Policijski glasnik

СТРАНА 370

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45

На то се може помишљати већ и с тога, П1ТО се та врста пијаиачке љубоморе не јавља готово искључиво код мушкараца — као оне прве — него често баш и код женскиља — парочито у климактеријуму, т. ј. у добу, кад времепше жене губе своје месечпо праше. IV. Према овоме, што смо до сада сазиали, могло би се претпоставити, да опорове, који се односе па пијапачку љубомору и н.ене носледице, није тешко ни судски ни судско-медпцински испитати и решити. Као што смо видели, иијаначка љубомора у опште, а баш и сваки љеп облик посебице, имају толико јаспих обележја и тако карактеристичних зиакова, да би се по п.нма могло одредити, тиче ли се у извесним приликама доиста баш пијаначке л.убоморе — дакле љубоморе на основу алкохолног душевног растројства — или је у питаљу љубомора здравог, душевно интактног човека. То разликовање је у судским случајевима веома важно — штавнгае нресудно —јер од њега зависи одговор на питање, у колико је учинилац таквог кривичног делаза њега одговоран управо: уколико је урачунљив. На жалост у судској иракси нису увек сви ти зпаци тако па окупу, да их можемо употребити, нити су сво прилик« тако јасне, да их је ласио разазнати и разликовати, те по њима и спор решити. На против : — има случајева, где се јављају у тако неразговетним облицпма и тако замршеним компликацијама, да пх је врло тешко проценити и по њима до чнстине и одређених закључака доћи. С тога су спорови те врсте врло често најтежи предмети судског ислеђења, а нарочито судско-медицинског вештачења. У таким ириликама греше по гдекада и сами лекари, а још више правници, и превиде болесно стање спорне особе, — а погрешке те врсте могу бити веома замашне, па баш и судбоносне. Где се па болесницима те врсте за времена пе констатује права нрирода њихове болести, да се ирема њој изведу и потребне мере — т. ј.дасетаке особе издвоје из њихове породице и оних прилика, у којима им је болест зачела — ту може доћи до озбиљних последица, на баш и до праве катастроФе. С тога би ваљало, да и иравници и лекари аристуиа]у ислеђењу и ароцени таких судских саорова с најве&ом аажњом, обазривошИу и озбиљношИу. ТешкоКе, на које при испитивању и решавању таких судских спорова наилазимо, могу бити разног порекла и разне природе. Пре свега не сме нпкада ни иследник нн судско-медицински вештак с ума сметати, да љубомора молгс имати свог стварног основа — дакле и свог'иотпуног оправдања — баш и у оним случајевима, где »нико не зна за жену рђаве речи рећи;« где је »свима околносгима" привидио утврћено, да је »поштеље њено ван сваке сумње,« да су дакле све оптужбе и сви докази љубоморпог мужа тек само Фикције њсгоеог болесног мозга. »Није све злато ш,то сија,« а баш у споровима ове врсте позитиван доказ о иотпуној исправности жеииној у браку ма-

хом је тако тежак, да се ретко кад може и добавити. Гдекада су жене у прикривању свога греха тако веште, а згодним изговорима и тумачењима тако богате, да пред »целим светом« стоје као »узори брачне верносли,« и ако то нису, и да их провиди само онај, кога се то тиче. То су, истина, врло ретки случајеви (јер обично »муж све најкасније сазна"), али се ипак и с њима мора рачунати. Нарочпто се на то мора помишљати баш у оним породицама, где већ сама страст мужа пнјанца изазива жену на таке кораке, и где су веК тога ради и саме прилике за издајство тако згодне. Али и у оним случајевима. у којима је док аз о брачној верности и исаравности осумњичене жене тако утврђен, да је ваи сваке сумње, а љубомора ипак за то постоји, не мора то бити љубомора патолошке или болесне природе, пего се може тицати особе, којаје, истина, пијаиица, али је ипак за то душевно сасвим нормална, те се с тога о њеној урачунљивости за кривична дела, учињена у трезвеном стању, сасвим друкче суди. Ваља увек на уму имати, да и обичан, душевно здрав и интактан човек може сасвим неосновано и без икаква стварна повода у полну верност своје жене посумњати, иа због те сумње и њу и друге особе узнемиривати и нападати. Шта више, може се рећи, да ти случајеви нису баш ни саевим ретки, и она немачка деФиниција: »Б1е ЕјГегзисМ 181: еше ВеМепзсћаГ!;, сНе шИ; ЕЈГег зисћ!:, \уав ВеМеп бсћаИЧ;.« (Љуоомора је страст, која страсно тражи што невољу гради) има донекле доиста свога оправдања. С друге стране јавља се при ислеђењу и процепи судских спорова те врсте велика тешкоћа и у томе, што се ни у оним случајевима, у којима се објективно докаже, да је мужевљева сумња у аолну верност женину сасвим основана , не може с позитивношћу тврдити, да љубомора пије ипак патолошке (болесне) природе и у генетичкој вези са варљивим идејама потаторовим, пего да је сасвим обичне врсте душевно интактног човека. па да је ваља у кривичпим споровима другом мером мерити. То се не сме чинити нарочито с тога, што — као што смо већ раније наговестили — има по гдекада и таких мушкараца (нарочито из нижих сталежа и међу пијанцима), који годинама знају да их жеиа с другима вара, па су ипак према томе односу сасвим равнодушни, и тек онда постану љубоморни, кад се код њих јаве карактеристичне последице алкохолизма у душевној СФери (са халуцинацијама, самообманама, варљивим идејама и другим знацима), с којима управо љубомора и стоји у вези. У таким приликама варљиве идеје иотатора не престају бити оно што у ствари јесу — болесна појава душе — и ако се у ствари односе на утврђени Факат. Ваш те варљиве идеје и јесу узрок свима еманацнјама љубоморе и њиховим последицама, а не сам Факт неверства. С тога ће се предсудом тако и проценмти. Велика тешкоћа при ислеђењу и оцени таких спорова јавља се и у томе, што јс доказано, да љубав доиста »нема очију«,

и да полна страст не зна за никакве међе. С тога се баш у полним односима дешавају најчуднији појави — ствари, које су пначе невероватне и апсурдне. Према томе пи сумња љубоморна м'ужа па таке недозвољене односе своје жене, какви се обично не би могли ни претпостављати п. пр. браколомство с'рођеиим оцем или сином, са свекром или девером, полна љубав старе жене са младићем; младе жене са старцем; лепе жене с наказом; болссне и наказне жене и т. д. —■ не мора увек бити Фикција његовог болесног мозга, него може бити баш стварна истина. Судска Медицина богата је примерима те врсте, и лекари су свикли, да таке појаве у полном животу човека не рачунају одмах у патолошке, ако за то немају и других поузданих знакова душевног растројства. С тога пи у оваквим приликама сама та околност, што је љубавва веза сасвим неприродна, не би нам ни из далека давала права, да само на основу тих података одмах помишљамо на патолошку пијаначку љубомору. Најпосле ваља и то споменути, да у споровима те врсте и правнику и лекару велике тешкоће задају и искази љубоморног иијанца о иризнању саме жене или њених саучесника у греху. Часто су ти искази до најмањих детаља тако марљиво израђени и тако смишљено сређени, да је врло тешко пресудити, у колико су доиста на истини основаии, а у колико су Фикција болесне душе потаторове. Али и поред свих тих тешкоћа ииак има иута и начина, да се у неким сиоровима таке врсте доста брзо и лако дође до тачног решења овог или оног питања. Нарочнто се томе можемо иадати, ако се сумњива особа подвргпе иодужем, стручном лекарском посматрању у нарочитом заводу. У том олучају олакгааће нам решење спорног питања и успеси самога лечења од алкохолизма. Ево неколико случајева, кад решење питања о иатолошкој природи љубоморе код пијанаца не задаје баш великих тешкоћа. Већ је иоуз дан знак, да се тиче баш иијаначке љубоморе — и то пијаначке љубоморе прве врсте — ако пијанац учини кривично дело у стању алкохолног раздражења, а под непосредним утицајем с-војих халуцинаторних и илузорних опажаља и својих варљивих представа или пдеја. У том случају ће његово сећање бити нејасно и непотпуно, а искази његови о појединим опажањима и њихбвим појединостима при поновљеним испитима несагласни и противуречни. М^хом ће врло мало бити у њима стварних података, а много грубих самообмана и апсурдних тврђења. Као јак доказ, да се у сумњивим случајевима тиче баш патолошке, пијаначке љубоморе а не обичне, истиче се и та околност, што се љубоморан пијанац прве врсте често коригира: т. ј. своје заблуде донекле признаје и њих ради се »каје«, чим се из њега изгуби дејство акутног тровања алкохолом — да и опет у њих падне, чим се понова опије. Исто је тако поуздан знак, да се код ноторног пијанца доиста тицало само болесне пијаначке љубоморе а не физиолошке, ако се она са-