Policijski glasnik

СТРАНА 366

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

♦ ВРОЈ 44

3. То, што је мало час о одговорности правног лица за поступке његових органа казано, важи и за државу као правно лице јавнога права. И државз изјављује своју вољу нреко својих органа — чиновника, и оно што чиновници у вршењу званичног посла учине, сматра се да је држава учинила. Али у иогледу државне одговорности за поступке својих чиновника нрави се у правној теорији ова разлика: а. Пре свега државна делатност може бити двојаке природе: или држава вргтш иреко својих чиновника јавну власт, послове, који се означују као јавно-правне Функције државне, или држава предузима иослове приватно-правног карактера, послове, који се означује као приватноиравне Функције државне власти. У иослове јавно-арпвног карактерз. долазе: вршење правосуђа (извиђање и пресуђење спорова, вођење интабулац. књига, извршење судских иресуда и др.), обезбеђивање живота и имања грађана (полиција сигурности), наплата царине и иорезе, војна и просветна делатнрст државна и др. У иослове аривато-иравног карактера долазе: лослови државних железница (иревоз робе и иутника, грађење железничких ируга), поштански, телеграФски и телеФонски саобраћај, послови државних еконо мија, грађење и оиравка државних зграда. путова и др., експлоатисање шума, рудника, ПЈшмање новаца на чување у државиим касама и деиозитима и т. сл. Онамо дакле где се држава појављује као највиша власт , која дрлгављанима заповеда и не трпи противљења , онамо где се испољава однос потчињености држављана према држави, имамо јавноправне Функције државне, послови државних органа, који из тих Функција истичу, јесу јавно-правног карактера, а онамо где се држава упушта у приватно-правни саобраћај, где не заповеда на основу своје највише власти, већ улази преговоре с грађанима и ступа у иословне односе с њима, ту имамо приватно - иравне Функције државле, ту се јављају послови приватноиравног карактера. 5 ) (паставиће се) Д-р Д. АранђеловиЋ. дећи у томе својству, учинила как.чв иступ због непослушности гтрема полицијским и општинским властима или иступ, који би се тицао сигурности лица и имања, здравља, чистоте, уредности и угодности јавног саобраћаја, тишине или кварења и уништења туђе имовине — казниће се у место органа само друштво, а поред тога оноће одговарати и за накнаду штете, ако би је било. На спрам друштва могу се нрименнти казне из тач. 2., 4. и 0. § 310., а где закон одређује казну затвора, друштво ће се казнити новчаном казном по § 315. м Према овоме друштво може бити кажњено новчаном казном и одузимањем ствари. 5 ) У осталом и поред овога овде изложеног критеријума за поделу, није увек баш тако лако. одредиги границу између јавно-правних и приватно-правних послова државиих, пошто су често извесни послови такве природе, да носе на себи карактер и јавно-нравне и приватно-правне Функције државне. СНегке^ у свом реФерату о питању, које се овде расправл.а (в. УегћапсПип^еп с!е8 28. Веи1;зсће11 Јиг181еп1;а§е8 В. I. стр. 116.) вели: да у свима односима мешовпте природе, а иарочито у погледу управе и користовања јавним установама наступа по грађан. зак. (немачком) одговорност државе, општине и других јавних кориорација. Јп с1и1ло соп1га Пзсит (у сумњи против државе).

ПОУКЕ И УПУТИ При упућењу на ларницу појединих лкца. рок за подигнуће парнице има се одредити од дана извршности дотичног решења, а не од дана саолштења. Милош В. И., инжињер желозничке дирекције. молбом од 1. новембра 1903. год. обратио ое суду ошитине града Београда и тражио, да инжињер општински Изврши нремер имања Враће И на топчидерском брду, ради убаштинења. Према овој молби, општински инжињер нзвршио је премер и поделу овога земљишта и скице предао молиоцу ради израде тапија. Стараоци масе пок. Ваое С. И и пок. Димитрија С. И , молбом од 23. јануара 1904. године поднели Ђу тапије суду општииском на потврду; ну како ове није потписао сусед Станка Ђ...., то ју је суд општине београдске позвао да исте иотпише, али ова то није Хтела учинити зато, што су Враћа С. И оставили у овим тапијама нролаз кроз њено имање и тиме јој крње право слободног располагања са имањем. Кад је ова изјава саопштена Милошу B. И., стараоцу масе пок. Васе С. И., он је изјавио, да ће тапијо преправити и спорни пут изоставити, што је и учинио. Према овоме суд је позвао суседа Станку да тапију потшппе, ну она је изјавила: да ни ову преправљену тапију неће да потпише све док Браћа С_. И не затворе капију и не престану пролазити кроз њено имање, јер и ако је спорни пјт у тапији изостављен, он ипак у ствари постојп. Новодом овакве изјаве суседа Станке, стараоци поменутих маса поднелн су у овереном препису с.ведочан ство од имања — п.иве — масе пок. Стевана Ђ., иотврђено првостепеним судом за варош Београд 23. јуна 1894. године Бр. 1^940., из кога се види, да преко ове њиве имају право службености за иролаз само Браћа С. И Суд општине града Београда пашао је, да су стараоци маса иок. Васе С. И и Димитрија С. И -. поднетим сведочанством доказали своје право на службеност пролаза кроз имање масе пок. Стевана Ђ., те да им се према томе ни убаштинење на масена имања не може оспорити. С тога је [1ешењем својим од 25. јануара 1905. године Г.Бр 269., на основу §§ 292., 293., 294. и 295. грађанског закона, с позивом на § 466. грађанског судског поступка и чл. 91. закона о општинама. одлучио, да се Станка Ђ., старалац масе пок .Стевана Ђ., позове да као слабија страна у своме праву потпише као сусед тапију од имања масе цок. Васе C. И.... и Дим. С. И...., у противном, да путем парнице докаже своје право. По жалби Станке Ђ., ово је решење поништио Министар Унутрашњих Дела прпмедбама од 6. Фебруара 1905. године ПЛ». 2801. зато, што суд, упућујући жалиљу Стапку на парницу, пије јој оставио рок, који ће се рачунати од дана извршностп решења, већ је оставио рок, који се има рачунати од дана саопштења.

Суд општине београдске, усвајајући примедбе Министрове, решењем од 17. Фебруара 1905. годпне ГБр. 515., а на основу §§ 292., 293., 294. и 295. грађанског закона с погледом на § 466. грађанског судског поступка и чл. 91. закона о општинама, одлучио је: да се Станка Ђ., старалац масе пок. Стевана Ђ., као слабија у праву, позове, да за масу, као суседа, потпише тапије, а ако то неће да учини, онда да у року од 15. дана, када ово регпење постане извршно, поведе снор код надлежног суда. Ово решење одобрио је Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 23. априла 1905. године ПБр. 9984. По изјављеној жалби Државни Савет одлуком својом од 3. октобра 1906. год. Вр. 6496. одобрио је решење Министрово, а жалбу жалиље Станке одбацио као неумесну. кл. 8.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ИЗ ППЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Јавна сигурност у престоници последњнх година знатно је побољшана, јер је највећи део људи, који су грози.ш јавној сигурности, посдат у казамате, а други су се клонили Београда због јаче нодициске активности. Тако је београдска полицпја у последње време, изузев једног прошлогодишњег убиства имала посла са безвачајним крађама, које су вршили највећим делом малолетници и слуге. Ну пре неколико дана умало се у престоници није десио један грозан злочин, који бп по свој прдлици превазишао мвоге раније покрађе п убиства и подсетио на времена Илије Гаврнловића, Љубе „Трете", Мите ((Штете 0 и др. који су, као што је познато, често пута у сред бела дана и у најживљим улицама упадали у дућане и вршили разбојништка. Тај намеравани злочин полпција је осујетила, те је он остао само у пок-ушају. Ево у чему је ствар. Познато је, да наши казнени заводи не поправљају кривце. да не кажемо да их чак и кваре, ц сва је добит од њпх за сада, док оу овакви каквп су, у томе, што за извесно време држп онасне људе ван друштва, да их после као још опагније опет друшгву врати. Тако су се у Београдском Казненои Заводу уиознали Лазар Мијатовић, из' Врчина у срезу грочанском, и Милан Христл, типограФски радник, родом из Смедерева. Лазар је са осуде пуштен јуна месеца ове године, а Милан нешто раније. Како су обојица за ове време робЧјања као готоно и сви само седели н слушади хвалисања својих колега о пз!фшеним делима, као ,и договарање како се п где може доћи до пара кад се са осуде пусте — то им је и рад по отпусту из завода, наравно, био тежак, ма да су га обојица имали, први у селу као земљорадник, други овде као типограФ. Састајући се у Београду онп су почели договарати се, како би и где на лак начин дошли до великих пара, те да и у будуће не морају радити. Лазар је оставио Милану, који