Policijski glasnik

СТРАНА 414

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

адочинац, који полази да учини замаишо, добро смишљено кажњиво дело исто извршивати оамо на добро познатим му местима, у којима је он добро упознат са свима навикама л>уди, путовима и тајним пролазима. Ова је мисао тачна. Али професионалан злочинац, који путује, с особитом љубављу полази на вршење таквих кажњивих дела, при којима му је његова неиознатост и туђинство тако драгоцено, да ово само постаје средство ради постизавања циља. Ако то нак није случај, онда ће он у иностранству само таква места изабрати за позорницу својих делања, у којима може у напред рачунати, да ће имати посла са сличним, познатим му односима. Туђинство и непознатост бива средство извођења пре свега за најтежа злочинства, при којима је туђинска околина безусловна претпоставка за мирно довршење кажњивог дела. Овамо долазе убисгва рођака или иначе блиских лица. Типично је овде гровање ради добијања надследства. Жртва се под изговором путовања намами у иностранотво и гу бива отрована, међу тив! заостали у завичају рођаци заварају се извештајем о природној смрти. Врло основана сумња о таквом злочинству појавила се у случају са Др. Бернштајном, и ако се у Минхену изрекла пресуда само због преваре. Према новинарским извештајима занима се у последње време полиција у Риму смрћу некога Руса, Смирнова, за кога се вели да га је тамо његова метреса убила и помоћу лажног тестамента наследила. Убице путници појављују се и као убице, који из навике чине убиства ради задовољења своје похотљивости; ови су већ и због узбуђења, које њихова ужасна дела изазивају, принуђени, да често мењају места задржавања. Француз Видал опасно је избо 24. новембра 1901.годинеу Ници једну проститутку, за тим је извршио такав исти злочин 6. децембра у Марсељу, 13. децембра убио је једну проститутку у Тулону, а 23. децембра одсекао је врат једној младој Швајцаркињи у брзом возу Ница-Монако. За Јасдиез Ље Шррег-а вели се даје у Њујорку починио недела, слична онима која је раније био починио у Лондону, и да је сада тамо ухваћен. Али овај глас није поуздан. РаФинирано користовање том особином бити странац показује хохштаплер (варалица), који путује. Основна погодба за његове операције јесте, као што му и само име показује, увући се у више кругове који су за њ иначе неприступачни. Да су пак за ово лепа спољна појава и манири, окретност и поузданосг, безусловне претпоставке, не треба нарочито спомињати. Стога су и представници ове врсте злочинаца чешће бољега порекла; по кадкада су пак хохштаплери изучили навике великога света служећи као камердинери, келнери итд. Али ипак у целокупној појави хохштаплера показује се скоро увек веки остатак од неприродности, што ће ретко измаћи оку пажљивога посматраоца и познаваоца људи. Овај недостатак покушава проФесионални хохштаплер најрадије да заглади представљајући се као странац. Странцу се свуда,

па и у Немачкој, гледа кроз прсте за по пеку особину и незнање. Нико не замера страном пуковнику збогпотпуног незнања пруске ранглисте, исто тако ни шпанском херцогу за тако незнатно познавање немачке класичне литературе. Осим тога избегава хохшгаплер у иностранству састајање са ванредно омрзнутим му ранијим познаницима или са полицијским чиновницима, који се већ почињу за њ интересовати. У Верлину су оперисали хохштаплери талијанског, шпанског, Француског, белгијског, холандског, луксенбуршког, швајцарског, скандинавског, руског, енглеског, американског и аустралијског порекла. Најпростија Форма овог деликта извршује се иа тај начин, да се варалица представља као лице из вишега сталежа, или као пропао човек, који сада своје тобожње сталешке другове моли за помоћ. Ова се превара доста често у највећем обиму извршује с адресама, које су по азбучном реду уређене, помоћу просјачких писама по разним мустрама, а често и номоћу спепијалног секретара, који ова писма пише. Типичан случај ове врсге показује нам опис живота Андријана Гордера. који је 1843. године у Холандији рођен. Он је као ђак у једноме манастиру траписта у Канади научио спољне свештеничке и калуђероке навике и обичаје, говорио је перФектно енглески, Франнуски и холандски, и живео је од превара. које је извршивао према свештеним лицима, представљаЈући се као сабрат, који путује ради послова свога калуђероког рада. Његов је главни циљ увек био да дође до зајма, да добије путни трошак и хонораре из задужбина, које код католичких цркава постоје у корист отраних духовника радивршења божје службе. На овај је начин Гордер пропутовао целу Америку, у Француској се појављивао као визитатор трагшста, у Остенду као владика и помоћник архиенископа од СанФранциска, за тим се окренуо у Швајцарску, Аустрију и Немачку. У многим од ових земаља, последњи пут у Минхену, издржао је тешке казне. Ако се хохштаплер појављује појављује као пунокрван племић, онда је он наравно самим тим, што је успео ући у аристократске кругове, још мало добио. Иреваре према гостионичару, код кога је одсео, обезбеђују му у најбољем случају пријатан живот за неко време. Покрај тога. ће можда још закачити са малим позајмицама лица, са којима се дружио. Знатпије добити покушава варалица да постигне куповањем скупоцених ствари на кредит. Поред тога понајвише се служи лажним чековима. Леп пример за ово пружа вам случај са Енглезом СесП Непгу-ом, који је, елегантно обучен, по каткада у униФорми ђенералштабног оФицира, са орденима на нрсима куцовао драгоцености, плаћајући их лажним чековима и дижући, по иравилу, још и повеће суме готовог новца на њих. Овај је маневар он извршио 26. септембра у Хамбургу, 16. октобра у Бечу, 18. октобра у Београду, 29. октобра у Минхену, 31. октобра у Базелу, 2. новембра у Ттрасбургу, неколико дана доцније у Бриселу, најзад 16. новембра у Женеви.

П Р е кратког времена био је у Паризу ухапшен хохштаплер Џемс из Ричмонда, који је путовао оа своја два служитеља Црнца и 25 коФера. Оп се дроко и сграсно коцкао у Сан Рему, Ници, Монте Карлу, Неапољу и Кајиру, плаћајући губитке лажним чековима, а добитке трпајући у џеп. Поред тога се интернационални хохштаплер врло често упушга у варање помоћу женидбених планова, при чему ио каткад дође и до истинског венчања, као у случају злогласног Манолеску. Дешавају се и шпекулације са хомосексуалним наклоностима. У једном случају изнуђавања, о коме се у Берлину судило, играла су извесну улогу писма из Хамбурга, Копенхагена, Брисела, Антверпена, Лондона и Капштата. (наставиће се) Др. Драг. А. <ас»> ЦОСДЕ ГНДОТИННРА^А Јуна месеца тек. год. гилотиниран је у Лоаре-у (Француска) неки Лонгиљ , који беше осуђен па смрт због више злочиних дела. Погубљењу овом присуствовао је и Д-р Боарије у циљу физиолошког посматрања и испитивања покрета и свести погубљеног. 0 својим опажањима Д-р је поднео тачан и у сваком погледу веома интересантан извештај месном лекарском удружењу, које га је публиковало у последњој свесци Архив а за криминалну антроаологију (Агсћјуеа сГап!;ћгоро1о§1е ептте11е). Бво што вели Д-р Боаријв : »Чим је Лонгиљ положен на гилотину, прошао сам напред и стао поред корпе у коју је имала пасти одсечена глава: На овај начин ја је ни за тренут нисам испустио из очију. После неколико оекунди очекивања, зачу се један потмуо звук, а одма по овом глава полете у напред и паде у корпу. Захваљујући орећном случај\ глава јепала и у корпи остала усправљена за све време мога посматрања, те према овоме није било никакве потребе да је додирујем и у руке узимам, као што су то погрешно објавили неки листови. Не мењајући, даље, ни уколико положај главе, приступио сам одмах њеном испитивању, и прво што сам на њој уочио то је, да су се очни кааци и усне неиравилно грчили за време од 5—6 секунди. Овај исти појав констатовали су пре мене и многи други, те међу њима и Д-р Сен-Мартен, који се овим стварима највише бавио. »У истом тренутку, вели он, кад одрубљена глава пада у корпу која је пред гилотииом, лице, јагодице и усне добијају боју љубичасто-плаву, веома интензивну. Ова навала крви у лице не произлази никако услед стезања врата обручем, јер у једном специјалном случају горњи и покретни део обруча није био спуштен, па јо ипак наступио исти појав. Чим је глава пала у корпу, наступили су грчевити покрети мишића око очних капака и усана, и трајали од прилике пола минута. Ово грчење мишића, које ое у осталом посматра и код животиња, може понекад трајати и до два минута.®