Policijski glasnik

СТРАНА 398

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48

изјавили оу, да нонисана иокретност вије њихова својина, вбћ Драгољуба Ж., практиканта среза к — шурака дужника Војислава, односно брата дужника Јулијане, коју им је покретноот он оставио на чување, и за доказ овога поднели су власти у простом препису списак потврђен код начелника среза тимочког од 23. јуна 1904. године № 4543. Ово исто потврдио је и Драгол.уб на свом саслушању. Поверилац Стеван, на протоколу од 27. маја 1905. године № 4412. није признао право својине на пописану покретност појављеном господару Драгољубу, с тога, што поднети списак није исправа од вредности по § 303.а. грађанског закона, тим пре, што се пописана покретност нашла, а и сада налази, у државини дужника. Начелство округа тимочког нашло је, да поднесени списак, као исправа, нема силе поравнања или извршне пресуде и решења — § 146. и § 307. грађанског судског поступка; затим , да је преносна поменутом списку извршен противно § 303.а. грађанског закона, и да је пописана покретност нађена код дужника и сада у њиховој државини — § 223. грађанског закона, те је према томе поверилац Стеван у јачем, а појављени господар Драгољуб у слабијем праву. С тога је решењем својим од маја 1905. године № 4412., ва основу §466. грађанског судскогпоступка, упутила појављеног сопственика на парпицу, да код суда докаже право својине пописане покретности. Ово решење начелства одобрио је Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 14. јула 1905. године II Л« 17704. Ио изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је ожалбено решење Министрово саобразио закону, но само с обзиром на разлог изложен у решењу начелства: што су узабрањене ствари нађене у државини дужника (§ 466. грађанског судског поступка), а без обзира на остале разлоге у решењу начелства изложене, чија оцена не спада у надлежност полицијске власти већ судске. С тога је одлуком својом од 27. октобра 1906. год., №7149. одбацио жалбу жалиоца као неумесну. М. в.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ч* 7. X В А Ћ Ш Н Вдадимир Станковић — Стошић, из Београда, чију омо потерницу износнли у 46. броју «По.шцијског Гдаоника" ухваћен је 17. ов. м-ца у Јагодини, те је нрема томе преотада потреба за љеговим тражењем. Т Р А Ж Е С Е Светозара Алексића, скитницу и коцкара, и Шану — Ташану — Динић, удову из Ниша, тражи начедство округа нишког актом Бр. 23 146. Иронађене треба спровести иоменутом начелству.

Видоја Марковића, из Обреновца, који је пре извесног времеиа отумарао незнано куда, а има да одговира за извесно кривичпо дедо, тражи начедник среза посавског окр. ваљевског. Обраћа се пажња свима подицијским и опгатинским вдастима да Видоја потраже, п у случају пронадаока о томе извеоте поменутог начедника с позивом на акт Бр. 1 5659.

И 3 ПОЛИЦИЈСКОГ А Л Б У М А % Ноћу између 6. и 7. новембра ове године извршен је у Паданци (Хасан-Пашиној) један здочин, који је у целој окодини изазвао заирепашћење. Те ноћи, на име, убијен је и опл>ачкан у својој кафани аЕвропи" Ташко Николић, тамошњи каФеџија. Пок. Ташко, као ортак Ванђела Наумовића, спавао је обично на једном канабету у каФани, где је још спавао и један дечко-келнер, како би путницима могао бпти на услузи. И те ноћи Ташко је заноћио у кафани, где је још, по собама из дворишта, било неколико пашажера, од којих је један нарочито казао Ташку да га пробудн за београдски воз. Ташко и келнер затворили су каФану и легли у 10 оати. Путпик који је хтео да путује београдским возом иробуђен је ииском железнице, те је брзо скочио п видео да је скоро 3 часа по поноћи. Брзо се спреми и љутито пође у каФану да види што га Ташко није пробудио, но врата с.у на кафани била заригљена изнутра, те он залупа и келнер му устане и оТвори. Услед љутитог протеота овога госта устао, је у исто иреме и у кафану дошао и арџија, којп је спавао у кујни, па како је у каФани била помрчина, ма да је с вечера оотада лампа да гори, то се љутити иутник вратио у своју собу и донео С1!ећу, питајући за Ташка што га није пробудио. У том је доцније ириметио широм отворену касу, која је у каФани стајала, а и да Ташка нема на своме иеоту. Све их то зачудп, а један од нутцика који су биди на преноћишту, и који је такође пробуђен, казао је, да је Ташко по свој придици због слабог пазара покунио паре и дунуо у овет. Одмах једни оду да зову патролу, а другп Ванђеда, који је ван кафане код своје куће спавао. Кад је овај дошао узму свећу и почну да траже Ташка најпре по дворишту, а после по собама, и кад је Ванђел са овећом иаишао у собу бр. 5 одједном је дрекнуо, видевши Ташка где на патосу поред једног кревета лежи. у крви са одсеченом главом. Полиција је такође са лекаром одмах дош.»а на лице места и направила увиђај, којим је консгатовано, да је Ташко у тој соби убијен од неког лица, које је с поља дошло и за • тражило собу за преноћигнте, оштром сикиром, сатаром или тако нечим, и то пошто је захтевало да му се донеое мастило и вода сигурно ради тражегва згодније прилике за нападај. По том је узело кључеве од Ташка, које је овај увек узасе носио, као и ортак му Ванђел, па дошло у каФану, отворидо каоу, покуиидо новац и отишло. Иследна власт одмах је притворила нека лица из околине Ташкове, али их је ускоро

пустила, пошто против њих ничег ствариог није било, а предузме трагање за једним другим лицем, које је иред убиотвом било у Паланци и ноћивало у истој кафани, на га одједном неотадо. То је лице било једад бивши келнер, који је ранијих година у Паланци служио, а које су знали под именом Михајла Павловића — НиколиАа — Грујић а и ЈовановиЛа, који је до на дан иред само убиство 'опавао три ноћи код истог кафеџије, а за тим га је изненада нестадо. Одмах је расписано свима полиц. влаотима за тражење Михаилово, и по овоме распису он је 1 5. тек. м-ца ухваћен у Алексинцу, одакле је спроведен у Паланку, где оу у свему многи иозиали онога келнера, који је раније спавао у каФани убијеног Ташка, ма да је он ранију шпицасту брадицу сада већ био обријао. У Паланци је признао да је био у тој варошици три дана, само је помицао те дане на неколико дана пред Ташково убиство, тврдећи да је 2. тек. мес. отишао иа Паланке иреко Баточине, где је преноћио, и Јагодине у Ћуприју, где се бавио 3. и 4., па онда отишао у Крушевац, где је био 0., 7. и 8. овог месеца и т. д. док није ухваћен. Приликом ислеђења у Паланци, коме је присуствовао и г. Тодорић, инспектор министаротва, нарочито посдат у Наланку због Ташковог убиства, примећено је из радничке књиге Михаидове да је он ирошле год. у време убиотва пок. Кооте Николића, бив. кафеџије код «Битоља", био у Београду, а кад га је запитао г. Тодорић је ли скоро бмо у Београду, он је одговорио да није био има седам—осам година, те је то дадо повода г. Тодорићу да посумња у кривицу Михајлову и за убиство код с< Битоља». На основу ове сумње Михајдо је одмах опроиеден у Београд, и као год и у Паланци, и овде је у ирво време одрицао ове док на послетку — побеђен згодним питањима и умеоним разлозима — није иотпуно признао оба дела. Овом признању миого је донринела једиа случајност. Када га је чиновник Управе г. Лазић водио но Савамали ради утврђења где је радио док ое у Београду ирошле године бавио, и још неких других околнооти, одједном је пришао чиновнику један младић и пожалио ое, како му је Михајдо украо ону качкету коју ноои на глави, заједно још са неким стварима и куф.ером, исиричавши како се о њим нашао 27. пр. мео. у Обреновцу у каФани «Два Јаблана", где оу бил.и два дана, за које му је време Михајло причао како је догпао из Бугарске, где је био у комитама и т. д. па је нричањем о депом животу у Бугарској приволео и њега да с њим иде у Бугарску; како су 29. истог мес. дошли овде и преноћили у механи код а Чедића п , а већ сутра дан Михаило му је украо куфер са стварима и побегао. Михајло је ово упорно одрицао, али кад се отиш.ш у поменуту механу утврђено је, да је све истина што је тај младић, Недељко Милутиновић, опанчароки калФа, причао, те је то и сам Михајло морао признати. Овом приликом још ое утврдило, да је он и газди од исте механе украо зимски ка.иут. Видећи на овај начин, да му одрицање ништа не помаже, Михајдо је најзад признао оба деда. По томе признању, он је по извршеној крађи куфера дошао 30. ир. мес. у Рипањ