Policijski glasnik

СТРАНА 76

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1(1

Уолед појављене сумње, да је ова бурма могла бити и намерно потурена, влаот је пронашла јувелира, у чијој је радњи она била и.зрађена, и помоћу овог утврдила, да је личност, која је резала — писала — име на бурми, умрла пре нестанка дот-ичног трговца. Пошто се још путем вештачења утврдило, да је рукопис на нађеној бурми идентичан са рукописом на бурми жене несгалог, то је и свака сумња о ФалсиФиковању и потурању бурме морала отпасти. Један веома интересантан случај о утврђивању идентичности лешева помоћу ствари, из праксе Француских власти изнесен је у »Полицијском Гласнику« за прошлу годину (бр. 41), а у напису »Лосле злочина к . — Један већ распаднут и потпуно непознат леш — вели се у овом напису нађен је у једном јарку Доње Лоаре. За угврђивање идентитета у овом случају послужили су лажни зуби у вилицама убијене, у којима је један зубни лекар познао своју израду, и означио име клијенткиње, за коју је даљом истрагом утврђено, да је доиста убијена. Наведени примери очито доказују, да и најмања, и на први поглед безначајна ситница, може понекад бити веома корисна за решење нашег питања. Од осталих ствари, које се при лешевима најчешће налазе, и помоћу којих се у извесним случајевима може утврдити идентитет њихових сопственика, помињемо: новчаник или кесу, нотес, нож велики или перорез, разне проФесионалне алате (као н. пр. бријач и маказе код берберина, шило и обућарски нож код обућара, и т. д.), затим сат, ланац, револвер, табакера, муштикла и т. д. Све ово, као и остале предмете који би се при лешу нашли, треба у увиђају тачно означити и описати, и преко новина обзнанити. Нарочиту пажњу овом приликом треба обратити на монограме и Фабричке жигове, ако би их на овим предметима било. 0 оделу и обући биће доцније говора. в) Фотографисање Вредност ФотограФије у утврђивању идентичности непознатих лешева, као и у свима истражним радњама, огромна је и неоспорна. Утврђивање идентитета на овај начин много је обичније но помоћу антропометријског мерења и описивања једино с тога, што је увек лакше добавити у околини нађеног леша једног ФотограФа, него лице које би било упознато са антропометријом. Сам посао ФотограФисања лешева веома је прост, а успех у већини случајева сигуран, ако се има посла са добро очуваним лешевима. Сасвим је друга ствар, пак, кад се ФотограФ налази пред лешевима у процесу распадања, који су често изгубили свој првобитни облик, па и поједине делове тела. Фотографисање у овим случајевима мора се вршити по нарочитом методу и у нарочитим приликама. Оно што је нарочито важно приликом ФотограФисања лешева, то је, да, се они

поставе у положај, који ће што више одговарати положају живих личиости, т. ј. положају ових личности кад стоје или седе, а ово се Ностизава помоћу нарочитих справа, на које се мећу лешеви за фотографисање. Тако се, за ФотограФИсање иолустас а, употребљује једна покретна столица, са наслоњачом, на средини које се налази опасач за учвршћивање положаја леша. Још се на врху наслоњаче налази нарочити, за ФотограФа невидљиви инструменат, којим се одређује положај главе (сл. 1.)

(ол. 1.) 8а ФотограФисање лешева у положају усправљеном употребљује се једна табла, висока 2 м. и широка 60 см., на чијој се предњој страни налази апарат за утврђивање главе, а на средини један гвоздени беочуг, који држи леш. Ова табла покретна је и тако удешена, да може постепено заузимати све положаје између хоризонталнога и вертикалнога (сл. 2.)

(сл. 2) Ми, истина, пемамо ових справа ни у Београду, а камо ли код сваке полицијске власти, али их доста Корисно можемо заменити обичном столицом за Фотогра-

Фисање полустаса и каквом широм даском за ФотограФисање леша у усправном положају У првом случају леш ће се наместити на сголицу и преко груди везати за паслон, а у другом леш треба учврстити на положеној дасци и ову по том усправити и наслонити на зид, или какво дрво, или ма чиме подупрети. ГТротивно правилу о Фотографисању живих личности и еп [асе и у ирофилу, лешеви се морају ФотограФисати еп /асе и у усссравном положају. Ово с тога, што смо већ навикнути, у свакодневном животу, да људе обично посматрамо с лица. У овом смислу може се сматрати као потпуно тачно познато тврђење: да се помоћу ФотограФија у ирофилу познају пеиознате, а помоћу оних еп Гасе иознате личности. Због овог истог узрока, т. ј. у циљу лакшег иознавања ФотограФије, лешеве никад не треба фотографисатн наге, и ако би се у таквом стању нашли. већ увек у оделу, а приликом Фотографиоања у усправном положају и са капом на глави. Познато је да очи највигае утичу на изглед једне личности, те с тога и одсуство њихово на извесном лешу, односно ФотограФији овог леша, може бити предмет забуне чак и код оних личности, које су жртву врло добро лознавале. Да би се ово избегло, професор Гос препоручује, да се лешеви ФОтограФишу са огвореним очним капцима. У случају да је ову оиерацију немогуће извршити нрстима и четком, умоченом у слаб раствор сулФата алуминијума, треба очне капке трљати водом, помешаном^ са глицерином, ну при овом ваља иазити да се не повреди рожњача. Много је простија и боља, по нашем мишљењу, метода д-р МиновиКа но којој се, приликом ФотограФисања лешева, употребљују вештачке очи. Позната је ствар, да очи мртвачеве, само после једног дана, губе свој сјај и постају тамне, и ако леш још није прешао у трулеж. Ово се лепо може видети и на самој Фотографији, ако је само јасна. Према овоме неоспорно је боље употребити вештачке очи, које својим сјајем приближују већма леш изгледу живо.г човека, но пробавити по читаве.сахате око отварања очних капака у циљу фотографисања тамних, а често пута и деФигурисаних очију. Отварање очних капака за смештај вештачких очију, поред нарочито за то удешених апарата, врши се још и помоћу обичних чиода. Поступак овај врло .је прост. Треба узети једну чиоду, без обзира на њену дименсију (обачно оне које се употребљују за инсекте) и, подигнув прстима горњи очни капак, утврдити х'а за очни глобус. Што се тиче доњег.капка, врло су ретки олучајеви да се и он мора чиодом утврђивати, већ је обично довољно посувратити га прстима. Чиоде треба потпуно забости у меко ткиво, тако да им. се виде само главе, које доцније могу бити или одсечене, или помоћу ретуширања са ФотограФије отклоњене. 11оред овога, чиоде се могу врло корисно употребити, да би се усне једна другој приближиле.