Policijski glasnik

БРОЈ 38. у ВВОГРАДУ НЕДЕЉА 17. СЕПТЕМВРА 1906. ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСН ОЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОПИЦИ^СКИ ГДАСК-ЦЧК" излази једаппут, а према потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код симју полицијских власти и износи: 20 дцнара на годину за државна и општинска надлежтва, а за спе друге претплатнике у опште 12 динара годишње За ппостранство: годишље 24, иолугодишње 12 дииара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не нродају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

ми ПЕТ.А.З? X ио милости Вожјој и ло.т.и народној Краљ Срби1е Пошто ће Наш Министар Унутрашњих Дела, СтојанМ. Протић, одсуствовати неко време од дужности, то на нредлог Председника Нашег Министарског Савета, а на основу § 12. устројства цептралне државие Управе решавамо : да Нашег Министра Унутрашњих Дела, за време одсуства, заступа у дужности Председник Нашег Нинистарског Савета, Наш Министар Иностраних Дела, Никола П. Пашић. Председник Нашег Министарског Савета, Наш Министар Иностраних Дела, нека изврши овај указ. 9. септембра 1906. год. у Београду. П Е Т А Р с. р. Председник Министарског Савета, Министар иностраних дела, Ник. П. ПашиЂ о. р.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутраши,их дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се : Димитрије Xристић, по старом закону начелник треће класе среза пчињског, на основу § 70. закона о чиновницима грађаиског реда, стави у пенсију, која му по годинама службе ирипада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 9. септембра 1906. г. у Веограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је, да се: Петар Митровић, секретар треће класе начелства округа тимочког, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 9. септембра 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 1. септембра 1906. год. Бр. 5591, донето на основу тачке 9. члана 144. Устава земаљског, које гласи: да се Франц Дивиш, монтер железничке радионице из Ниша, родом из Беча и аустриски поданик, прими у српско поданство заједно са женом Маријом, изузетно од § 44. грађанског закона пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 9. септембра 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 2"2. аг.густа 1906. године Бр. 5411, донето на основу тачке 9. члана 144. Устава земаљског, које гласи: да се Јован Поспишил, пословођа железничке радионице из Ниша, родом из Бохора у Моравској у Аустрији и аустриски поданик, по молби својој прими у српско ноданство заједно са женом Вожаном и малолетним сином Александром. изузетно од § 44. грађанског закоиа, пошто је поднео уредан отпуст из досадањег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31. августа 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЖЕНСКИ ЗЛОЧИНАЧКИ ТИП по Ломброзу

Уносећи нове мисли у криминалну психологију и антропологију, стварајући нове теорије, Ломброзо је живим бојама нацртао слику злочинца, који се јавља као продукат тешких социјалних и материјалних услова, као и злочинца оптерећеног наследством и дегенерацијом. У многим појавама. које су дотле сматране као нормалне, он је нал:азио патолошког елемента, и довољно је само да поменемо његову теорију о генијалности, коју он сматра као известан невроз на епилептичној бази. 1 ) Па ако је у многим питањима и био парадоксалан, он ипак има неоспорних заслуга. Описујући тип злочинца, који је по његовом мишљењу особите антрополошке организације, он вели да се злочинац одликује од нормалног човека не само својим физичким и моралним склопом, него и физиономијом. Италијанац злочинац, по Ломброзу, мало је већи од средњег раста, са широком лобањом, уским и ниским челом и ретком длаком на лицу; главе је веће или мање него код нормалног човека, неправилних ушију, асиметричног лица, јако развијене доње вилице и испалих јагодица — то су његове Физичке одлике. Неосетљивост према болу, равнодушност према смрти, слабо памћење, лукавство место ума, сујеверје место религиозности — јесу његове карактеристичне психичке одлике. То је слика рођеног злочинца, који се разликује од криминалоида т. ј. случајног злочинца, који врши злочин под утицајем страсти и који нема особитих одлика ни физичких ни психичких. Али на основу доцнијих експеримената, Ломброзо је у многоме изменио своје

С. 1 још 1 зго 8 о — Еиилеисија Нацолеоца,