Policijski glasnik

СТРАНА 396

0 одговорности државе и ниновника према тре^им лицима за штету, коју ниновник учини у вршењу званичне дужности. (НАСТАВАК) 3. Кад дакле за штету, коју чиновник коме противправно нанесе у вршењу јавне власти, по нашем ааконодавству само он одговара, онда да видимо како изближе стоји са овом његовом одговорношћу. Пре свега одговорност чиновникова према приватном лицу наступа онда, кад он у вршењу јавно-правних Функција државних нанесе коме штету. Које су Функције државне јавно-правне, казано је већ раније. (В. под А. бр. 3 а). Али да би ове одговорности чиновникове било, погребно је да је штета наступила или намерном радњом чиновниковом или услед његове небрижљивости, исто дакле онако, као што наступа одговорност за поступке приватних лица. У опште за одговорност чиновника за накнаду штете меродавни су прописи главе XXX. грађан. законика и по њима има да се утврди обим и постојање штете. Намерна противправна радња чиновникова постојала би онда, кад би он био свестан тога, да оно, што у вршењу јавне власти противправно предузима, или пропушта учинити, неком штету проузрокује. У пракси се ретко дешава, да ко буде оштећен намерном радњом чиновниковом. Много је чешћи случај чиновничке небрижљивости (немара), а ова би постојала онда, кад чиновник не би у поступцима својим пазио на оно, на шта један добар чиновник увек треба да пази. Ако пак нема ни небрижљивости чиновннкове у вршењу јавне власти, па се ипак коме штета деси услед поступака чиновникових, онда је то случаЈ, за који чиновник не одговара, већ га сноси сам оштећени (§ 808. грађ. зак.). Међу тим увек треба поћи од претп.оставке, да чиновник исправно врши своју дужност, те према томе ко тврди да је противправним намерним или небрижљивим поступком чиновничким у вршењу јавне власти оштећен, тај мора ту вамеру односно небрижљивост чиновникову доказати. Што се тиче застарелости права на накнаду штете, коју је учинио чиновник у вршењу јавне власти, меродаван је пропис § 67. зак. о чиновницима грађанског реда, по коме то право застарева, ако оштећено треће лице тужбу не подигне за шест месеца од дана, од кад је оштећеноме штета позната. Овим се одступа од прописа § 939. грађ. зак., по коме право на накнаду штете застарева за три године. Ово краће време застарелости из § 67. зак. о чиновницима сасвим је оправдано: чиновнику, који свакога часа по службеном послудолазиу додир са грађанима, из кога се може родити и обвеза његова на накнаду штете, треба дати могућности да се лакше од тужбе брани, а то би му било отежано, кад би време застарелости дуже било. Чиновник ће се теже моћи сетити оних својих поступака, који су се пре две три године десили, па ће онда теже моћи и бранити се. Нарочито то важи за званичним послом преоптерећене чиновнике на пр. полицијске. Још кад се има на уму да се ове тужбе за накнаду ретко осни-

вају на намерном штетном поотупку чиновничком, већ већином на немарљивости, која може бити последица преоптерећености слуашеним послом, онда је сасвим оправдана кратка застарелост. Међу тим ако је поступак чиновников у вршењу поверене му јавне власти, на основу кога се накнаде нггете од њега тражи, био такав. да се као злочинство казни по казненом законику, онда право на накнаду штете застарева тек за 24 године — § 939. грађ. зак. II. 1. И по нашем законодавству одговара непосредно држава за штету, коју учини чиновник вршећи приватно-правпе Функције државне. Видели смо већ (види нод А. 3 под а) да се ове Функције државне састоје у ступању државе у приватноправне послове са држављанима. Не заповедајуКи грађанима као највиша власт, већ преговарајући са њима о разним пословима приватно-правног саобраћаја, држава се иреко својих органа — чиновника — ставља натерен приватнога права. подвргавајући се прописима, који и за другу страну, држављане, важе. За нашу државу то се огледа у специјалним прописима ових закона: а. По закону о поштама од 25. јануара 1866. тодине држава јамчи за све ствари и аманете, који се поштама на отправљање предаду. Ово »јамчење« не треба тако разумети, као да је оштећени дужан тражити накнаду прво од дотичног поштанског чиновиика, па тек онда од државе. као јемца, кад.се од чиновника накнада не би могла наплатити, већ оштећени може одмах од државе накнаду тражити, придржавајући се при том ближе прописаних правила у закону о поштама. 24 ) Несумњиво је да је делатност државна у погледу поштанскога саобраћаја приватно-правна Функција државна. По сили своје највише власти држава истина монополише за себе поштански саобраћај, али овај саобраћај врши у главном по нрописима приватнога права: закључује с приватнима уговор о преносу писама и аманета, наплаћује за тај свој ■груд извесну награду, прима на себе одговорност за повреду, уништење и несганак предатих јој пошиљака, дакле исто оно ради, што би и приватно лице радило, кад би му се експлоатација пошта уступила. Сматрајући себекао уговорну страну,која преко поштанских чиновника, као својих органа, ради, држава сматра поступке ових у вршењу поверених им послова као своје , и за њих као за своје одговара. 25 ) 24 ) В. чл. 94. истог закона: «Држава јамчи за све ствари и аманете, који се иоштама на отправљање предаду. За то ће она накнађивати еве оне ствари и аманете, који би се на поштама изгубили или упропастили и примаоцима не предали, ако се пошиљаоци тога ради за три месеца, рачунајући од дана кад су аманет на отправљање предали, пријаве оној истој ношти, којој су аманет предали.... 2 . 5 ) Кад већ држава одгозара за рад поштанских чиновника, онда је сасвим логично било, да ту одговорност прими на себе и за поступке телеграфских чиновника. Онај који с државом закључује уговор о преносу поштанских пошиљака не треба да буде у бољем иоложају од онога, који закључује уговор о

б. Послови државнх железница по природи су својој нриватно-правног карактера. У свима државама, па и у нашој, држава, исто као и приватна железничка предузећа, одговара за накнаду штете, коју путници и поншљаоци робе претрпе поступцима железничких чиновника у вршењу поверене им дужности (в. §§ 64, 63, 69 и др. железничких правила). в. По царинском закону одговара царинарница за нестанак и оштећење робе, коју је на чување ради парињења примила (в. чл. 24. царин. закопа). П ако наплату царине држава врши по сили своје највише власти, ипак пријемом робе на чување ступа држава у пословни однос с појединцима, те ту дакле имамо приватно-правне Функције држзвне. Из свију ових прописа нашега законодавства види се, да наша држава, вршоћи послове приватно - правног карактера иреко својих чиновника, изједначује себе са приватним лицима, примајући на себе одговорност за поступке својих чиновиика. Ово се види и пз тога, што држава одговара не само онда, кад би чиновник повредио неки уговорни однос између државе и приватнога (на пр. уговор о преносу робе железницом) већ и за деликте чиновника учињене у вршењу поверене им дужиости. И према лицима, са којима држава не стоји у уговорном односу, она одговара, ако иста приватноправним деликтом чиновника буду оштећена. Тако ако непажњом или злом намером кога железничког чиновника које лице (макар и не било путник на железници) псгине или буде повређено, за овај деликт чиновнички односно накнаде штете држава непосредно одговара. В. чл. 1.зак. о обвези за накнаду штете прп железн. саобраћају од 21. IV. 1885. год. Ослобођавајући себе од одговорности кад би штета, која је у питању, настала услед више силе, (в. чл. 95. зак. о поштама и чл. 1. зак. о обвези желез. за накнаду штете од 21. IV. 1885. год.), држава такође изјављује, да сеподвргава прописима приватнога права у својим пословиме приватно-правног карактера, јер то ослобођење од одговорности у случају више силе важи и за приватне по грађан. законику (§ § 801 и 808 грађ. зак.). (свршиће се) Д-р Д. Аранђеловић. р ГЗичЛ Оеновни принципи криминално-антрополошке школе

Нова, криминално-антрополошка школа постигла је, за врло кратко време, огромне успехе. Њених представника има данас у свима цивилизованим земљама, и сви преносу телеграма. Међу тим наша-држава, бојећи се ваљда од честе одговорности због погрешака телеграФиста при отправљању телеграма, одбија од себе одговарност за нетачност телеграФСког саопштења. В. чл. 3 и 4 зак. о телеграФу и телеФону. Пошто је ово изузетак од правила да држава одговара, изрично законом прописан, то онда оштећеном не остаје ништа друго, већ да накнаду штете од телеграФисте тражи, ако има до овога кривице. што је телеграм нетачно отправљен. Ово истина не одговара ни правној логици ии пгавичности али с1ига 1ех «ес1 1ех.