Policijski glasnik

СТРАНА 402

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 49

да не буде. Све ово отоји по § 156. нем. казн. законика. 60 ) Наш казн. зак. предвиђа ово дело у § 270. и то у неодређеној Форми. Према садржају овога прогшса код на° не може бити говора о каквом накнадном позивању на раније дато уверење место заклетве, пошто то овим законом није предвиђено. Међутим остала изнета разлагања стоје и по нашем закону. Наш коментатор Ценић код овог прописа вели, да он по нашим законима не налази примене, пошто ни једним законом није предвиђено, да се од кога какпо уверење меото заклетве и:<узети може, сем случаја из § 275.. каз. зак. тако да је § 270. каз. зак. остао без икакве примене. Ово је било тачно у времену издања Ценићевог коментара, у 1806. години. Ну, у закону о пороти. који је издан 21. октобра 1871. год. постоји нропис чл. 35. (садањег закона о пороти чл. 23) по коме кад обе стране пристану да се сведок не куне, он се при поротном извиђању неће ни заклињати. Како се пак сведок изјаснио да ће се на исказ заклети, дакле дао изјаву или уверење место заклетве, коју бн иначе морао положити, да га странке од заклињања нису разрешиле то би овакав исказ; кад је лажан, сачињавао деликт из § 270. каз. зак. Треба само сравнити овај пропис и пропис § 276. каз. зак. на ће се лако увидети несређеност нашега закоподавства у овој материји, о чему ћемо говорити при закључку нашега написа. Најзад, како је овај деликт сличаи кривоклетотву, сва извођења и разлагања, која смо тамо изнели, важе и овде. Тако, важе правила изнета у погледу на лажност исказа, способност лица, иадлнжпост власти и (1о1и8 учиниоца. као и оцена питања о свршеном деликту и покушају, који ое овде и не казни (в. § 42. казнен. законика). 61 ) 8) О нарочитоме пооштравању и ублажавању деликта. а) О иооштравању деликта. 1). Ово пооштравање односи се на лажне исказе по кривичним делима и то на лажне сведочке и вештачке исказе (в. други одељак § 154. нем. казн. зак.) Наш казнени законик (§ 267. т. 2) изрично не кажекојису то искази, већ амо тражи, да је заклетва учињена, по каквом кривичном делу, на штету оптуженога. С тога по нашем закону овде долазе и искази приватних тужилацаи туженога (види и нашу примедбу 110 д бр. 28). .2) Под кривичним предметом, по коме је оваква лажна заклетва положена, разуме се увек такво поступање , по коме се има изрећи казна у смислу зак. о поступку судском у крив. делима, а не и

60 ) Тако Биндинг с. 133; противпо Олсхаузеи код § 156. п. 7 и Хелишер II 919, који ие траже да ово позивање буде по (( истом предмету.^ Ради бол>ег разумевања навешћемо овде у преводу цео текст § 156. нем. каз. зак.. који гласи: «§ 156. Онај, који пред влашћу, надлежном за примање каквог уверења место заклетве, са знањем покаже иеистину, казниће се тешким затвором од једног месеца до три године. )} 61 ) Олсхаузен код § 156. п. 7, Биндинг с, 133, Меркел с. 407,

какво лисциплинарно или томе подобно поступање. 6 ' 2 ! 3) Исказ мора бити учињен на штету оптуженога, а без вредности је то, у коме је стадијуму кривичног поступања чсказ дат: главпо је само то. да је кривична истрпга противу оптуженога била поведена ез ) 4) Довољно је за постојање овога квалификованога деликта само то, да је лажни исказ хотично учињен на, штету оптуженога, а није потребно утврђивати узрочну везу између лажнога исказа и пресуде. Према овоме овде стоји објоктиван услов за пооштравање казне." 4 ) Сем тога битно је: да јо сам лажни исказ управљек противу оптуженога, а не мора бити лажан баш онај део исказа, који иде на штету оптуженога. 65 ) 5) Кад изложени услови стоје, онда ће стојати квалиФиковани деликт иЗ првог одељка т. 2 § 267. казн. зак , погато се за постајање овога деликта ништа више п не тражи. 66 ) (наставиће ое)

0 одговорности државе и чиновника орема треЂим лицима за штету, кају чиновник учинк у вршешу званичне дужнооти. (СВРШЕТАК) 2. Али могло би се рећи: како сс згоже из горе иобројаних закоиских проппса изводити да држава одговара за поступке својих чиновника и у другим пословима државним, који потичу из ириватно-правгте Функције дрлшвне ? Зар ти пјјописи не одређују, да држава одговара само у тим побројаним случајевима, а не и у другим? На ово би се имало одговорити. да ови прописи нису поједииачна наређења, већ да је у њима јасно исказаио начело да држава непосредно у пословима оваке природе одговара, и да се оио путем аравие

62 ) Олсхаузеи код § 154 п 11 а). 63 ) Олхаузен код § 154 п. II с), Хелшнер II 923 под 1). Ми у опште не правимо разлику у изражавању, према стадијуму крив. поступања у коме се находи оптужени, јер такве разлике нема ни ио н.чшем крив. суд. пост. Тако за оитужено лице, било у претходној или судској истрази, употребл^авају се речи обвињени или оптужени. Тачније је кад се то издвоји, као што то лепо чини нем. крив. суд. пост. у своме § 155, по коме се кривац зове окрив.љени (или обвињени) чим се јавна тужба противу њега подигне, а оптужени, кад се донесе одлука судска о отварању главне (или судске) истраге, што одговара нашем решењу о стављању под суд. Да је овако боље изражавати се, добро се још и сад сећам, да нас је лепо учио и наш поштовани проФесор крив. права и поступка госп. Гргур Миловановић. 64 ) Олсхауаен код § 154 п. 12 с), Хелшнер II 922, X. Мајер с. 728, Лист с. 406; противно Биндинг, који вели да се узрочност овде претпоставља. 65 ) Олсхаузен код § 154 п. 11 в); противно Биидииг, који ово тражи, е. 135. 66 ) Цеиић код § 267. казн. зак. објашњава, да се но нашем закону овде предвиђа случај, кад је оптужени само осуђен, а ако је по иресуди и казну издржао, онда се законодавац упушта у нека почасна наређења. Ово је тачно, у колико се односи на други одсек т. 2 § 267. казн. зак. али што се тиче првог одељка овога прописа, ми држимо да није потребна ни осуда, довол^ан је само заклетвени исказ на штету оптуженога, нод условима, који су овде изложени.

аналогије има ирименити и на остале случајеве, и ако у закону, који се на њих односи, није то изрично казано. Чим дакле чиновнику пада у надлелшост вршење приватно-правних послова дрлсавних, иа он у томе вршењу нанесе штету коме лицу, има се узети да дрл*сава хоће да за накнаду штете она непосредио одговара (изузимајући , наравно, случај ако се у закону изрично каже да држЈва не узима одговорност на себе, као у закону о телеграФу). Да је у горе споменутим законима садржано правило, да, држава одговара за ноступке својих чиновника у вршењу приватно-правних Функција државних, следује и из ове околности. 11 о § 19. грађ. зак. »и права самога књаза и аравител>ства , која у овом законику извор и опрсдељење имају, хоће се по овом (грађапском) законик / судити®. Према овоме, кад држава врши приватпо - правне послове, о чијем регулисању посгоје иравила у грађанском законику, опда су и за њу меродавни нроииси грађ. законика. Па како она као правно лице има своје органе — чиновнике, преко којих своју вољу изјављује и иравие послове свршава. то су онда поступци чиновника у вршењу приватно-иравпих државнпх Функцпја послови саме државе , из којих она, непос-редно стиче права и прима обвезе. Али како по § 800 и осталим грађап. законика приватно лице одговара и за штету, коју својим против-правним поступком другом нанесе, а, као што смо видели, ови проииси важе и за државу, то онда она мора накнадити не само ону штету, која би се оснивала на неиспуњењу уговора, закљученог између дрл%авс и нриватног, већ и за штету, коју нриватном чиновници иротивправно нанесу у вргиењу приватноправних Функција дрл^авних, 26 ) и ако он не стоји у уговорном односу са државом. 3. Наша судска пракса није једнообразна ни у питању о одговорности дрлсаве за штету, коју њени чиновници коме учине у вршењу приватно-правних послова државних. Час је решавано да дрл<ава одговара неиосредно, час онет као јемац, а и да никако не одговара, пошто су за њу поступци чиновника туђа дела. На овоме месту излажем разлоге судске по једноме спору, који се водио за накнаду извесне суме новаца приватноме, а коју је државни чиновник уиропастио. У питању је била обвеза из уговора о чувању извесне суме новаца (т. зв. с1еро-

26 ) Тако по мом мишљењу одговарала би држава за накнаду штете, ако би поштански кондуктер, терајући поштанска кола, кога прегазио и повредио. Паравно да би кондуктер одговарао држави и дисциплински-и материјално. У овоме случају не би имало места примени § 810 грађ. зак., где се вели да за туђа дела нико није дужан одговарати. Јер за државу није поступак чиновника у вршењу законом поверене му дулшости туђе дело, већ соаствено дело саме државе. Држава се идентиФикује са чиновником кад овај врши одређену му дужност, и што он учини учинила је држава. Међу гим од овога, као што је под А. Оагита аосматрања прим. 4 у овој расправи речено, ваља разликовати поступке чиновника ари вршењу поверене му дужности. Кад се на пр. кондуктер, чекајући на долазак воза да прими поштанске пошиљке, с киме споречка и потуче, онда овај његов поступак није у вршењу него ари вршењу службене дужности учињен, и за евентуалну накнаду штете не би држава одговарала, већ сам чииовник.