, ондашњој кнежини и у ондашњој епархији. Први се суд стаотајао из пет чланова, други из седам, а трећи (епархијски) из десет чланова. Какав је и колики је био делокруг ових судова тешко је тачно рећи, али из наолова, који је Родофиникин дао, описујући ову врсту судова, види се да су ови судови имали под собом школе, да су водили бригу о владању свештеника ида су расправљали спорове око развода брака и спорове око женидбе. Али с друге стране кад се разгледа деловодни прототокол Шабачког Магистрата, види се да су и магистрати у оно време расправљали брачна парнице и спорове око жеиидбе. Отуда се опет види да није бимјасно обележена граница између надлежности световних судова и црквених судова.

"ј Родофиникииово иисмо од 9. новембра 1808 године кнезу Прозоровском. СП.Б.В Учен. Архив. Глав. штаба. Д&ло 257. част IV. 4 ) Напомена Родокиникннова ка овој врсти су»ова гласи: ^Корисно би било искл.учити из ових .оудова светске људе. У Београду уредити духовну .конзисторију, која сад не постеји, и ако не буде ,»рогивно политичком положају ствари, то оставити .Српску Цркву да буде зависна од Светога Руског ,0инода, и не допустити Цариградском Патријарху ,м се меша у поелове Српске Цркве." 1

Срби устаници у оно време нису имали спремних људи у црквеном праву (канониста) као год ни у другим струкама, за то им је било тешко и завестн и утврдити цркиене судове. С тога су пх, наивне и невеште, могли често пута заводити и још већу пометњу уводити у њихове ондашње несређене односе. Управни Савет мислио је и крајем 1808 и почетком 1809 годиие, докле је трајало примирје, да уведе ред у црквене односе онога времена. Али пошто нису имали вештих људи за тај посао то им се готово самовољно наметну два човека врло незгодна и то Илија Новокрешченов 5 ) и некакав протођакон, прогнан из Црне Горе®). И један и други не беху за тај посао, али се они наметаху да буду неке чињенице у Савету и да заводе неке уредбе. Родофиникин вели да су они хтели да саставе уређење Србије и да јој даду законе. Они су прво написали некакву грамоту као од стране Савета Новокрешченову где су хвалили услуге његове учињене Србима и погом наручиваху њему да састави духовни суд. Ову грамату Новокрешченов однесе у Совет где су и печат ударили, најпосле наименовали чланове за духовни суд, и то многопомињатога ђакона с другим лицима сличним њему. Све је ово учињено без знања овдашњега митрополита'). Како је крајем марта 1809 године дошао глас у Србију да је прекинуто примирје између Русије и Турске и да се понова отпочиње војна, го су се и Срби оставили даљега унутрашњега уређења Србије, већ су се почеле спремати за рат. А установе и уређења заведена у Србији до краја 1808 године остадоше непромењене до реФорама 1811. године. IV Судови иосле ре®орама 1811. године. Јануара месеца 1811. године извршене су знатне реформе у Србији. Те реФорме у главноме састојале су се у томе што Карађорђе и даље остаје врховни госаодар земље, коме се око 65 старешина заклело на верност и послушност како њему, тако и његовом законитом потомству у свако време и на свагда, како у срећи тако и у несреКи. После Карађорђа, као врховнога поглавара, Иравитељствујушчи Совет сматраће се као највиша

5 ) Капетан Илпја Новокрешченов Србин је. Раније је био поручником у руској војсци, у чЈгујевском козачком пуку, па је пензионисан 31 декембра 1800. године. У време устанка 1804 године послао га је руски министер Иностраннх дела у Србију, гдо се он назове капетаном. Срби су га јако заволели, п он је с малим прекидом остао у Србији до 7. марта 1809 године. Отишавши у Петроград он напише као неку гужбу Министарству Иностраних Дела против Родофиникина. Доцније је допао и затвора и шта је најпосле с љим било, не знам. По где где називају га Угринчић — Требињски. Сам се потписивао: капетан ^БаВ Новокрепденовт.* и »порутчик Беинт. Новокрешенов -б*. ®) Ко је овај ђакон, не знам. За њега Родофиникин каже само да га је, као прогната из Црне Горе примио у стан да га, као сумњива човека, има при руци. ( Родофин . писмо кнезу Прозоровском од 12 Фебруара 1809). ') Писмо Родофиникиново од 12 Фебруара 1809. год писано Прозоровском. С.П.Б. В.. Учен. Архив. Глав. ТПтаба Д'ћло ЈГ» 257. частг. V.

власт у земљи. Старешине и цела скупштина заклеле су се, да ће заповести Савета свагда слуша^и и њима се покоравати 8 ). Поред Совета јављају се сад први пут министри под именом попечитеља, који су уједно и чланови Управнога Савета. У исто време јавља се и министарска одговорност, јер се у првом указу Карађорђевом, којим се постављају саветници и магистрати, у тачци 5 вели: »Овде раздељени чланови Савета (ми»нистри) сваки посебице примиће упу»ство по својем послу, шта и како треба »да ради. Та упутства свакоме ће мини»стру бити закон." А тачка 6 гласи: »Сваки члан Савета (који је министар) „биће одговоран за свој посао у свако »време, па био тај посао добар или рђав к . 9 ) Управни Савет је под председништвом самога Врховнога Господара земље, а у њесовом одсуству онај, којега он наименује за својега заменика. У самом Управном Савету образовано је засебно одељење под именом Велики или Пародни Суд , који је називан још и Вилаетским Судом. Председник Великога Суда био је уједно и министар нравде. За првога министра правде био је наименован Петар Добрњац, али како се он није хтео примити тога звања, већ отишао из. земље, наименован је Илија МарковиК, који је у исто време био и велики судија, јер кад је био постављен за министра правде Петар Добрњац речено је: да је он у исто време и велики суди)а вгслаетски, а у дипломама, које су написане 11 јануара и иослате војводама, вели се, да сваки има од великога судије вилаетскога да тражи уиуство за оне, који скриве, како ће се казнити. 10 ) Велики судија вилаетски поред тога, што је министар правде, у исто време је и председседник Великога Суда. Седнице Великога суда држане су за себе а седнице министарства за себе. и ) Колико се види из »Деловоднога протокола (< Кара-Ђорђа Нетровића, Велики Суд био је овако састављен: Председник Великога Суда и министар правде Илија Марковић, чланови Јанко Ђурђевић, Павле ПоаовиК и Велисав СтанојловиА. За секретара Велшсога суда постављен је Гаврило НиколаЈевиЛ б Фебруара 1811. године 12 ). Осим ових да ли је још који био у Великом Суду не може се извесно рећи. Бата Лака у својој Историји Устанка вели, да се овај суд састајао поред председника још из шест чланова и потребнога броја канцеларијскога персонада 18 ) Норед установе Великога Суда види се траг о једној врло паметној намери ондашње скупштнНеГ Само се за сад не 8 ) С.Н.Б. В. Учен Архив Главнога Штаба Д'кш ј\г 257. частв XI. в ) Решења скупштине од 8, 10, и 11 јануара 1811 године преписао сам у С.П.Б. В. Учен. Архиву Глав нога Штаба. ,0 ) Вук Караџић. Грађа I. стр. 103. п ) на истом месту стр. 100. 12 ) Диплому Гаје Николајевића штампао сам у Споменику XXXVII стр. 139. '•'Ј Бата Лака. Историја Устанка стр. 8В5