Policijski glasnik

СТРАНА 192

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

Штамгш 1\раљ. Срп. Државна Штампарија уредиик, пушан ј^лимпић

код «Топ.шце» у Макензијевој улици на Врачару, разваливши троја врата. Унутра је покушао да калаузима отвори касу, али у томе није успео, јер му ое један калауз у брави заломио и тако оваки даљи рад на отвавању касе осујетио. Онда је он из бакалнице покупио нешто

лазећи своју линију приметио је, да у Макензијевој улици пред каФаном код „Топлице" не гори Фењер , који ту увек редовно светли, те посумња и дође до каФане, где је прегледајући нашао да су каФанска врата из дворишта отшкринута. Стражар се после овога одмах сетио шта је, на је опалио из револвера један метак и тиме позвао у помоћ суседне стражаре, од којих је један отишао у кварт да извести дежурног писара, други за газду од радње, а остали остану да ту пазе. Кад је дошао и дежурни писар из кварта, предузму сви тражење по околини. У томе је се крадљивац вратио за онај други део остављеног еспапа и таман кад је дошао да га узме примети га један од стражара и пође к њему. Он се онда нада у бегство, а стражар избаци за њим метак, те и други потрче, али се крадљивац изгуби у једном житу ту у околини. Дежурни писар нареди онда те се опколи њива са жигом и почне по њој тражити, па га одмах и нађе где лежи у житу , те га ухвати, ствари нађе и у кварт га отера, где је одмах крађу признао. По начину како је ову крађу извршио и по средствпма којима ее при истом служио, Вјекослав се испољио као препредени и отари крадљивац. Тако пре него што је пристунио нослу уврнуо је Фењер пред радњом, а по том пресекао жице од електричног звонцета, како не би газда из свога стана могао тражити помоћи ако би што приметио. И заиста признао је, да је и у Хрватској осуђиван за опасну крађу и да је затвор издржао у митровачком казненом заводу. При њему је нађен бележник, у коме је убележено пуно којекаквих имена, међу којима

обичне развијености, плав, косе и бркова смеђих, од одела носи: старе чакшире и гуњче од црног сукна, кошуљу од тежињавог нлатна, на глави шајкачу. Стојмен син Милана Станковића, родом из Гургуровца (срез јабланички), стар 33 год., стаса средњег, сувоњав, косе плаве; од одела има: уске чакшире, копоран, фермен, а на глави шајкачу. Од особених знакова има

У Београд је дошао Фебруара месеца и под заштитом уредних исправа радио овде онде, а највише код Георга Хена, турпиоресца у Сарајевској улици. Поћу између 21. и 22. овог месеца, дакле на први дан Духова, у саму поноћ, обио је са једном нарочито спремљеном ћускијом, која је с једпо стране шиљата, а с друге спљоштена и оштра, и калаузима, бакалницу и кафану

испод руке једну опекотину, а на палцу једне ноге белегу од посекотине. Препоручује се свима полнцпјским и општипским властима, да за свима горе пмснованим злочипцима најживље трагају и нађене стражарно упуте лесковачком првостепеном суду с позивом на акт Бр. 1 1557. Стојан Манојловић, позната варалица, чији смо онис и слику износн.ш у 30. броју ((Полицијскога Гласника" од прошле године, одговара код пачелства округа крушеиачког за протурање лажног сребрног новца, али се налази у боготву. На сву прилику, да со Стојан бави гдо по Србијн, издајући се иод лажним именом за каквог учитеља, чиповника или изаслаиика каквог сиротног манастира за купљење милосгиње. Стојан је врло препредепа и дрска варалнца, родом јо из Трстеника, стар око 38 година, висок, сувоњав, црномањаст, упалих црпнх очију. Износећи ФотограФију његову минпстарство препоручује свима полнцијскпм и општипским властима, да за Стбјаном трагају и пропађеног стражарно упуте пачелству округа кругаевачког с позивом на Бр. 960.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Ево нам опет једнога пречанина, сличног ономе Стевану Шавгаићу, што смо му раније олцку изнели, а чији је и земљак. Имо му је Вјекослав Најпар. И он је скоро пуштеп из аустро-угарских тамппца, па снабдевеп уредним пасошем и радничком књигом к нама упућен.

од ствари и еспапа шго је могао понетп и однео, но како све те ствари није смео од једном пронети кроз варош јер су неке биле гломазне, он је половину оотавио ту у Слизини преко пута, а оа оном првом половином отишао и однео у радионицу евога мајстора Георга. Баш у том времену кад је он прву партију ствари однео, ноћни с-тражар из тога краја оби-

и неколико познатих београдских Фирми , којима је по свој прилици такође смерао да учини ноћне походе. Ако би ко што знао о овом Вјекославу, моли се да то достави Уирави града Београда или кварту врачарском, јер је готово сигурно, да њему ово није прва операција у Београду.